05:05 21 April 2019
Slušajte Sputnik
    Angela Merkel i Aleksandar Vučić

    Merkelova imala sluha za srpsku ljutnju

    © AFP 2019 / ANDREJ ISAKOVIC
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    3744

    Posle otvaranja poglavlja 23 i 24 očekujem da će pregovarački proces sa EU teći neuporedivo brže nego do sada, ocenila je predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović. Angela Merkel je pak još jednom pokazala ko se pita u EU.

    Dosadašnje iskustvo EU kazuje da poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa, pravde, ljudskih sloboda i bezbednosti, predstavljaju najkompleksnija pregovaračka poglavlja u usklađivanju sa propisima koje zemlja-kandidat mora da usvoji na putu ka EU, izjavila je za Sputnjik predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović. Upravo zato je, objašnjava ona, doneto novo pravilo koje podrazumeva da ova poglavlja budu prva otvorena u pregovaračkom procesu i da ostanu otvorena tokom čitavog pregovaračkog procesa. Znači, sve do njegovog zatvaranja, naglasila je Joksimovićeva komentarišući načelnu saglasnost da se otvore dva najvažnija poglavlja.

    Na pitanje koliko bi taj proces mogao da traje, s obzirom na iskustva drugih zemalja u pristupanju Evropskoj uniji, ona kaže da je nezahvalno prognozirati. Ipak dodaje da je evidentno da je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje ovih poglavlja i da je svojim kapacitetima spremna da radi na brzom usklađivanju sa zakonodavstvom Evropske unije.

    „Ali poglavlja 23 i 24, kao i sva druga u pregovorima sa EU, ne podrazumevaju samo usklađivanje, već i njihovu implementaciju.

    Dakle, biće potrebno određeno vreme da Srbija kroz ovaj proces izvrši suštinske unutrašnje reforme društva, koje će obezbediti brži razvoj stabilnog demokratskog društva“, kaže Joksimovićeva.

    Ona napominje da je upravo to suštinski cilj Srbije u ovom pregovaračkom procesu, ocenivši da smo na pragu da se konačno bavimo onim ključnim temama zbog kojih smo ka EU i krenuli.

    „Reformski procesi su nešto što je suština i što je na dobrobit svih građana Srbije, i u tom kontekstu mislim da možemo biti zadovoljni što smo došli upravo na korak od onog što predstavlja suštinu evropskih integracija“, smatra Joksimovićeva.

    Biće još otvorenih poglavlja

    Ona je izrazila optimizam po pitanju otvaranja još nekih poglavlja do kraja godine, ističući da je u pregovorima zapravo reč samo o rokovima u kojima će se Srbija prilagoditi evropskom zakonodavstvu.

    Zemlje-kandidati se njemu mogu samo prilagođavati, a pregovara se samo o rokovima u kojima će se sa određenim zakonodavnim okvirom usaglasiti, izričita je Joksimovićeva.

    „Ja očekujem da će sada proces otvaranja pregovaračkih poglavlja teći mnogo brže nego što je to do sada bio slučaj. Posle onog političkog kriterijuma koji se odnosio na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, u okviru poglavlja 35, i posle otvaranja ključnih poglavlja 23 i 24, kojima se daje prioritet u odnosu na neka druga, mislim da možemo očekivati do kraja godine otvaranje još nekoliko poglavlja“, rekla je Joksimovićeva.

    Ona smatra da će to biti poglavlja koja su po svojoj sadržini jednostavnija u pregovaračkom smislu, koja će u kraćem roku moći da budu i otvorena i zatvorena.

    „Generalno sad očekujem da će taj proces otvaranja i zatvaranja poglavlja teći neuporedivo brže nego do sada“, podvukla je predsednica Centra za spoljnu politiku.

    Merkelova se pita

    Samo dan pošto je u Parizu na Samitu o Zapadnom Balkanu nagovešteno da bi poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu Srbije u EU mogla biti otvorena 19. jula, načelna saglasnost je danas stigla i sa sastanka Radne grupe Saveta EU za proširenje.

    Potom to formalno treba da potvrdi Komitet stalnih predstavnika — ambasadora zemalja-članica u EU.

    Do potpunog preokreta kada je u pitanju stav Radne grupe po pitanju otvaranja poglavlja 23 i 24, koji je opet blokirala Hrvatska, došlo je samo posle nedelju dana.

    (Ne)očekivano blokiranje Srbije izazvalo je oštro negodovanje najviših srpskih zvaničnika koji su to ocenili „ponižavanjem i ucenjivanjem Srbije“. Za srpsku ljutnju je sluha očigledno imala kancelarka Nemačke Angela Merkel na Samitu o Zapadnom Balkanu. Posle njenog susreta sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem sve se promenilo za 180 stepeni.

    Srbija je javno prvi put zaoštrila retoriku, a Merkelova po ko zna koji put pokazala ko se pita u Evropi. Umela je da primiri nezadovoljni Beograd zatraživši od drugih da podrže Srbiju na evropskom putu umesto što je ometaju, a ujedno da ne dozvoli da to dodatno komplikuje posle „bregzita“ već dovoljno komplikovanu situaciju u EU.

     

    Tagovi:
    pregovaračka poglavlja, poglavlja, EU, Angela Merkel, Aleksandar Vučić, Nemačka, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga