09:40 29 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    6573
    Pratite nas

    Pomirenje Rusije i Turske postavilo je na dnevni red i brojna pitanja koja se tiču Srbije. Neki analitičari tvrde da bi ponovno zbližavanje dve zemlje moglo da se odrazi i na srpske kompanije koje posluju sa Rusijom. Navodno, zbog obnavljanja rusko-turskog prijateljstva Srbija bi mogla samo da izgubi.

    Teoretičari koji zastupaju tu tezu tvrde da će Rusi čim poprave odnose sa Turskom početi da uvoze hranu iz te zemlje i da će zbog toga Srbija biti na gubitku. Međutim, u praksi stvari stoje sasvim drugačije — činjenica je da Srbija nije konkurentna na ruskom tržištu, makar kada je reč o količinama.

    Rusko tržište je ogromno, pa cela Srbija da radi i proizvodi ne bi mogla da nahrani samo Moskvu, u kojoj prema različitim procenama živi od 12 do 20 miliona ljudi.

    Glavni grad Rusije potroši više od 12 miliona tona prehrambenih proizvoda i svežih proizvoda godišnje. Primera radi, Moskovljani pojedu godišnje 370.000 tona jabuka, a u Srbiji se godišnje proizvede oko 350.000 tona tog voća.

    Očekivalo se i da će zbog trgovinskog embarga između Rusije i Evropske Unije, koji je na snazi još od marta 2014. godine, a potom i zbog embarga koji je Rusija uvela Turskoj posle obaranja ruskog bombardera SU-24 u Siriji u oktobru prošle godine, to istočno tržište biti velika izvozna šansa za Srbiju. Međutim, ta očekivanja nisu u potpunosti ispunjena.

    Stručnjaci smatraju da je Srbija iskoristila šanse u skladu sa svojim mogućnostima i organizacionim sposobnostima, ali da je za značajniji proboj na zahtevno rusko tržište potrebno mnogo više.

    Srbija ima svoje mesto na ruskom tržištu — imala ga je pre pogoršanja odnosa Rusije sa Zapadom i Turskom, ima ga danas, a imaće ga i ubuduće. I tu nema nikakve sumnje. Zato, govoriti o tome da će povratak Turske na rusko tržište ugroziti poziciju Srbije na ruskom tržištu je banalizovanje cele priče.

    Statistike pokazuju da je ukupna prošlogodišnja robna razmena Srbije i Rusije dostigla 2,52 milijarde dolara, u poređenju sa 3,4 milijarde u 2014. godini. Srbija je prošle godine izvezla robu za 726,26 miliona dolara, što je za 29,7 odsto manje nego u 2014, a uvezla robu za 1,8 milijardi, za oko četvrtinu manje nego u prethodnoj godini.

    Međutim, eksperti kažu da aktivna i dinamična saradnja dve zemlje i učestali susreti zvaničnika Beograda i Moskve nagoveštavaju da će taj zastoj biti prevaziđen i da predstoji proširenje ekonomske saradnje.

    Sa druge strane, ruska carinska statistika pokazuje da je izvoz iz Turske posle uvođenja ruskih sankcija pao više nego za duplo: sa 976 miliona dolara u četvrtom kvartalu 2015, na 403 miliona dolara u prvom kvartalu ove godine.

    Eksperti moskovskog Centra za međunarodnu trgovinu izračunali su da je uvoz hrane iz Turske u Rusiju smanjen sa 465,6 miliona dolara na 128 miliona u istom periodu.

    Do uvođenja embarga ukupan udeo turskih proizvoda sa sankcionog spiska (od ukupno 17 prehrambenih proizvoda) na ruskom tržištu iznosio je 16,2 odsto.

    Pre sankcija, najzastupljeniji turski proizvod u Rusiji bio je paradajz, koji je činio 65 odsto ruskog tržišta paradajza iz uvoza, kao i limun. Takođe, Turska je isporučivala Rusiji i više od četvrtine svih uvoznih mandarina i skoro četvrtinu svežih krastavaca.

    Osim toga, ne bi trebalo zaboraviti ni da je kod Rusa veoma razvijen — ono što neki zovu — „ekonomski patriotizam“. Nakon što je Zapad nametnuo Rusiji sankcije, Rusi su se masovno počeli da kupuju domaće proizvode, ali rado pazare i onu hranu koja dolazi iz tradicionalno prijateljskih zemalja, među koje spada i Srbija.

    Kada je reč o građevini, srpski građevinari su bili na ceni u Rusiji sve do devedesetih, kada su na rusko tržište sa velikim investicijama došle turske građevinske kompanije i potisnule ih.

    Turski građevinari su samim tim postali ključni igrači na tom tržištu. Procenjuje se da su za to vreme turske kompanije sklopile ugovore vredne 50 milijardi dolara i da su samo u Moskvi izgradili oko 24 miliona kvadratnih metara.

    Turci su u Rusiji do sad dobijali isključivo velike projekte i poslove, imali su garancije svojih banaka i države, dok su se srpske firme mahom dovijale same — onako kako su znale i umele.

    Premijer Srbije Aleksandar Vučić još jesenas je obećao da će država pomoći srpskim građevinarima i to tako što će one firme koje nameravaju da posluju u Rusiji moći da dobiju garancije države ukoliko zaposle najmanje 50 odsto srpskih radnika i ako 50 odsto prihoda budu uplaćivale u budžet Srbije.

    Nakon uvođenja ruskih sankcija Turskoj, dosta se govorilo i o tome da je to šansa za srpske građevinare, koji bi eventualno zauzeli upražnjeno mesto turskih firmi. Međutim, ruski analitičari su još tada ukazivali na to da bi Srbi samo delimično mogli da zamene Turke na ruskom tržištu, jer se Rusija poslednjih decenija pretvorila u jedno veliko gradilište, a „Srba nema dovoljno za sve poslove“.

    U svakom slučaju, ruski trgovci kažu da Rusija voli srpske proizvode koji su zdravi i po ceni konkurentni. Rusija je otvorena za svaku vrstu saradnje sa Srbijom u svim oblastima, a ostaje samo pitanje koliko su srpski privrednici u stanju da se organizuju i kolike su im realne mogućnosti da proizvode i izvoze robu u Rusiju.

    Uprkos tome što je zbog zapadnih sankcija Rusija u velikoj meri povećala sopstvenu proizvodnju, prostora na ruskom tržištu, od Kalinjingrada do Vladivostoka, ima sasvim dovoljno za sve — i za Srbe, i za Turke i za zemlje EU, koje će se pre ili kasnije vratiti na rusko tržište.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    sankcije, Građevinarstvo, uvoz, izvoz, saradnja, privreda, EU, Aleksandar Vučić, Turska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga