07:39 15 Decembar 2019
Slušajte Sputnik

    Nova geopolitička slagalica Bliskog istoka (audio)

    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2501
    Pratite nas

    Dve nedelje prošle su od neuspelog pokušaja vojnog udara u Turskoj, a događaji u Turskoj i s njom u vezi krenuli su da se odvijaju u (ne)očekivanom smeru koji bi mogao da dovede do ozbiljnih promena u čitavoj geopolitičkoj slagalici Bliskog istoka.

    „Jeni šafak“, list poznat po svojoj bliskosti predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu, iz dana u dan objavljuje izveštaje iz istrage koji žestoko optužuju Sjedinjene Američke Države da su, uz propovednika Fetulaha Gulena, koji i sam živi (u dobrovoljnom izgnanstvu) u SAD, bile duboko umešane u pokušaj puča u noći između 15. i 16. jula. Da li su Amerikanci zaista bili umešani u puč u Turskoj? Zašto Turci optužuju svog NATO saveznika, a uz to i najmoćniju državu na svetu? Koliko je pokušaju puča doprinelo iznenadno otopljavanje odnosa između Turske i Rusije, i kuda će ti odnosi dalje ići posle Erdoganovog sastanka s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, zakazanog za 9. avgust? Ko je nezadovoljan snaženjem odnosa između Rusije, Izraela, Turske i Irana, i šta će to doneti Bliskom istoku, i šta od Turske posle neuspelog puča možemo da očekujemo na Balkanu?

    Ovo su u petak bile teme „Sputnjik intervjua“ sa generalom u penziji Brankom Krgom, nekadašnjim načelnikom Generalštaba Vojske Jugoslavije i Vojske Srbije i Crne Gore, i dr Zoranom Milivojevićem, našim dugogodišnjim diplomatom.

    „Erdogan je u poslednje vreme ušao u ozbiljan politički spor sa svojim glavnim saveznikom, pre svega zbog njegove politike na Bliskom istoku. Treba podsetiti da Amerikanci nisu pružili podršku Erdoganu za kopnenu operaciju u Siriji, kada su je Turci pripremili zajedno sa Saudijskom Arabijom i Katarom“, navodi Zoran Milivojević. „Meni bi bilo veoma neobično kada Amerikanci ne bili u toku sa situacijom koja miriše na neprirodno stanje u turskoj armiji, iz prostog razloga što je turska armija integrisana u NATO strukture i što su bezbednosne strukture NATO-a i SAD prisutne u turskoj armiji. To je podatak koji daje pravo da sumnjamo da su barem nešto znali. Takođe, interesantno je i da je među uhapšenim pučistima i komandant vazduhoplovne baze u Indžirliku (u kojoj se nalaze i američke vojne snage i obaveštajne strukture), kao i dva generala koja su bila u NATO komandnim strukturama u Avganistanu. Dakle, reč je o čitavoj jednoj strukturi koja je na jedan ili drugi način povezana sa NATO-om. Takođe, potpuno je jasno i da je Gulen, sa svim svojim aktivnostima po svetu, pod nekakvom kontrolom Amerikanaca“.

    Diplomata dr Zoran Milivojević i general Branko Krga
    © Sputnik /
    Diplomata dr Zoran Milivojević i general Branko Krga

    S druge strane, kaže general Krga ograđujući se da je još rano da bi se izvukli definitivni zaključci, „Amerikanci nisu u ozbiljnoj formi učestvovali u pokušaju puča, jer da jesu, puč bi uspeo“.

    Da li će SAD izručiti Fetulaha Gulena Turskoj, što je Turska i formalno zatražila?

    Zoran Milivojević: „Ne očekujem da će Amerikanci izručiti Gulena, jer im je njegova mreža unutar Turske potrebna kao svojevrsni korektiv u odnosu na Erdogana. Ta vrsta ustupka bi smanjila uticaj Amerike na Tursku u budućnosti“.

    Mesec — mesec i po dana uoči puča, kao poslovični grom iz vedra neba, došlo je do otopljavanja odnosa između Turske i Izraela, zatim je usledilo i tursko izvinjenje Rusiji zbog prošlogodišnjeg obaranja ruskog aviona, a obema događajima prethodio je susret predsednika Rusije Vladimira Putina i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Šta se to događa u trouglu Moskva — Ankara — Tel Aviv, i da li su ti događaji imali veze s pokušajem vojnog udara u Turskoj?

    „Erdogan je u proteklom periodu otvorio mnogo frontova i na unutrašnjem i na spoljnom planu“, kaže general Krga. „Verovatno je u nekom trenutku shvatio da neće moći uspešno da se nosi sa svim tim izazovima, i onda je pokušao da amortizuje barem neke od njih, tim pre što su Turskoj od izuzetne važnosti odnosi i sa Izraelom i sa Rusijom… U ovom trenutku, međutim, nemoguće je dovesti u vezu otopljavanje ovih odnosa sa pučem u Turskoj, premda se ni to ne može isključiti“.

    Ipak, može li se utvrditi ko je nezadovoljan razvojem ovih odnosa, ovakvim razvojem situacije?

    „Približavanje Turske, Rusije i Izraela sigurno ne odgovara zapadnim saveznicima, u situaciji kad oni vrše pritisak na Rusiju“, procenjuje dr Milivojević. „To otopljavanje im u svakom slučaju ne ide u prilog, s obzirom na ulogu Turske na južnom krilu NATO-a… Uplitanje Turske u dijalog Moskve i Vašingtona, sa sopstvenim interesima, sigurno da nije u funkciji izolovanja Rusije, i sigurno da neće doprineti stvaranju nove mape Bliskog istoka koja bi odgovarala Americi i NATO-u. A odlazak Erdogana u Sankt Petersburg na razgovor s Putinom sigurno će uticati i na dalji razvoj geopolitičkih odnosa na tom terenu. I treba očekivati da se Vašington neće složiti s ovim približavanjem Turske i Rusije, makar u onom delu koji se tiče njegovih interesa, kao što je slučaj na planu energetike, ili u vezi sa situacijom u Siriji“.

    Kuda idu odnosi Rusije i Turske?

    General Krga: „Ti odnosi sigurno će se poboljšati posle predstojećeg susreta predsednika Putina i Erdogana, ali mislim da se neće tako brzo vratiti na nivo na kome su bili pre obaranja ruskog aviona. Mnoge veze su u međuvremenu pokidane, a i Rusi sada imaju barem dva dodatna aduta na svojoj strani, a to su Erdoganovo izvinjenje zbog obaranja aviona i činjenica da se Turska danas nalazi u veoma nepovoljnom okruženju i da prosto vapi za kakvim-takvim osloncem. Ukoliko Rusi to budu umeli vešto da iskoriste — a treba računati da hoće — sigurno je da će do otopljavanja odnosa među njima doći“.

    Osim odnosa sa Rusijom i Izraelom, Erdogan najavljuje saradnju i sa Iranom. Ovo bi, smatra Zoran Milivojević, doprinelo smirivanju situacije na Bliskom istoku, uz napomenu da je Erdoganu sada, pored ostalog i zbog kurdskog pitanja, u interesu da radi na takvom smirivanju situacije jer bi inače, kaže naš sagovornik, i sama budućnost Turske u kraćem i srednjem roku bila dovedena u pitanje.

    Zabrinuti zbog približavanja Turske geopolitičkim suparnicima Sjedinjenih Država kao što su Rusija i Iran, pojedini američki komentatori izrazili su zabrinutost da bi Turska — s drugom po veličini armijom u NATO-u, koja je i glavna osovina njegovog južnog krila — čak mogla i da napusti zapadnu vojnu alijansu. Međutim, da li je takav razvoj događa realan?

    „Mislim da to nije realno“, kaže Branko Krga. „To u ovom trenutku nije u interesu ni same Turske, a pogotovo ne Zapada, i Zapad ima dovoljno instrumenata da se osigura da do toga ne dođe… I Turska veoma dobro zna da bi njen položaj brzo mogao da se poremeti ako bi počela bitno da deluje protiv interesa Zapada“.

    A šta je sa Balkanom? Koliko će Turska u budućnosti biti u stanju da se fokusira na Balkan? General Krga zaključuje: „Turska će nastojati da održi pozicije koje je u prethodnom periodu zauzela na Balkanu. Ali to će nastojanje svakako biti slabije, jer im prioritet sada nije ovaj prostor, već sređivanje unutrašnje situacije i odnosa sa velikim silama. A što se budućnosti tiče, to će zavisiti i od niza drugih geopolitičkih činilaca koji deluju i ovde i u Turskoj“.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    vojni puč, turska vojska, EU, NATO, Benjamin Netanijahu, Fetulah Gulen, Zoran Milivojević, Branko Krga, Redžep Tajip Erdogan, SAD, Rusija, Sirija, Iran, Izrael, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga