14:47 18 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Priština,Kosovo

    Zašto se Priština uplašila „srpskog“ sunca?

    © REUTERS / Marko Djurica
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2820
    Pratite nas

    Stvarni povratak Srba na Kosovo za Albance bi zaista bio krupan problem jer bi rast etničke zajednice značio i veća prava za njih u svakom, pa i u političkom smislu, što bi podrazumevalo i veću mogućnost u odlučivanju.

    Ovo je kolonizacija! Okupacija! Povratak Srbije na Kosovo! Tako su prištinski mediji ali i albanski političari reagovali na polaganje kamena-temeljca u Zvečanu za povratničko naselje za Srbe obećavajućeg imena — „Sunčana dolina“.

    Novo stambeno naselje sa oko 300 stanova, koje finansira Vlada Srbije, locirano je na prostoru između Kosovske Mitrovice i Zvečana. Šira lokacija obuhvata prostor od 24,5 hektara, a samo naselje se prostire na 14,7 hektara. Prostor za buduće naselje je na padini koja ima orijentaciju jug, jugozapad i zapad. Dakle, ništa zbog čega bi se u Prištini podigla tolika „frka“, ili…

    Ahtisarijev plan za Kosovo, preko koga su se kosovski Albanci domogli takozvane nezavisnosti, prevashodno je predvideo multikulturalnost Kosova, zbog čega je, uostalom, i bio podržan od strane Zapada. Albanci su, s druge strane, učinili sve da Srbe ili proteraju, ili stave iza „žice“ na Kosovu i Metohiji. Strah od povratka najmanje 240.000 proteranih Srba na svoja ognjišta sa razlogom „pali“ alarm kod kosovskih Albanca. Međutim, strah od mogućeg povratka samo 300 srpskih porodica na Kosovo je bezmalo smešan. Ili može i drugačije da se gleda.

    Stvarni povratak Srba na Kosovo ne samo da bi pokazao da Albanci nisu dominantan narod na ovoj teritoriji — kako se to godinama tumači — već da, hteli to ili ne, Kosovo pripada i Srbima. Povratak Srba na Kosovo Albancima i te kako može da predstavlja ozbiljan problem, posebno jer su u proceduri za popis stanovništva, a povratnici Srbi mogli da bi im poremetiti „brojno stanje“. Albanci znaju da uz kontrolisani broj Srba, kao manjine na Kosovu, mogu da imaju nadmoć nad njima.

    Svaka brojka koja bi ojačala srpsku zajednicu ne bi im išla u prilog — jer rast manjinske zajednice, bilo gde u svetu, traži i veća prava za njih. Albanci znaju taj scenario jer su i sami na njemu svojevremeno poentirali kod zapadnih mentora. Dakle, veća zajednica — veća politička i sva ostala prava za tu zajednicu. Otud paranoja zbog mogućeg povratka 300 srpskih porodica ka Kosovo.

    Jer kolo sreće se okreće, ili ako hoćete — točak istorije. Od 10. juna 1999. godine za manje od mesec dana iselilo se više od 250.000 pripadnika nealbanske populacije, uglavnom Srba sa Kosova i Metohije, a vratilo se tek oko 3.000 njih, uglavnom u neorganizovanim grupama, to jest, individualno. Pored 250.000 raseljenih tokom 1999. godine, od 437 mesta na Kosovu u kojima su živeli Srbi do 1999, etnički je potpuno očišćeno 312 naselja. Kosovska agencija za statistiku i Kancelarija Evropske unije na Kosovu 2011. godine je procenila da je ukupan broj stanovnika na Kosovu 1.739.825. Bez tri opštine na severu zemlje. Prema njihovom popisu, na Kosovu živi 92,93 odsto Albanca (1.617.000), i samo 1,47 odsto (oko 19.000) Srba, ostalo su bošnjaci i druge etničke manjine. Od tada do danas, ova brojka se što se tiče Srba nije mnogo izmenila nabolje.

    Povratak Srba kroz naselje „Sunčana dolina“ u opštini Zvečan bio bi prvi pokušaj organizovanog povratka Srba na Kosmet. U tom smislu ne čudi kad albanski mediji predviđaju da će to samo „povući nogu“, te da će Srbi početi da se vraćaju na Kosovo uz pomoć Srbije, koja bi mogla da nastavi izgradnju ovakvih tipskih naselja diljem Kosova u srpskim sredinama.

    Albanci opet s razlogom imaju ovakav strah. Naime, dosta Albanca živi van Kosova, mahom po zemljama Evropske unije jer na Kosovu samo elita ima načina da se prehrani. Dakle, ekonomija im je u jednom stanju. Tačnije — nema je. U poslednjih pet godina statistika, njihova, pokazuje da se sve više tamošnjih žena ograničava na rađanje dva deteta, što im u dogledno vreme može oduzeti status najmnogoljudnije i najmlađe nacije na Balkanu i u Evropi.

    S druge strane, Srbi koji su ostali na Kosovu, tačnije srpske porodice, sve su mlađe a bezmalo svaka ima najmanje po tri deteta. Dakle, mišljenje da su samo srpski starci na Kosmetu — nije tačno. Konstatacija lista „Koha ditore“ da su vlasti u Prištini pokazale nemoć u sprečavanju podizanja te „kolonije“ samo govori kako Albanci (akcenat je na reči kolonija) gledaju na Srbe na Kosovu.

    Ne mislim da će EU, pa ni Amerika koja se kune u multikulturalnost, da se bune previše zbog obaveze koju su same nametnuli Prištini — da omoguće Srbima povratak na svoja ognjišta. A toga se Priština i plaši. Dakle, kolo sreće moglo bi zaista da se okrene, a time i točak istorije.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Sunčana dolina, povratnici, Srbi, Kosovo, Zvečan, Priština
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga