03:01 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Marti Ahtisari

    Sprema li se nova rezolucija o Kosovu u UN?

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5257
    Pratite nas

    Postoji inicijativa da se sadašnji stepen normalizacije odnosa Beograda i Prištine verifikuje novom rezolucijom ili promenom postojeće, o čemu se već vode konsultacije, kaže analitičar Dušan Janjić. Zato izjavu ambasadora Rusije Aleksandra Čepurina da je Rezolucija 1244 temeljna za rešavanje kosovskog pitanja on vidi kao poruku kreatorima inicijative.

    Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin je ovog vikenda u Kosovskoj Mitrovici izjavio da je osnov rešenja kosovskog problema poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN). Da li u toj izjavi postoji još nešto osim ponavljanja poznate principijelne politike Rusije u odnosu na Kosovo i Metohiju? Na to pitanje analitičar i dobar poznavalac kosovske problematike Dušan Janjić za Sputnjik prvo napominje da se ozbiljna diplomatija, kakva ruska zasigurno jeste, oglašava kada nešto treba posebno da naglasi i poruči.

    Izjava Čepurina znači da sa tim ruskim stavom treba računati u svim spekulacijama i političkim i diplomatskim razgovorima koji se vode ili će se voditi u Generalnoj skupštini UN, ili na bilateralnim nivoima, ili na nivou Srbija—Brisel—Vašington.

    „Ja znam da postoji inicijativa da se sadašnji stepen normalizacije odnosa Beograda i Prištine pretvori u neku vrstu rezolucije, bilo u Generalnoj skupštini, bilo u Savetu bezbednosti UN“, kaže Janjić.

    Rezolucijom verifikovati suverenitet Kosova

    Ta inicijativa, objašnjava on, znači „da se odmeri, vidi da li su, s obzirom na dosad postignuti stepen širenja suvereniteta Prištine na celu teritoriju Kosova, stvoreni uslovi da se ubrza proces priznavanja Kosova, odnosno njegovog uvođenja u UN“.

    Po njegovom mišljenju, ti razgovori koji teku, inicijative, čak i ne moraju u krajnjoj liniji da dovedu do izmene Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN.

    Brana tome su kineski i ruski veto, jasno je to inicijatorima. Zato mogu, napominje Janjić, da dovedu do nove Rezolucije Generalne skupštine UN.

    „U toj novoj rezoluciji bi se spominjala Rezolucija 1244, ali i objektivno, verifikovalo novo stanje i olakšao ulazak Kosova u UN, makar to bilo u statusu posmatrača koji sada ima Palestina“, kaže Janjić.

    On precizira da su u prvom planu te rezolucije dva cilja — dalja redukcija prisustva UNMIK-a na Kosovu i verifikacija stanja na terenu, ili, kako se to kaže, osnaživanje procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

    Konsultacije na različitim nivoima

    Na pitanje na kom su nivou te inicijative za promenu Rezolucije 1244, Janjić kaže da sigurno zna da se o tome vode konsultacije raznih nivoa, jer je, kaže, i on bio konsultovan. Ne bi ga, dodaje, iznenadilo da nekakva rezolucija prođe. Ističući da su inicijatori promene Rezolucije 1244 uglavnom sa Zapada, on napominje da oni računaju da će naći formulu u kojoj će pod obećanjem ubrzanja procesa prijema Srbije u EU, a zarad olakšanja procesa normalizacije odnosa i pronalaženja takozvanog novog formata pregovora, da pridobiju možda i Beograd.

    „Sa Beogradom ili bez njega, ta rezolucija može da prođe Generalnu skupštinu, ali sigurno da bi im bilo bolje da se ne konfrontiraju sa Beogradom, pa će poučeni i ohrabreni iskustvom iz 2010. probati to i ovoga puta“, kaže Janjić. On je podsetio da je uz podršku tadašnjih srpskih vlasti, 2010. Generalna skupština donela rezoluciju o izmeštanju dijaloga Beograda i Prištine iz UN u EU i Brisel.

    Na pitanje šta je sa stavom Beograda o tom pitanju, Janjić navodi da zasad nema javnih znakova da učestvujemo u konsultacijama, ali i smatra malo verovatnim da se u tim ekspertskim, širokim konsultacijama o novoj rezoluciji ne pitaju i naši zvaničnici.

    On ipak napominje da je u najnovijem šestomesečnom izveštaju Beograda o stanju na Kosmetu u Generalnoj skupštini UN novina da je veliku pažnju posvetio etničkim incidentima, što bi trebalo da bude ozbiljan argument Beograda za zadržavanje Rezolucije 1244.

    Uloga Rusije i Kine

    Janjić smatra da najnovija zbivanja u Turskoj mogu doneti i dodatne pritiske na Beograd.

    „Računa se da će događaji u Turskoj samo ohrabriti inicijatore nove rezolucije jer se dešava nova destabilizacija Balkana i direktno ugrožavanje pozicije Srbije na Kosovu, ali i u Sandžaku“, kaže Janjić.

    On napominje da to što je rekao ambasador Čepurin o Rezoluciji 1244 nikako ne znači da Moskva nema razvijenu strategiju.

    „Ona će principijelno biti na tom stanovištu i ima pravo da reaguje, da se prilagođava, da, uvažavajući interese Srbije, uvažava interese Moskve za prisustvo na Balkanu i za eventualno širenje uticaja izvan slovenske populacije, znači Rusije na Kosovu“, ističe Janjić. Zapadni Balkan je, kako napominje, zapadno krilo bliskoistočne krize, a Rusija je direktno uključena u razrešavanje pitanja Sirije.

    „Sigurno da je procena Moskve da dok god čvrsto drži Rezoluciju 1244 u svojim rukama, ona ima snažan pregovarački adut i prema Vašingtonu i prema Briselu, pa i prema Beogradu“, zaključuje Janjić.

    On je podsetio i na nepromenjeni stav Kine, još od vremena kada su ona i Rusija blokirale Ahtisarijev predlog promene Rezolucije 1244.

    „Lično sam čuo od predstavnika Vlade Kine još 2005, tri godine pre blokiranja promene Rezolucije 1244, da može i Rusija, pa čak i Srbija da pristane na nezavisnost Kosova, ali da oni neće pristati dok ne razreše dve stvari. Prvo je principijelna međunarodno pravna pozicija i dobijanje garancija SAD da će poštovati poziciju Tibeta u Kini, a drugo da zauzvrat traže početak političke reintegracije Tajvana. Dakle, Kina ima vrlo jasno definisane zahteve u slučaju čak i da Beograd prizna nezavisnost Kosova“, rekao je Janjić za Sputnjik.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    rezolucija, Rezolucija 1244, UN, Savet bezbednosti UN, EULEKS, EU, Marti Ahtisari, Dušan Janjić, Tibet, Tajvan, SAD, Kina, Rusija, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga