00:55 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Južno kinesko more

    Kineski pogled na more iz zone vazdušne odbrane

    © AFP 2019 / STR
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 460
    Pratite nas

    „Rat na Tihom okeanu pokrenuli su ljudi koji nisu razumeli more, a u njemu su se borili oni koji nisu razumeli vazduh“, upozoravajuće su reči japanskog oficira Masatakea Osumije, koji je ukratko objasnio zašto je njegova zemlja svojevremeno izgubila rat koji je započela.

    O aktuelnom pitanju Južnog kineskog mora, Kina je rekla šta je imala, a i pokazala. Na SAD je da se izjasni hoće li posle otvaranja „fronta“ na zapadnim granicama Rusije sa NATO saveznicima, sada „zaratiti“ i u Južnom kineskom moru, pravdajući svoje prisustvo u tom delu sveta opštim dobrom, odnosno odbranom slobodne plovidbe.

    Poznavaocima prilika na Dalekom istoku bilo je jasno da Kina neće s filozofskim mirom primiti k znanju presudu Stalnog arbitražnog suda u Hagu da je kinesko polaganje na „istorijsko pravo“ nad ostrvima u moru oko kojih se spori s Filipinima, neosnovano. Peking je odmah upozorio da bi mogao da proglasi zonu vazdušne odbrane iznad Južnog kineskog mora ukoliko se bude osećao ugroženim.

    Kina, naime, smatra da ima istorijsko pravo na Južno kinesko more, čija je ostrva i hridi stavila na mapu još u 18. veku, ističući da već 2000 godina tuda trguje, ribari, putuje… Teritorijalni sporovi u tom moru su, međutim, nastali sa donošenjem konvencije o pravu mora u Ujedinjenim nacijama 1982. godine. Njom je utvrđeno postojanje teritorijalnih voda koje obuhvataju područje 12 milja udaljeno od obale, ali i takozvane kategorije ekonomske zone koja se pak proteže na čak 200 milja od obale. To je dovelo do niza teritorijalnih sporova jer je došlo do „preklapanja“ teritorija između više zemalja.

    Šteta bi stvarno mogla biti „neotklonjiva

    Međunarodni tribunal za mornaričko pravo u Hagu je na 497 strana ustanovio da je Kina prekršila suverena prava Filipina u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni ove zemlje, mešajući se u njeno ribarenje i istraživanje nafte i gradeći veštačka ostrva u ovim vodama.

    Sud je utvrdio da je Kina izazvala „neotklonjivu štetu na koralnim stenama tokom građevinskih radova“.

    Grupa ostrva u Južnom kineskom moru, zapadno od Palavana
    © AFP 2019 / POOL / RITCHIE B. TONGO

    Sudeći po prvim reakcijama posle sudske odluke, šteta bi zaista mogla da bude „neotklonjiva“.

    Predsednik Si Đinping je naglasio da je Kina posvećena održavanju mira i stabilnosti u Južnom kineskom moru i podvukao da neće prihvatiti stavove i akcije zasnovane na presudi Stalnog arbitražnog suda u Hagu.

    Peking je izjavu istoga dana potkrepio predstavljanjem „Jinčuana“, četvrtog razarača sa raketama na navođenje, koji, kako su naveli, može da odbrani od napada iz vazduha, sa podmornica i mora. Kažu i da može da nadmaši južnokorejske razarače velike klase „Sedžong“, japanske razarače klase „Atago“ i američke razarače klase „Arli Burk“.

    Kina je odmah juče upozorila da bi mogla da proglasi zonu vazdušne obrane iznad Južnog kineskog mora.

    „Ukoliko naša bezbednost bude ugrožena, naravno da imamo pravo da odredimo zonu vazdušne odbrane. To će zavisiti od naše celokupne procene“, rekao je zamenik kineskog ministra spoljnih poslova Liu Ženmin.

    Trebaju nam hladne glave

    I dok SAD aplaudiraju Hagu zbog „važnog doprinosa zajedničkom cilju mirnog rešavanja sporova“ u Južnom kineskom moru čijim vodenim putevima se godišnje obrne trgovina vredna više od dva biliona dolara, neki procenjuju i duplo više, analitičari se nadaju da će u celoj situaciji prevladati hladne glave.

    Nosač aviona u Južnom kineskom moru
    © REUTERS / Romeo Ranoco

    Stručnjak za Daleki istok, dugogodišnji novinar i izveštač sa tog područja Borislav Korkodelović za Sputnjik kaže da se može očekivati ojačavanje kineskog stava o daljoj kontroli i očuvanju teritorijalnog integriteta svim sredstvima — i političkim i vojnim.

    „Ja očekujem da će Kina eventualno proglasiti tu odbrambenu vazdušnu zonu. Oko dvadesetak takvih zona postoji u svetu, nije to ništa dramatično, međutim Kini još treba logistika da bi ona u potpunosti sprovela takvu zonu. S druge strane, SAD i zemlje u regionu će se tome verovatno protiviti jer ta zona podrazumeva nadzor nad ulaskom i izlaskom brodova, što može da usporava njihovo kretanje na tim trgovinskim putevima. Reakcija SAD će verovatno biti negativna“, smatra Korkodelović.

    Na pitanje šta podrazumeva pod negativnom reakcijom, on kaže da će SAD verovatno nastaviti da budu vojno-pomorski prisutne u regionu, ako ne i da ojačaju svoje snage u Južnom kineskom moru.

    Korkodelović, ipak, smatra da će zbog kampanje za izbor predsednika koja se zahuktava reakcija administracije odlazećeg predsednika biti uzdržana.

    On, međutim, napominje da su pojedini „jastrebovi“ poput senatora Džona Makejna, koji je na čelu senatskog Komiteta za oružane snage, već pozvali druge zemlje koje imaju teritorijalne sporove sa Kinom da slede primer Filipina i pokrenu sopstvene sporove pred arbitražom u Hagu. Ukoliko do toga dođe, to može, dodao je, da oteža situaciju Kini.

    Korkodelović podseća da se pozivi Vašingtona da se pridržavaju odluke iz Haga o poštovanju konvencije UN o pravu mora u Pekingu doživljavaju kao vrlo cinični, jer same SAD nisu ratifikovale konvenciju.

    Pored oko 100.000 brodova koji plove tim vodima godišnje, gde se dnevno preveze 15 miliona barela nafte, gužvu su od prošle godine počeli da prave brodovi američke ratne mornarice. Od aprila su tamo i nosač aviona, dva razarača, dve krstarice…

    Kineski predsednik Si je poručio: Dozvolite da budem jasan — Južno kinesko more je kineska teritorija od davnina. Kratko i jasno.

    „Rat u Tihom okeanu pokrenuli su ljudi koji nisu razumeli more, a u njemu su se borili oni koji nisu razumeli vazduh“, upozoravajuće su reči japanskog oficira Masatakea Osumije, koji je ukratko objasnio zašto je njegova zemlja izgubila rat koji je započela 7. decembra 1941.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    presuda, Međunarodni tribunal za mornaričko pravo, Si Đinping, Rusija, Hag, Južno kinesko more, Južna Koreja, Filipini, Japan, SAD, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga