06:04 29 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    0 70
    Pratite nas

    Čak ni izuzetno organizovana Nemačka nije uspela da spreči da na njenu teritoriju dođu emigranti koji su u okviru pojedinih islamističkih grupacija imali vrlo opasnu prošlost, kaže za Radio Sputnjik Dušan Vasić, predavač na Akademiji za diplomatiju i bezbednost.

    Za samo nedelju dana, četiri oružana napada pogodila su Nemačku. Nakon što je u oružanom napadu u Minhenu 18-godišnji Nemac iranskog porekla usmrtio devet i ranio 35 ljudi u pucnjavi kod šoping centra „Olimpija“, a potom izvršio samoubistvo, 27-godišnji Sirijac razneo se bombom na muzičkom festivalu u Bavarskoj, pri čemu je ranio 12 osoba. 

    Dan ranije jedna žena je ubijena, a još dve osobe su povređene kada je nepoznati muškarac, takođe izbeglica iz Sirije, mačetom napao prolaznike u Rojtlingenu, nedaleko od Štutgarta, a pre manje od nedelju dana jedan tinejdžer je u vozu u Bavarskoj ranio oko 20 osoba u napadu sekirom.

    Bivši diplomata i predavač na Akademiji za diplomatiju i bezbednost Dušan Vasić za Radio Sputnjik kaže da su ovi događaji usledili „na talasu“ onoga što je započelo u Parizu, Briselu i drugim gradovima.

    „Reč je o zemljama koje su prilično otvorene i asimilovale su veliki broj stranaca i izbeglica. Međutim, proces prilagođavanja novim uslovima života ne ide tako lako, dosta je bolan i ostavlja traume. Kada se na to dodaju političke okolnosti, pojedine fobije u korist ili protiv određenih nacija, verskih grupacija, pa čak i regiona, onda to dobija i svoje ekstremne oblike i najčešće stradaju nevini, a uveliko i deca“, kaže Vasić.

    Prema njegovom mišljenju, Nemačka će sada sigurno promeniti politiku prema imigrantima. 

    „Mislim da će postupiti slično kao Velika Britanija i da će doći do većeg zatvaranja granica, daleko veće kontrole, što će se sigurno odraziti na odnos političkih snaga u toj zemlji. Moguće je očekivati, kao i u Velikoj Britaniji, Francuskoj, pa i u nekim drugim zemljama, da ponovo počnu da jačaju snage desnice“, objašnjava Vasić.

    On podseća da je do zaokreta u nemačkoj bezbednosnoj politici zapravo već došlo, jer je ta država nedavno svojoj vojsci dozvolila da učestvuje u ofanzivnim misijama u svetu, što, kako navodi, može znatno da utiče na aktuelnu situaciju. Međutim, kaže Vasić, nemačka vojska i policija ipak nemaju neki veliki manevarski prostor kada je reč o individualnim napadima kakvi su bili najnoviji incidenti u Štutgartu, Minhenu i u vozu u Bavarskoj. 

    „Otvaranje mogućnosti da nemačka vojska bude razmeštena u raznim bazama u svetu i da učestvuje u ofanzivnim akcijama ima svoj uticaj na ovo što se dešava, hteli to pojedini nemački faktori da priznaju ili ne. Bilo je ranije kritika i u parlamentu zbog takvog zaokreta u nemačkoj politici i postavljeno je pitanje da li je to potrebno zemlji kojoj je trebalo preko 50 godina da zaleči traume od Drugog svetskog rata, da li treba opet da otvara neke takve opcije koje vode u moguće međunarodne sukobe. Na žalost, prevladalo je opredeljenje da, navodno u cilju viših interesa, treba razmeštati i pojedine nemačke jedinice izvan nacionalnih granica, što sve sad polako stiže na naplatu i zahteva jedno zaista ozbiljnije preispitivanje nemačke spoljne i bezbednosne politike“, smatra Vasić. 

    Prema njegovim rečima, teško je izaći na kraj s tzv. „vukovima samotnjacima“, napadačima koji nisu poznati bezbednosnim službama. 

    „U mnogim zemljama Zapadne Evrope, ne samo u Nemačkoj, postoje četvrti gde žive samo stranci, pripadnici određenih nacionalnosti. U te sredine se teško ulazi, ne samo zbog razlike u boji kože već i zbog nepoznavanja kulture i jezika, pa je vrlo teško razviti bezbednosne strukture u tim sredinama da bi se napadi mogli preduprediti. Čak ni izuzetno organizovana Nemačka nije uspela da spreči da na njenu teritoriju dođu imigranti koji su u okviru pojedinih islamističkih grupacija imali vrlo opasnu prošlost“, kaže Vasić.

    Prema njegovim rečima, očigledno je da sama želja i opredeljenost, ideološka ili kakva druga, o tome da drugom treba naneti zlo govori o jednoj vrsti duboke patologije koja će zahtevati ozbiljnije socijalne, ekonomske i bezbednosne mere, ali i preispitivanje nemačke politike kako prema izbeglicama tako i prema drugim zemljama EU iz kojih je talas izbeglica stigao u Nemačku.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    vojska, policija, mrtvi, napad, migranti, terorizam, Nemačka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga