06:00 29 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    1340
    Pratite nas

    Izgleda da su mnogi počeli da shvataju da izbor pripadnika crne rase na mesto šefa države sam po sebi nije bio dovoljan kako bi se rešio veoma ozbiljan problem rasnog i policijskog nasilja u Sjedinjenim Državama.

    Policija u američkom gradu Sent Luisu saopštila je u nedelju uveče da je jedan policajac, koji u tom trenutku nije bio na dužnosti, iz vatrenog oružja ubio čoveka —  navodno Afroamerikanca — koji je pokušao da mu uđe u kuću.

    Njih dvojica su se prethodno navodno posvađali na društvenoj mreži Fejsbuk zbog aktivnosti pokreta "Životi crnaca su važni", koji organizuje proteste protiv sve učestalijeg policijskog nasilja nad pripadnicima crne rase širom Sjedinjenih Država.

    Ti protesti se se poslednjih dana šire kao požar — tokom vikenda je u nekoliko američkih gradova širom uhapšeno više od dve stotine

    Protest u Luizijani
    © AP Photo / Max Becherer
    Protest u Luizijani

    Kamenice, flaše, šipke…

    Podsetimo, okupljanja su isprva počela kada je policija prošle nedelje, u Minesoti i Lujzijani, u odvojenim incidentima ubila dva nenaoružana crna muškarca. Potom je u Teksasu jedan bivši pripadnik vojske, Afroamerikanac, u znak odmazde, iz snajpera ubio petoricu belih policajaca.

    Najviše ljudi okupilo se na demonstracijama u Njujorku, Atlanti, Los Anđelesu i San Francisku, a protest je organizovan i ispred Bele kuće. Većina skupova bila je mirna, ali su u Sent Polu, u saveznoj državi Minesoti, izbili ozbiljni neredi, tokom kojih su uhapšene 102 osobe. Demonstranti su blokirali autoput i napadali policajce kamenicama, flašama, pirotehničkim sredstvima, molotovljevim koktelima i metalnim šipkama.

    Nereda je bilo i u Luizijani — neki delovi te savezne države su, navode mediji, izgledali kao ratna zona. U Baton Ružu je uhapšeno oko 100 ljudi.

    Izgraditi poverenje u lokalnim zajednicama

    Predsednik Barak Obama pozvao je policiju da pokaže više poštovanja i razumevanja za one koje bi trebalo da štiti. U govoru je naveo i neprijatne statističke podatke koji jasno oslikavaju odnos policije prema Afroamerikancima, i napomenuo da veći deo crnog stanovništva Amerike smatra da je policija prema njima previše brutalna i netolerantna.

    "Voleo bih da svaka strana sasluša onu drugu", rekao je američi predsednik i pozvao da se zakon "sprovodi uravnoteženo", a na policiju je apelovao da ima obzira prema frustracijama Afroamerikanaca i da pokuša da izgradi poverenje sa građanima u lokalnim zajednicama.

    Nema više "guranja pod tepih"

    Bes američkih građana ovih dana najviše se trude da kanališu i usmere ka pozitivnoj akciji pripadnici pokreta "Životi crnaca su važni", koji obuhvata veći broj aktivističkih organizacija. Jedna od vođa pokreta "Majke protiv nasilja", Sara Mokurija, za Sputnjik kaže da su mnogi požurili da baš njih optuže za raspirivanje nereda.

    "Mi smo pokret koji se bavi istorijom policijskog nasilja i strukturalnim pitanjima, kao što su institucije koje manje cene građane čija koža nije bela. Ali kada dođe do incidenata, svi odmah promene fokus, zaborave čime se mi bavimo, i pokušavaju da nas predstave kao podstrekače", kaže Mokurija.

    Kongresmenka afroameričkog porekla Edi Brnis Džonson smatra da su najnovija ubistva i burna reakcija javnosti pokazali, između ostalog, da je došlo vreme u kojem rasno pitanje u Americi više ne može da se "gura pod tepih".

    Protest u Mineapolisu
    © AP Photo / Isaac Hale/Star Tribune via AP
    Protest u Mineapolisu

    "Probleme koji postoje sada svi mogu jasno da vide, zahvaljjujući tehnologiji koja je neumoljiva i koja jasno prikazuje šta se događa na našim ulicama. Guverner Minesote je nakon ubistva ova dva čoveka otvoreno rekao — da su u pitanju bili belci, ovo se nikada ne bi desilo. To je jedna veoma snažna poruka, koju svaki Afroamerikanac u ovoj zemlji dobro razume. Ona donekle prebacuje odgovornost na naše vođe, na policiju i na državne institucije, ali i mi, građani ove zemlje kojima je stalo do raznolikosti u društvu, moramo više da poradimo na toleranciji i iskorenjivanju nejednakosti", navodi Džonsonova.

    U crno obojeno

    Analitičari napominju da ih veoma zabrinjava i to u kojoj meri se Amerika, tokom dva mandata prvog crnog predsednika u svojoj istoriji, promenila — na gore.

    Naime, danas skoro trećina Amerikanaca smatra da su za osam godina Obamine vladavine međurasni odnosi u zemlji znatno pogoršani, dok čak četvrtina tvrdi da živi lošije nego pre, a da je siromaštvo naročito izraženo među Afroamerikancima.

    Izgleda da su mnogi počeli da shvataju da izbor pripadnika crne rase na mesto šefa države sam po sebi nije bio dovoljan kako bi se rešio veoma ozbiljan problem rasnog i policijskog nasilja u Sjedinjenim Državama.

    Protesti u Kaliforniji
    Protesti u Kaliforniji

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Crnci, ubistva, protesti, rasizam
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga