03:15 17 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Lideri opozicinoh partija Sanda Rašković Ivić, Bojan Pajtić, Boško Obradović i Saša Radulović

    Srpska opozicija: Od izbora dva putića

    © Tanjug / OKSANA TOKSIC
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    5113

    Analitičari uglavnom ne veruju da će predizborne koalicije nastaviti da sarađuju i posle formiranja parlamenta, naglašavajući da postoji velika mogućnost da neki od njih, ako dobiju poziv od naprednjaka, završe u njihovom jatu.

    Srpski (post)izborni „haos“ konačno je završeni definitivnom potvrdom Republičke izborne komisije da će ubuduće u srpskom parlamentu sedeti sedam lista, od čega su tri koalicione. Da li će one ostati i u postizbornom udruženju, teško je proceniti, jer se već sada nazire na osnovu izjava njihovih lidera da je sve moguće.

    Srbin sa šajkačom i bedžom sa likom Vladimira Putina
    © Tanjug / AP Photo/Andrej Cukic

    Dragan Marković – Palma, lider Jedinstvene Srbije, inače koalicioni partner Socijalističke partije Srbije koju predvodi Ivica Dačić, među prvima je sebe smestio u „opoziciju“ jer, kako je rekao, „da je SNS hteo da nas zove u vladu, to bi već i uradio“. Doduše, ove reči su poprilično „zatekle“ lidera SPS-a koji je i dalje ubeđen „da Plama to nikad ne bi rekao“. Boris Tadić i njegova Socijaldemokratska stranaka (SDS), koji su na izbore izašli sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine (LSV)  Nenada Čanaka i Liberalno-demokratskom partijom (LDP) Čedomira Jovanovića, rekao je da oni neće ići u koalicije sa naprednjacima, ali da to ne može da garantuje za svoje (sa)izborne partnere.

    U trećoj ali ništa manje bitnoj, koalicija koja je u ponovljenom izbornom ciklusu uspela da pređe cenzus, Demokratska stranka Srbije — Pokret Dveri, koju predvode Sanda Rašković Ivić i Boško Obradović, takođe se nisu izjašnjavali o međusobnoj postizbornoj saradnji.

    S druge strane, Srpska napredna stranka očigledno ne žuri da se oglasi o mogućim saradnicima u novoj Vladi. Sa osvojenim 131 mandatom na meniju im je maltene kompletni novokomponovani parlamentarni saziv uz izuzetak Demokratske stranke i Pokreta „Dosta je bilo“. S obzirom da će Aleksandar Vučić očekivano dobiti mandata za sastav vlade, gde će razgovarati sa svim relevantnim političkim akterima gorepomenutim, nije isključeno da će se delovi predizbornih koalicija naći u naprednjačkom taboru. Ideja da je tako nešto moguće zasniva se na vrlo svežem primeru. Naime, poznato je da je Vučić odmah u koaliciju na pokrajinskom nivou pozvao Savez vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvana Pastora. Njima bi na predlog Pastora vrlo lako mogao da se priključi i Čanak. Ova kombinatorika mogla bi da se preslika i na republički nivo. Imajući u vidu da je Čeda na prošlim izborima (da je prešao cenzus) javno govorio da bi, ako bi ga Vučić pozvao, ušao u vladu sa njim — ne bi bilo iznenađenje da to uradi sada. Naravno, ako dobije poziv.

    Branko Radun, politički analitičar, kaže da ni savez Dveri–DSS nije u potpunosti jasan po pitanju postizborne matematike, podsećajući na reči lidera DSS-a da njihova koalicija funkcioniše do izbora, i to niko nije osporio. Kako za Sputnjik objašnjava, sve stranke o kojima govorimo su svoj predizborni nastup i koalicije zasnovale na „cenzus koalicijama“, odnosno, ujedinile su se  da bi prešle cenzus.

    „Te koalicije su u principu i definisane kao kratkoročne, do završetka izbora. Šta će dalje biti zavisi od njihovih pojedinačnih interesa. Postoji, doduše, jedan razlog protiv njihovog ’naglog‘ razlaza, a to su njihovi birači — koji bi se osetili izneverenim“, objašnjava Radun.

    Naš sagovornik smatra da baš zbog činjenice da su se ove koalicije oformile „silom prilika“, ne očekuje da će one u budućnosti nastupati zajedno.

    „Vrlo brzo će svako od njih da krene za nekom svojom pričom, ali će to uraditi što je moguće tiše da se ne primeti, da je svako udruživanje bilo samo radi prelaska cenzusa“, kaže Radun.

    RIK
    © Tanjug / SAVA RADOVANOVIC/

    On, međutim, očekuje će „razbijanje“ predizbornih blokova dovesti do objedinjavanja u druge blokove, bilo sa pozicijom ili opozicijom.

    Radun je gotovo siguran da ni koalicija oko Tadića neće ostati zajedno, ali zato ima zanimljivu tezu kad je reč koaliciji JS—SPS, uzimajući u obzir Palminu izjavu da je u opoziciji.

    „Doduše, to može biti i deo dogovora unutar njihove koalicije jer nije loše da jedan koalicioni partner bude u opoziciji dok je drugi poziciji, čime bi dobili koaliciju koja bi jednom nogom bila u vlasti, a drugom u opoziciji. To uopšte nije nemoguća misija u Srbiji“, uverava Radun.

    On smatra da bi većina njih teško odbila poziv SNS-a, ali je, kako je rekao, činjenica da će većina opozicije da paktira sa naprednjacima, ako ne na republičkom, onda na pokrajinskom i lokalnom nivou.

    „Oni mogu da ostanu u parlamentu i da glume opoziciju, a da na lokalu i u pokrajini uđu u vlast sa naprednjacima i to ne bi bilo ništa novo“, objašnjava naš sagovornik. 

    Poređenja radi, da će se koalicija SPS-JS-PUPS raspasti, bilo je jasno još posle prošlih izbora kad je PUPS napravio svoju poslaničku grupu. Prve rezultate (ne)opstanka predizbornih koalicija mogli bismo da vidimo upravo po poslaničkim grupama koje se budu osnovale.

     

    Slično:

    Šešelj: Izbori falsifikovani
    Šešelj: Savez sa Rusijom bi nam garantovao bezbednost (audio)
    Sanda Rašković Ivić: I evrofili se šapatom zalažu za okretanje leđa EU (audio)
    Koncert za cenzus — sem ekonomije, Saša „poznaje“ i gitaru
    Pobeda naprednjaka, ljuta bitka za cenzus
    Tagovi:
    srbija, koalicije, srpska opozicija, parlament, vlada, izbori, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga