08:08 25 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1181
    Pratite nas

    Ankara je na rezoluciju nemačkog Bundestaga o turskom genocidu nad Jermenima reagovala pretnjama koje Berlin, izgleda, nisu mnogo pogodile, jer je Nemačka, po oceni tamošnjih diplomatskih izvora, izabrala najbezbolniji trenutak za njeno donošenje.

    Za razliku od Turske, u Nemačkoj nisu mišljenja da će rezolucija ozbiljnije narušiti odnose dveju zemalja.

    U prvim izjavama Ankare posle odluke nemačkog parlamenta o usvajanju rezolucije koja je masakr nad Jermenima u Turskoj od pre 100 godina kvalifikovala kao genocid, ističe se da će ta odluka u svakom slučaju imati teške posledice po odnose dveju zemalja, kako je to poručio i predsednik Turske.

    Još nije navedeno u čemu će se one ogledati, ali je osim povlačenja turskog ambasadora iz Berlina na konsultacije u Ankaru i najave kontramera, izvesno da će se to, kako smatraju u Turskoj, nepovoljno odraziti i na rešavanje migrantske krize, kaže za Sputnjik dugogodišnji dopisnik iz Turske i poznavalac tamošnjih prilika, Vojislav Lalić.

    U ovom trenutku nije lako odgovoriti na pitanje kako će se to dalje odraziti na odnose Nemačke i Turske, pogotovo što se tek očekuje reagovanje predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, kaže Lalić. On je napomenuo da kada je reč o spoljnoj politici te zemlje Erdogan uvek ima glavnu reč. On je trenutno u Keniji na afričkoj turneji, odakle je zasad kratko poručio da će se nemačka rezolucija ozbiljno odraziti na odnose Berlina i Ankare.

    Lalić kaže da je povlačenje turskog ambasadora na konsultacije očekivano, kao što je to Ankara u više navrata radila kada su druge zemlje usvajale rezoluciju o genocidu nad Jermenima.

    Portparol vladajuće partije u Turskoj je izjavio da su Nemci iskrivili činjenice, da genocida nad Jermenima u Turskoj nikada nije bilo, i da Berlin na taj način zapravo pokušava da skrene pažnju sa domaćih problema i da je zbog toga rezolucija i doneta, preneo je Lalić.

    Turska se plaši UN

    Ističući da je Turska veoma osetljiva na jermensko pitanje, on je podsetio da se taj zločin desio 1915. godine, kada je, kako navode Jermeni, ubijeno milion i po pripadnika njihovog naroda. Turci to opovrgavaju tvrdeći da su pored Jermena stradali i pripadnici drugih naroda, pa čak i Turci, i da to nije bio smišljen zločin, odnosno genocid.

    Lalić je podsetio da je oko 20 zemalja do sada izglasalo takvu rezoluciju, među njim Francuska, Rusija, Italija, Švedska, Argentina. Prošle godine je to uradio i Evropski parlament i ujedno pozvao svoje članice da priznaju taj zločin kao genocid. Dodao je da je bilo i nekoliko pokušaja da se rezolucija usvoji i u američkom kongresu, ali te ideje, bar do sada, nisu prihvaćene.

    Angela Merkel
    © REUTERS / Hannibal Hanschke

    Turska se, zapravo, plaši da se to pitanje jednoga dana ne nađe na dnevnom redu Ujedinjenih nacija i genocid ozvaniči, jer bi to značilo da bi Turska morala da vrati oduzetu imovinu, da isplaćuje ogromnu štetu, objasnio je Lalić.

    Lalić ukazuje i na prve komentare u Turskoj da bi odluka Berlina mogla nepovoljno da se odrazi na rešavanje migrantske krize, jer su Nemačka i Turska bile glavne zemlje koje su doprinele da se usvoji dogovor za rešavanje tog pitanja. Kao što je poznato, Turska to uslovljava ukidanjem viza za svoje građane, što je Evropska unija sa svoje strane uslovila ispunjavanjem svih kriterijuma za dobijanje šengenske vize. Turska, međutim, odbija da promeni zakon o terorizmu.

    „Jedna turska delegacija upravo danas boravi u Briselu i razgovara o rešavanju tih problema“, rekao je Lalić, podsećajući da u Turskoj otvoreno kažu da neće ispuniti dogovor o readmisiji izbeglica ukoliko se ne ukinu vize za njihove građane.

    Prema najavama, jedna delegacija EU će iduće nedelje posetiti Ankaru i nastaviti pregovore koji u najnovijoj situaciji neće biti nimalo laki i koji bi, na kraju, verovatno morali da se održe i na nivou šefova država ili vlada, kaže Lalić.

    Nemačka očekivala jače reagovanje

    U Berlinu su reagovanja Turske na rezoluciju o genocidu očekivana, ali ne i jaka, kaže dopisnik „Politike“ iz Nemačke Nenad Radičević.

    U diplomatskim krugovima se čak kalkulisalo sa tim da će doći do povlačenja ambasadora Turske, pa verovatno i proterivanja nemačkog ambasadora iz Ankare, ali da će tenzija, kao i u slučaju sa Francuskom, kada je prošle godine donela rezoluciju, ostati na tome. Tim pre, dodao je Radičević, što nemačka rezolucija, za razliku od francuske, ne govori ništa o zabrani poricanja genocida nad Jermenima.

    „Te prve reakcije Turske čak nisu bile toliko jake kao što bi se moglo očekivati, mada se Nemci, uistinu, trude da sa Turskom zadrže koliko-toliko dobre odnose“. Ne samo zbog sporazuma o izbeglicama, objasnio je on, nego i zbog mnogobrojnih turskih imigranata u Nemačkoj.

    Na pitanje u kojoj meri će zbog rezolucije trpeti dogovor o rešavanju pitanja migranata, čiji su glavni kreatori bile upravo Turska i Nemačka, Radičević kaže da se, nezvanično, u diplomatskim krugovima može saznati da Nemačka ima svojevrsnu kalkulaciju da i u slučaju da Erdogan ostvari najcrnje pretnje. „I ako kaže: ’Poslaću vam sve izbeglice‘, Nemačka ne bi bila na direktnom udaru, jer je balkanska ruta zatvorena za izbeglice. Na udaru bi bila jedino Grčka“, rekao je on.

    Prilikom nedavnog susreta nemačke kancelarke Angele Merkel i Erdogana, na marginama humanitarnog samita u Istanbulu, ona je turskom predsedniku iznela tu vrstu kalkulacije, uz opasku da se sa Nemcima ne može tako trgovati niti ih tako ucenjivati, preneli su nezvanični diplomatski izvori, kaže Radičević.

    „To je jedan od razloga zbog kojih je Merkelova podržala rezoluciju, znajući da ona neće suštinski poremetiti odnose dveju zemalja. Ali su ona, vicekancelar i šef diplomatije izbegli da glasaju o rezoluciji, nisu se pojavili u Bundestagu, za razliku od gotovo svih poslanika. Time su napravili diplomatski manevar kako bi oni bili ti koji bi sada narušene diplomatske odnose popravljali“, ocenio je dopisnik „Politike“.

    On smatra da zbog svega ne postoji veći manevarski prostor Turske za ozbiljnije kontramere. Radičević je podsetio da je rezolucija prošle godine takođe bila na dnevnom redu Bundestaga, ali je tada manevarski prostor Turske bio veći i vladajuća većina ju je skinula sa sednice i ona je završila u korpi, dok opozicioni „zeleni“ ponovo nisu pokrenuli inicijativu, ubedivši vladajuću koaliciju da podrži rezoluciju.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Jermeni, genocid, Angela Merkel, Redžep Tajip Erdogan, Nemačka, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga