08:56 15 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Pariz

    Francuski senat protiv briselske birokratije

    © REUTERS / Benoit Tessier
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    0 180
    Pratite nas

    Rezolucija Senata Francuske o ublažavanju sankcija EU protiv Rusije predstavlja pokušaj uticaja „na Vladu Francuske i francuske političare kako bi oni nakon toga izvršili uticaj na Brisel“, smatra docent Pravnog fakulteta dr Miloš Jovanović.

    Glasanje Francuskog senata o predlogu evropske rezolucije o ublažavanju sankcija EU protiv Ruske Federacije, koji je podnela senatska Komisija za spoljne poslove, odbranu i oružane snage, jeste logična posledica stava koji odavno provejava u francuskom establišmentu, smatra docent Pravnog fakulteta u Beogradu dr Miloš Jovanović.

    Jovanović za Sputnjik objašnjava da Francuska nije bila potpuno pošteđena kontramera koje je Rusija uvela nakon sankcija EU 2014. godine i od tada su u TV dnevnicima i dnevnim novinama Francuzi mogli saznati koliku su štetu, izraženu u stotinama miliona evra, donele ruske kontrasankcije francuskim poljoprivrednicima.

    Snaga Brisela i slabost Pariza

    Kad je reč o uticaju Rezolucije na briselsku administraciju, sagovornik Sputnjika kaže da je više reč o uticaju „na samu Vladu Francuske i francuske političare kako bi oni nakon toga izvršili uticaj na Brisel“.

    „Ma koliko god Francuska bila zemlja osnivač EU i jedna od najvažnijih zemalja u istorijskom smislu, EU danas broji 28 članica i vrlo je teško donositi odluke čak i kvalifikovanom većinom u okviru Saveta ministara ili Evropskog saveta, tako da sama rezolucija Francuskog senata ne bi tu mogla nešto da promeni. Međutim, ako Francuzi izađu sa malo ozbiljnijim stavom kao delegacija ili kao ministri to već može biti malo veći uticaj na briselsku administraciju“, kaže Jovanović.

    On podseća da i neke druge zemlje EU dele mišljenje Francuske i ako bi se našla kritična masa zemalja koje imaju težinu da traže olakšavanje tih sankcija, onda bi se takva odluka, na nivou Unije, mogla doneti.

    Levičarenje na francuski način

    Uoči glasanja o rezoluciji u Francuskom senatu, pojavilo se istraživanje javnog mnjenja po kome svega 38 odsto Francuza odobrava rad evropskih institucija dok se dve trećine građana Francuske ne slaže sa ekonomskom regulativom evrozone, po čemu su Francuzi najveći evroskeptici u Uniji, posle Grka.

    Što se tiče raspoloženja javnosti, ljudi često ne znaju da Francuska ima jednu veliku specifičnost „levičarenja“ zbog čega je, većim delom, i Ustav o Evropi 2005. godine bio odbijen, jer su Francuzi u njemu prepoznali neku vrstu „pečatiranja neoliberalnog modela ekonomije“, kaže Jovanović.

    „Sve u svemu, i dan danas Francuzi, a to se može videti po ovim štrajkovima koji nedeljama potresaju Francusku, kao narod, nacija i građani, što verovatno vuče korene od Francuske revolucije, imaju taj jedan stav prema neoliberalizmu koji ih malo diferencira u odnosu na druge države-članice EU. U tom pogledu Francuzi kad razmišljaju o EU, a razmišljaju o EU mnogo manje od nas, shvataju je kao jednu vrstu instrumenta globalnih aktera moći i globalnog kapitala i zato mnoge inicijative koje su neoliberalnog sadržaja izazivaju veliko negodovanje u Francuskoj“, objašnjava Jovanović.

    Otuđena elita

    Prema njegovim rečima, raskorak između političke elite koja sledi politiku sankcija Unije, sa jedne strane, i društvene elite i građanstva, sa druge strane, postoji u sve više zemalja EU, ali je izraženiji u Francuskoj. On dodaje da su danas političke elite u Francuskoj slične kao i u većini zemalja EU, pa i u Srbiji, gde postoje sistemske partije, bilo levičarske ili desničarske, koje se slažu u najkrupnijim pitanjima.

    „U tom smislu elita jeste malo udaljena od naroda, a to se videlo i 2005. godine prilikom donošenja Ustava za Evropu kada su skoro celokupan francuski politički establišment i mediji podržavali usvajanje tog Ustava, a na kraju ga je francuski narod, ipak, odbio. U svakom slučaju, postoji taj rascep koji nije karakterističan samo za Francusku, samo je malo vidljiviji, ali to je danas karakteristika dobrog dela zemalja predstavničke demokratije“, zaključuje Jovanović.

    Slično:

    Moguća jedinstvena ekonomska zona od Lisabona do Vladivostoka
    Evropski poslanik iz Češke za uvođenje sankcija Ukrajini
    Mekejn nezadovoljan antiruskim sankcijama
    #SputnjikIntervju: Da li je moguća Evropa do Vladivostoka
    Francuski poslanik predlaže uvođenje sankcija Ukrajini
    Nema više „mentorskog tona“ poslanika EP prema Rusiji
    Tagovi:
    neoliberalizam, sankcije, Senat, EU, Miloš Jovanović, Francuska, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga