08:02 11 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Portret ruskog predsednika Vladimira Putina na zidu u Kerču

    Kako je Putin ubedio Britance i pobedio Ameriku i EU

    © Foto : Youtube/Mitya Fomin
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    71320
    Pratite nas

    Strašilo zvano Vladimir Putin ostaje omiljena igračka zapadnih političara. Umesto da stave prst na čelo i razmisle zašto je većina građana Britanije odlučila da kaže „ne“ Briselu, najlakše im je, izgleda, da kažu — Putin je postigao šta je hteo.

    Putin bi se radovao kada bi Britanija izašla iz EU, plašio je britanski premijer Dejvid Kameron svoje građane uoči referenduma. Isto su kao mantru ponavljali mnogi britanski i zapadni političari. Ali uprkos zastrašivanju Britanaca „ruskim radovanjem“ i uprkos, kako je sada jasno, falsifikovanim anketama u korist pristalica EU, Britanci su glasali za „bregzit“.

    Nemajući objašnjenje za odluku svojih sugrađana, britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond sarkastično je primetio da je Putinu posle britanskog referenduma laknulo jer će videti veću perspektivu za teoretsko slabljenje sankcija EU protiv Rusije.

    To je pobeda Putina, u sličnom tonu reagovao je bivši američki ambasador u Moskvi Majkl Mekfol. A kao eho stava američkih diplomata vašingtonski analitičar Danijel Server kaže da je „bregzit“ „dobra vest za Putina“, a procenjujući implikacije koje će to imati za Balkan tvrdi da će takva odluka Britanaca otvoriti vrata povećanom ruskom uticaju na Balkanu i da će Putin pojačati pritisak u Srbiji, Republici Srpskoj i Makedoniji da ih odvrati od EU i NATO-a.

    Pa da li je „bregzit“ zaista bio zavetni san Putina? Da li je Rusija mrdnula i malim prstom da bi podstakla Britance na raskid sa EU? Može li se iko setiti izjave bilo kog ruskog zvaničnika u vezi sa britanskim referendumom, a da nije glasila da je to unutrašnje pitanje te zemlje?

    Nasuprot tome, američki predsednik Barak Obama otvoreno je pozvao Britance da glasaju za ostanak u Uniji. Predsednik Evropske komisije Žan Kloda Junker zapretio im je da neće biti povratka u EU ako se odluče da iz nje izađu. Pet bivših generalnih sekretara NATO-a, Piter Karington, Havijer Solana, Džordž Robertson, Jap de Hop Shefer i Anders Fog Rasmusen, u zajedničkom pismu objavljenom u londonskom „Dejli telegrafu“ upozorili su da će „bregzit“ „pomoći neprijateljima Zapada“.

    U sličnom pismu objavljenom u „Tajmsu“ trinaest nekadašnjih američkih državnih sekretara, ministara odbrane i savetnika, među njima i Medlin Olbrajt i bivši šef CIA Leon Paneta, pozvali su Britance da glasaju za ostanak u EU.

    A dok su zapadni mediji pokušavali da pod parolom „hibridnog rata Rusije protiv Zapada“ pronađu prste Kremlja u svakoj većoj globalnoj krizi uključujući izbegličku, upravo je Amerika svojim nametanjem političkih odluka evropskim zemljama izazvala široko nezadovoljstvo Evropljana zajedničkim domom, a svojom politikom na Bliskom istoku navalu izbeglica.

    Ironijom sudbine, Vašington koji je najviše od svih zainteresovan za poslušnost EU, nastojeći da istera šta je naumio postiže upravo suprotno — gura EU ka raspadu.

    Sam Putin je, u prvim reakcijama posle objavljivanja rezultata britanskog referenduma, izjave Kamerona i drugih britanskih zvaničnika da je „bregzit“ koristan Rusiji nazvao „nekorektnim pokušajem da se utiče na javno mnjenje u vlastitoj zemlji“.

    Izneo je i ocenu da će „bregzit“ imati neminovne globalne posledice, i pozitivne i negativne, ali da neće uticati na sankcionu politiku EU. Ponudio je takođe objašnjenje zašto se to desilo.

    To je jasno, dodao je, i običnim građanima Britanije: niko ne želi da hrani i subvencioniše slabije ekonomije, da izdržava druge narode. Kao drugi razlog naveo je očigledno nezadovoljstvo ljudi rešavanjem pitanja u sferi bezbednosti koja se pogoršala usled snažnih migracionih procesa.

    Angela Merkel i Fransoa Oland
    © REUTERS / PHILIPPE WOJAZER

    „Ljudi žele da budu nezavisniji. Broj obaveznih odluka Evropskog parlamenta u procentnom odnosu veći je od broja obaveznih odluka koje je donosio Vrhovni sovjet SSSR-a prema saveznim republikama, što znači da je koncentracija vlasti u strukturama EU veoma visoka. Nekome se taj proces uklanjanja granica sviđa, nekome ne, ali sudeći po rezultatima glasanja, većinu građana Britanije to ne zadovoljava“, zaključio je ruski lider.

    Da li će briselski komesari umeti da izvuku pouke? Jer ako se setimo kako je završio SSSR, imaju sve razloge da se ozbiljno zabrinu za budućnost EU.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Bregzit, EU, Vladimir Putin, Velika Britanija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga