Rusija se munjevito približila „mirnim granicama NATO-a“

Slobodoljubivi NATO sprovodi isključivo mirovne vojne vežbe koje bi, u slučaju najmanje greške, mogle da izazovu agresivnu reakciju Rusije koja je previše blizu manevara, navodi u satiričnom članku Hafington post.

Autor savetuje Alijansi da prestane da igra skupe vojne igre i da počne da troši milijarde dolara na nešto korisno. 

„Izgleda da NATO namerava još jednom da se nađe u Ginisovoj knjizi rekorda (i to ne za najdužu okupaciju Avganistana u savremenoj istoriji – Alijansa ionako ima sve počasti i privilegije koje se dobijaju za ovakvo dostignuće)“, piše list. 

Autor teksta smatra da će NATO ući u istoriju zbog jedne druge odluke, koja je, uostalom, podjednako beskorisna kao i okupacija Avganistana.

Reč je o vojnim vežbama Alijanse u Poljskoj, najvećih razmera još od perioda Hladnog rata.

„NATO sprovodi velike ’odbrambene‘ vojne vežbe na granici s Rusijom. Čak i najbeznačajniji propust mogao bi da isprovocira rekaciju tih plašljivih Rusa. Zbog čega bi uopšte Rusija smeštala svoju zemlju tako blizu našim vojnim bazama i mirnim međunarodnim vojnim vežbama?“, pita se autor teksta Rajli Vagamen. 

On čitaocima predlaže da izvedu eksperiment: da naprave spisak zemalja s najvećim troškovima na odbranu i da ih upišu u dva stupca. 

S jedne strane biće, piše autor, „NATO i ljubitelji slobode“, a s druge – „osovina zla“. 

U prvoj koloni će, naravno, biti sve zemlje NATO-a, a Rusija, Iran, Kina, Severna Koreja, DAEŠ, Dart Vejder i njima slični biće u drugoj. „Oni su, valjda, svi saveznici?“, piše autor. 

Vagamen potom predlaže da se svi odbrambeni budžeti zemalja saberu i da se pogleda rezultat. 

Radi preglednosti autor predlaže da se upiše i broj vojnih baza u inostranstvu i broj zemalja u kojima su izvršili invaziju, „oslobodili“ ih ili bombardovali u proteklih 25 godina. 

List navodi da je Varšavski pakt odavno prestao da postoji, dok se NATO oseća odlično i čak prima nove članice. 

Vagamen podseća da je Hladni rat već jednom bio. „Istoričari se zagledaju u prošlost i pitaju se: zbog čega je tako mnogo ljudi tako dugo i mirno trpelo tu besmislicu koja je tako skupo koštala, i kada je reč o novcu, i kada je reč o ljudskim životima“, piše autor. 

„Možda bismo mogli da prestanemo da igramo ovu igru s ulozima izraženim u bilionima dolara i da umesto toga izgradimo bolnice ili nešto slično? Unapred se zahvaljujem“, zaključuje Vagamen. 

Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije