06:12 20 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Južni tok

    Turski ili Južni tok — strpljen spasen

    © AP Photo / Marko Drobnjakovic
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    3601

    Turskog ili Južnog toka će, sada je već izvesnije, biti, samo je pitanje vremena, jer je takav gasovod u interesu i ruske strane ali, prevashodno, njegovih krajnjih korisnika u Evropi. Da će se neka varijanta Južnog toka sigurno graditi smatra i generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović, koji tvrdi da će ekonomski interesi pobediti političke.

    Najnoviji razvoj događaja na relaciji Moska—Ankara i otpočinjanje normalizacije odnosa između Rusije i Turske su, po svemu sudeći, i najava da bi gasovodne cevi ipak mogle da budu porinute na dno Crnog mora.

    Šefovi diplomatija dveju zemalja sreli su se već drugi dan po četrdesetominutnom razgovoru ruskog predsednika Vladimira Putina i turskog Redžepa Taipa Erdogana, koji je pak usledio nakon Erdoganovog pisma Putinu u kome je izrazio žaljenje zbog turskog obaranja ruskog borbenog aviona SU 24.

    U saopštenju posle susreta Sergeja Lavrova i Mevluta Čavušoglua naznačeno je da je među nekoliko pitanja o kojima su razgovarali bila i energetika.

    Da li će iznenađujuća brzina razvoja događaja, kako su to ocenili analitičari, pogotovo kada je u pitanju ukidanje ekonomskih sankcija Turskoj, značiti i brze dogovore o daljoj sudbini „Turskog toka“?

    Odmah po otpočinjanju normalizacije odnosa sa Ankarom, ruski ministar energetike Aleksandar Novak je izjavio da Ministarstvo od ruske Vlade očekuje uputstva za projekat gasovoda „Turski tok“.

    Samo dan pre, ruska gasna kompanija „Gasprom“ je saopštila da bi mogla odmah da odmrzne projekat „Južni tok“, ako se političko okruženje promeni, izjavio je zamenik predsednika Upravnog komiteta te kompanije Andrej Kruglov.

    Turski ili Južni tok

    Da li je izvesnija izgradnja „Turskog“ ili „Južnog toka“?

    Zamenik generalnog direktora ruskog Fonda nacionalne energetske bezbednosti Aleksej Grivač za Sputnjik kaže da se oba projekta tiču istog cilja, ali da je teško da oba mogu biti realizovana istovremeno.

    „Sada nema mesta izjavama koje se tiču zamrznutog ’Južnog toka‘ kojim je trebalo da se gas isporučuje kroz Bugrasku, Srbiju, Mađarsku do Baumgartena u Austriji“, navodi Grivač.

    On smatra da će mnogo zavisiti od aktivnosti i pozicija Turske i Bugarske, koja će od ovih zemalja pokazati veće interesovanje za projekat „Južni tok“.

    „Ako su Bugarska i druge evropske zemlje spremne da rade na tom projektu izgradnje cevovoda po dnu Crnog mora u pravcu jugoistočne Evrope, onda su tržišta Bugarska, Turska, Grčka i Italija. To bi podrazumevalo sadašnji obim isporuka u region jugoistočne Evrope plus isporuke gasa na jug Italije preko projekta ’Posejdon‘ u kojem učestvuju italijanska firma ’Edison‘ i grčka ’Depa‘. Oni su potpisali memorandum o mogućoj saradnji sa ’Gaspromom‘ i sada procenjuju mogućnosti“, napominje Grivač.

    On podseća da „Posejdon“ počinje na teritoriji Grčke i da bi za njegove potrebe trebalo izgraditi gasovod u Turskoj ili do Bugarske.

    Gas
    © AP Photo / Petr David Josek

    Na pitanje Sputnjika ko bi bio poželjniji partner — Turska ili Bugarska, zamenik generalnog direktora ruskog Fonda nacionalne energetske bezbednosti kaže da, bez pogovora, obe države kao partneri imaju svoje pluseve i svoje minuse.

    „Što se tiče ’Turskog toka‘, u svakom slučaju postoji mogućnost da se izgradi jedan krak, koji je namenjen isključivo turskim potrošačima. U ovoj situaciji stav Brisela ne bi mogao da utiče na realizaciju tog projekta“, kaže Grivač.

    On napominje da Turska trenutno kupuje do 15 miliona kubika ruskog gasa, koji ide preko Ukrajine i Balkana. Izgradnja direktnog kraka bi, ukazuje on, omogućila Turskoj da odustane od ove rute.

    „U svakom slučaju, za izgradnju ’Turskog toka‘ potrebno je u potpunosti normalizovati odnose Moskve i Ankare. Sedam meseci smo bili u klinču“, naglašava on, ali podseća da je i pre toga bilo nerešenih pitanja sa Turskom jer nije bio potpisan niz dokumenata o saradnji u okviru „Turskog toka“.

    „Nije dovoljno samo da se dogovorimo o izgradnji gasovoda, trebalo bi da se dogovorimo i o dugoročnim aranžmanima“, upozorio je Grivač.

    Da Rusija nije konačno odustala od projekta „Turski tok“ ili „Južni tok“, najavio je predsednik Rusije početkom juna, naglasivši da je za to potreban jasan stav EU.

    „Nismo konačno odustali ni od jednog projekta — ni od ’Južnog toka‘, ni od ’Turskog toka‘. Nama je samo potreban jasan stav Evropske komisije — jasan, razumljiv, nedvosmislen. Toga zasad nema ni za jedan od ovih projekata“, istakao je tada Putin.

    Evropa je svesna da je zamenjiva

    Nova situacija na relaciji Moskva—Ankara, koja se promenila gotovo preko noći mogla bi da ubrza korake na tom polju. Pogotovo što Rusija ne odustaje od „zatvaranja“ Ukrajine za tranzit gasa ka kupcima u Evropi po isteku sadašnjeg ugovora 2019. godine.

    Potrebe Evrope za gasom rastu, a Norveška, posle Rusije najveći evropski snabdevač, smanjuje proizvodnju.

    Generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović u intervjuu u emisiji „Energija Sputnjik“, koja će biti emitovana u ponedeljak, 4. jula, u razgovoru sa Jelicom Putniković, izričit je u tvrdnji da će neke varijante „Južnog toka“ biti.

    „Neka varijanta ’Južnog toka‘ će se sigurno graditi. Do 2035. godine Evropi će zbog pada proizvodnje, mimo ovoga što sada uvozi, trebati dodatnih 150 milijardi metara kubnih godišnje“, naveo je Bajatović.

    On kaže da političke okolnosti idu ka smirivanju, da sva previranja i sukobi moraju da se završe nekom ravnotežom.

    „U svakom slučaju ćemo doći do momenta kada će ekonomski interesi pobediti političke. Neko će reći da je to nonsens, da su uvek najvažniji politički interesi, ali politički interesi uvek izviru iz ekonomskih“, zaključio je Bajatović.

    Kompanija „Gasprom“ ovih dana je procenila da će potrebe Evrope za uvozom gasa do 2025. godine biti najmanje 100 milijardi kubnih metara godišnje, a do 2035. godine i 150 milijardi kubnih metara.

    Evropa je, pritom, svesna svoje zamenjivosti kada je u pitanju tržište za ruski gas. Pogotovo posle Putinove posete Kini 2014. godine, što je samo potvrđeno nedavnim prijemom ruskog predsednika u Pekingu, pri čemu je energetska sfera jedno od ključnih pitanja u tim odnosima.

    „Gasprom“ i kineski CNPC potpisali su 2014. sporazum na 30 godina, vredan 70 milijardi dolara, koji predviđa isporuku 38 milijardi kubika ruskog gasa po istočnoj maršruti.

    Tagovi:
    Gasovod, sankcije, Turski tok, Južni tok, Evropska komisija, Gasprom, EU, Jelica Putniković, Dušan Bajatović, Redžep Tajip Erdogan, Vladimir Putin, Bugarska, Grčka, Ukrajina, Rusija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga