00:21 06 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    41022
    Pratite nas

    Sjedinjene Države usprotivile su se ulasku Južne Osetije u sastav Rusije, nakon što su vlasti te zemlje najavile referendum o tom pitanju. Moskva poručuje da mišljenje SAD u ovom slučaju „nema nikakvog značaja“.

    Predsednik Leonid Tibilov je još jesenas obnarodovao svoju nameru da se održi referendum o ulasku Južne Osetije u sastav Rusije. Tada je prisajedinjenje Rusiji nazvao „dugogodišnjim snom naroda Južne Osetije“.

    Ove nedelje je i saopšteno da će referendum biti sproveden iduće godine, odmah posle predsedničkih izbora, a da je odluka doneta „rukovodeći se dugoročnim interesima južnoosetijskog naroda i željom da se osigura bezbednost političke situacije u Republici“.

    Međutim, odluka predstavnika Južne Osetije nije po volji Vašingtona. SAD se još nisu oporavile od šoka izazvanog odlukom krimskog naroda da se poluostrvo vrati u sastav Rusije, a već sada i druge zemlje i narodi istupaju sa istom željom i namerom. To saznanje stvara nelagodnost u Vašingtonu.

    „Naša pozicija o Gruziji je jasna — mi podržavamo teritorijalnu celovitost i suverenitet Gruzije, koja uključuje u sebe Južnu Osetiju. Tako da mi ne prihvatamo bilo kakve pokušaje Južne Osetije da se otcepi ili proglasi svoj suverenitet. Mi to ne podržavamo“, izjavio je predstavnik Stejt Departmenta Mark Toner, a isti stav imaju i u NATO-u.

    Predsednik Komiteta Državne dume Rusije za međunarodne odnose Aleksej Puškov poručio je Vašingtonu da Moskva po tom pitanju ne mari za stav SAD.

    „Sjedinjene Države ne podržavaju ideju referenduma o ulasku Južne Osetije u sastav Rusije. To je ono kada mišljenje SAD nema nikakvog značaja“, prokomentarisao je Puškov na Tviteru.

    Šta će Kremlju Južna Osetija?

    Zvanična Moskva se prema osetijskom referendumu odnosi prilično „rezervisano“. Ruski predsednik Vladimir Putin prošlog meseca je izjavio da se u Kremlju „to pitanje ne razmatra“, ali je istovremeno dodao i da se ne protivi želji naroda Južne Osetije da sprovede referendum.

    Bilo je planirano da referendum budem održan ove godine, ali je odložen za iduću godinu.

    Politikolozi ocenjuju da bi u takvoj situaciji, kada su odnosi Rusije i Zapada već prilično zategnuti, referendum bio „previše politizovan“, a da Moskvi danas to nije potrebno.

    Međutim, predsednik Južne Osetije Leonid Tibilov smatra da su tamošnje vlasti pronašle metod koji će zaštiti Rusiju od još jedne „političke histerije“ Zapada.

    „Pomoću referenduma — zakonskog prava građana da izraze svoju volju — mi oslobađamo Rusiju od političkih rizika, koji bi mogli da iskrsnu ukoliko bi Južna Osetija direktno ušla u njen sastav“, rekao je Tibilov.

    Svima je već sada jasno da se ruske vlasti neće na brzinu izjašnjavati o tom pitanju. Moskvi se nigde ne žuri.

    Eksperti se slažu u oceni da sa stanovišta ruskih interesa status Južne Osetije kakav je sada u potpunosti zadovoljava Moskvu — Rusiji nisu potrebna teritorijalna proširenja, a svakako ne bi trebalo precenjivati strateški, vojni i privredni značaj malene Južne Osetije za Rusiju.

    Međutim, ima i onih koji upozoravaju da bi nakon prisajedinjenja Krima ponavljanje istog scenarija u Južnoj Osetiji moglo da izazove naglu destabilizaciju situacije u regionu i veoma negativnu reakciju međunarodne zajednice.

    U Tbilisiju kažu da bi referendum o priključenju Rusiji bio protivan međunarodnom pravu i da spada u rusku politiku „puzajućih aneksija“.

    Osetini zabrinuti zbog Gruzije i NATO

    Osetijske vlasti su zabrinute zbog učestalih zajedničkih vežbi NATO-a i Gruzije u toj zemlji i smatraju ih pretnjom po bezbednost u regionu. Oni su takođe uvereni da vojne ambicije Tbilisija nisu iščezle.

    Sa druge strane, priča o referendumu izazvala je nervozu u Gruziji, a razgovori na tu temu su pojačali i napetosti pred samit NATO-a u Varšavi, koji će biti održan u junu. Tbilisi se nada da će taj događaj biti još jedan korak ka članstvu zemlje u NATO-u.

    Međutim, stručnjaci podsećaju da Gruziju prosto ne mogu da prime u NATO, jer je to u suprotnosti sa Ustavom organizacije — Alijansa ne može da primi u svoj sastav zemlju koja ima teritorijalni konflikt.

    Osim toga, eksperti smatraju da su debate o proširenju NATO-a u Gruziji samo još jedna „poluga pritiska na Rusiju“, kao „instrument odvraćanja“.

    Južna Osetija je nakon raspada Sovjetskog Saveza, zajedno sa Abhazijom, proglasila nezavisnost od Gruzije.

    Još 1992. se većina stanovnika izjasnila za ujedinjenje sa Rusijom. Građanima su bila postavljena dva pitanja — da li se slažete da Republika bude nezavisna i da li se slažete sa odlukom rukovodstva o prisajedinjenju Rusiji? Izlaznost je bila fantastična — 97 odsto građana je izašlo na birališta, a na oba pitanja pozitivno je odgovorilo čak 99,9 odsto glasača.

    Međutim, Gruzija je, uz pomoć Amerike, pokušala vojnim putem da povrati taj region sa 50.000 stanovnika u avgustu 2008. godine, što je propalo nakon vojne intervencije Moskve.

    Nakon toga, Rusija je priznala suverenitet bivših autonomnih oblasti i nastavila je da finansijski pomaže Južnu Osetiju. Samo ove godine Moskva je izdvojila 8,2 milijarde rubalja za podršku toj zemlji.

    Južnu Osetiju kao nezavisnu državu, osim Rusije, priznale su i Nikaragva, Nauru, Venecuela i Tuvalu, dok je međunarodne organizacije poput UN-a i OEBS-a, kao i zemlje Zapada smatraju delom Gruzije.

    Svoju želju da budu Rusi stanovnici Republike indirektno su potvrdili i na referendumu 2011. godine, kada su se izjašnjavali o tome da li bi ruski jezik trebalo da dobije status državnog jezika — 83,5 odsto ljudi je odgovorilo potvrdno. 

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Južna Osetija, pripajanje, referendum, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga