05:36 12 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Borut Pahor i Vladimir Putin

    Slovenija krši sankcije zbog Putina

    © AP Photo / Darko Bandic
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    6764
    Pratite nas

    Ruski predsednik Vladimir Putin, na poziv predsednika Slovenije Boruta Pahora, posetiće 30. jula Ljubljanu. Ovo je treća poseta ruskog lidera jednoj od zemalja Evropske unije u ovoj godini i treća zvanična poseta toj zemlji.

    Trgovinsko-ekonomska i investiciona saradnja između Rusije i Slovenije traje već decenijama, još od postojanja Jugoslavije i Sovjetskog saveza. Konkretno, ovo se posebno odnosi na elektronsku (naslednica „Iskre“) i farmaceutsku industriju („Krka“). S druge strane, Rusija Sloveniju obezbeđuje energentima i sirovinama. Takođe, ne bi trebalo zaboraviti investicije u turističkom i zdravstvenom sektoru.

    Slovenija je jedina zemlja iz regiona koja ima investicije u Rusiji. Samo u 2015. godini Slovenci su u rusku privredu direktno investirali 165 miliona dolara, dok je Rusija u slovenačku privredu investirala 168 miliona.

    Prema procenama eksperata, koji su uračunali i slovenačke investicije iz trećih zemalja, u Rusiju se „slilo“ 387 miliona evra direktnih investicija, koje su uglavnom usmerene na proizvodnju lekova, a takođe i na hemijsku industriju i građevinarstvo.

    Slovenci su, recimo, još 2008. godine sklopili sa Rusijom sporazum o izgradnji kaskadne hidroelektrane na reci Argun u Čečeniji, koja je prema planu trebalo da snabdeva električnom energijom tu rusku republiku, ali i druge regione. Hidroelektrana je u međuvremenu i puštena u rad.

    Odluka jedne članice EU i NATO-a da u goste pozove predsednika Rusije za mnoge je bila iznenađujuća i neobična. Međutim, u Ljubljani smatraju da je u trenutku kada je svet izložen brojnim pretnjama i opasnostima neophodno voditi dijalog sa svim najvažnijim globalnim igračima i da je veoma bitno učvrstiti poverenje.

    „Razgovarao sam sa mnogim šefovima tih zemalja (EU) i objasnio sam im svoju nameru da pozovem predsednika Putina u Sloveniju. Moj glavni argument je bio da je danas, više nego ikad, važno voditi takav dijalog. I sada je to važno na nivou NATO—Rusija, EU—Rusija. Došlo je vreme kada je takav dijalog neophodno pokrenuti, i mi nemamo pravo da ne iskoristimo tu priliku“, izjavio je slovenački predsednik za ruske medije.

    Prema saopštenju Kremlja, Putin će tokom posete Sloveniji razgovarati sa rukovodstvom te zemlje i učestvovaće na memorijalnoj ceremoniji povodom obeležavanja stogodišnjice izgradnje ruske kapele na prevoju Vršič.

    Ruska kapelica podignuta je pre tačno sto godina, a simbol je prijateljstva dva naroda koji, kako se ocenjuje, i danas imaju izuzetno dobre odnose.

    Predsednik će takođe otkriti spomenik poginulim ruskim i sovjetskim vojnicima u Ljubljani.

    Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je istakao da će prilikom posete Sloveniji biti razgovora u uskom sastavu i u formatu delegacija.

    „Podelio bih posetu na dva dela: memorijalni deo i radni deo“, izjavio je Peskov.

    Analitičari bilateralnu saradnju dveju zemalja ocenjuju kao tradicionalno dobru, a uz to podsećaju i da Slovenija zauzima uzdržanu poziciju u EU kada je Rusija u pitanju. Formalno, Ljubljana se pridružila antiruskim sankcijama, ali nije imala antiruske nastupe.

    S druge strane, sankcioni rat između Rusije i EU naneo je Sloveniji daleko manju štetu nego drugim zemljama, poput Nemačke, Francuske, Poljske ili baltičkih zemalja, mada je i ona pretrpela gubitke.

    Primera radi, zbog ruskih kontrasankcija Slovenija je za samo godinu dana izgubila oko 10 miliona evra zbog zabrane uvoza mleka i mlečnih proizvoda u Rusiju.

    Trgovinska razmena između dve zemlje prošle godine je opala za 30 odsto. To se objašnjava sankcionom politikom, a takođe i padom cena nafte i gasa i razlikom u kursu rublja.

    Međutim, čak i u takvim okolnostima saradnja Rusije i Slovenije beleži pozitivnu dinamiku.

    Takođe, očekuje se da će tokom Putinove posete Ljubljani biti potegnuto još jedno važno pitanje — bezbednosna situacija u regionu i svetu i borba protiv terorizma.

    Prošle godine je kroz Sloveniju prošlo oko 800 hiljada izbeglica, a oko 300 ljudi je ostalo u zemlji.

    Ambasador Slovenije u Moskvi Primož Šeligo izjavio je za Sputnjik da je Slovenija spremna za razvoj saradnje sa Rusijom u sferi borbe protiv terorizma, a da je „dijalog uvek potreban i da je bez njega nemoguće boriti se protiv terorizma“.

    „Sada je to najvažnije pitanje. Mi vidimo užase i cinizam, koji se dešavaju u Evropi i potrebno je uložiti zajedničke napore“, rekao je Šeligo.

    Takođe, jedna od važnih tema je i energetika — „Južni tok“, kojim je ispod Crnog mora ruski gas trebalo da stiže do Bugarske i preko Srbije, Mađarske i Slovenije do Italije i Austrije.

    Ljubljana se i dalje nada bi taj projekat mogao ponovo da oživi. Šef slovenačke diplomatije Karl Erjavec je prošlog meseca u intervjuu za Sputnjik rekao da međuvladin sporazum Slovenije i Rusije o tom gasovodu i dalje ostaje na snazi i da je u skladu sa zakonima EU.

    On je naveo da je Rusija više decenija bila i ostala pouzdani isporučilac gasa u Sloveniju.

    „Siguran sam da će ona to ostati i u budućnosti“, naglasio je Erjavec.

    Analitičari zaključuju da zvanična Ljubljana uspešno balansira između Rusije i Zapada, poslujući i dalje podjednako dobro i sa jednima i sa drugima. Očekuje se i da bi Slovenija mogla postati jedna od onih država, zajedno sa Slovačkom, Mađarskom, Češkom, Italijom i drugim, koje bi mogle da pokrenu pitanje ublažavanja ili čak ukidanja antiruskih sankcija, koje je EU uvela Rusiji pre više od dve godine zbog situacije u Ukrajini.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    kontrasankcije, sankcije Rusiji, Turski tok, Ambasada Rusije, EU, Primož Šeligo, Borut Pahor, Vladimir Putin, Mađarska, Bugarska, Češka, Rusija, Slovenija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga