17:08 18 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 072
    Pratite nas

    Zasedanje Međuvladine konferencije u Briselu na kome su juče otvorena dva poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu u EU, trebalo bi danas da bude iskorišćeno i za temu promene formata pregovora Beograda i Prištine, o čemu se već uveliko razgovara, kaže za Sputnjik analitičar Dušan Janjić.

    Već nekoliko meseci se razgovara o promeni formata pregovora o odnosima Beograda i Prištine. Naravno da će i Evropska unija i Nemačka iskoristiti dvodnevni sastanak predstavnika vlada članica EU da o tome razgovaraju kada bude bilo reči o primeni dogovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, izjavio je za Sputnjik Dušan Janjić.

    On je podsetio da je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister najavio da će u Briselu biti reči i o već otvorenim poglavljima od kojih je se ono pod brojem 35 odnosi na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

    Čovek kači zastavu EU
    © AFP 2020 / John Macdougall

    Beograd i Priština bez posrednika

    Prema informacijama kojima on raspolaže, sve pripreme idu u susret dogovoru o direktnim razgovorima Beograda i Prištine, bez posrednika.

    Priština je, kako napominje, već spremna na to i o tome govore tamošnji političari i pišu mediji. EU će, naravno, pratiti pregovore i o njima praviti izveštaje, ali ih neće zakazivati ni dogovarati, kaže Janjić za Sputnjik.

    Primena dogovorenog, što se Beograda tiče, pratiće se kroz realizaciju poglavlja 35, a kada je u pitanju Priština, preko Sporazuma o asocijaciji i pridruživanju. Uloga EU kao posrednika bila bi zadržana samo u razgovorima koji se tiču sprovođenja već postignutih dogovora, a to znači najdalje još godinu dana, objašnjava Janjić.

    Novina u tom novom formatu pregovora je i što Beograd mora da odredi glavnog političkog pregovarača, što je, napominje, Priština već uradila. On smatra da bi to trebalo da bude onaj ko vodi poglavlje 35. Koliko ja znam, za sada sve radove oko tog poglavlja izvodi Marko Đurić i Kancelarija za Kosovo i Metohiju, na čijem je on čelu, ali, podseća Janjić, on je tehnički pregovarač.

    Premijer Srbije Aleksandar Vučić i američki državni sekretar Džon Keri u Briselu
    © Tanjug / KANCELARIJA ZA SARADNJU SA MEDIJIMA, VLADA REPUBLIKE SRBIJE

    Jasan koncept zbog poglavlja i novog formata

    „Sve u svemu, to su stvari (novi format) o kojima se razgovaralo. Imam indirektne informacije iz međunarodnih izvora da je i Beograd upoznat s time, o čemu ovde kod nas nije bilo govora. Mislim da je jako dobro da premijer kad se vrati iz Brisela izađe sa jednim jasnim konceptom kako će se Srbija prilagoditi promenama ne samo formata pregovora nego i promenama koje nastaju time što je otvorila poglavlje 35“, ukazuje Janjić.

    On napominje da  se tom problematikom bavi odavno, a o poglavlju 35 samo zna da je otvoreno.

    „Nikada nisam čuo, a ni video da je napravljen nekakav akcioni plan. Dakle, prvo pitanje je kako se uopšte ulazi u pregovore o jednom poglavlju i kako se ono otvara ako ne postoji akcioni plan. To je vrlo opasna situacija za Srbiju. Ako postoji taj plan, pa se o njemu ne govori, to je takođe ozbiljan problem“, smatra Janjić.

    Da se sprema novi pregovarački format Beograda i Prištine, moglo se zaključiti i pažljivijim čitanjem nedavne izjave pomoćnika američkog državnog sekretara Viktorije Nuland. Ona je prilikom boravka u Prištini  izjavila da „zemlje zapadnog Balkana treba same da preduzmu potrebne korake radi konsolidacije njihovih država, ali i u međusobnim odnosima“.

    Na sastanku sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem, ona je objasnila da je „pažnja Evropske unije premeštena sa regiona Balkana, a SAD će u jesen biti usredsređene na predsedničke izbore, tako da države regiona moraju više same da rade“.

    Simptomatično je što se u Briselu, sudeći po porukama na društvenim mrežama, nalazi kosovski šef diplomatije Petrit Seljimi, a nezvanično iz krugova u Briselu moglo se zaključiti da bi tokom Međuvladinog zasedanja trebalo da dođe i do susreta visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Federike Mogerini i Aleksandra Vučića.

    Poslednji susret pregovarača Beograda i Prištine bio je na tehničkom nivou krajem maja kada su teme bile telekomunikacije,  energetika i katastar. Tada je najavljeno da je to u suštini priprema za sledeći susret na nivou premijera do kojeg bi moglo do dođe nakon formiranja nove Vlade Srbije.

    Za Beograd glavno pitanje formiranje Zajednice srpskih opština, koje je dogovoreno pre tri godine, i dalje je, međutim, mrtvo slovo na papiru.

    Dezorijentisana vlada u Prištini

    Kosovski analitičar Nedžmedin Spahiju za Sputnjik kaže da je vlada u Prištini izgubila svaku orijentaciju za mnoge poslove, pa i za dijalog sa Beogradom.

    „Čisto sumnjam da (vlada u Prištini) ima neku ideju za izlazak iz tog ćorsokaka u koji je ušla“, ocenio je Spahiju.

    On smatra da je saradnja na Balkanu u interesu svih na ovom prostoru, kao i u interesu EU i SAD. Razlog za kašnjenje u pregovorima i ostvarivanju dogovorenog on vidi u političkim elitama, koje tište mnogi problemi kakav je korupcija i nedostatak jasne vizije za razvitak zemlje.

    Nisam u toku sa tim dokle se stiglo u pregovorima Beograda i Prištine, ali je očigledno da je taj posao i ceo proces stao nakon što je Hašim Tači postao predsednik Kosova, a bio je glavni igrač u pregovorima sa Beogradom, kaže Spahiju.

    Problem je, navodi, i to što je vlada u Prištini suštinski manjinska jer je vlada jedne stranke, Tačijeve Demokratske partije Kosova, što je dovelo do jake opozicije na Kosovu i zato stvari ne funkcionišu.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    format, Briselski dijalog, Priština, Beograd, Brisel
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga