06:57 05 April 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1245
    Pratite nas

    Ruski predsednik Vladimir Putin održao je od 8. do 10. avgusta maratonske pregovore sa liderima Azerbejdžana, Turske, Irana i Jermenije. Na dnevnom redu su bile borba protiv terorizma, saradnja u energetici, turizmu i drugim oblastima. Zašto je ruski predsednik fokusiran na ove zemlje?

    Na ovo pitanje su pokušali da nađu odgovor eksperti na konferenciji za štampu " Putinova diplomatija: asimetričan odgovor u južnom pravcu" koju je organizovala ruska medijska agencija "Nacionalna služba novostej" u Moskvi.

    Prema rečima Alekseja Bičkova sa Instituta za politička istraživanja, Rusija ima nekoliko ciljeva u  Crnomorsko-kaspijskom regionu, a to su proširenje saradnje u okviru Šangajske organizacije za bezbednost, kao i učvršćivanje svog položaja na tržištu energenata, imajući u vidu da je Iran posle ukidanja sankcija takođe postao ozbiljan igrač u ovoj sferi.

    Istovremeno, postavlja se i pitanje saradnje zemalja tog regiona i Evroazijske ekonomske unije.

    Darja Grevcova iz udruženja "Evroazijska zajednica" ukazuje da  su Moskva i Teheran jako zainteresovani za stvaranje zone slobodne trgovine između Irana i EEU, ali to svakako ne znači da je Iran na korak od stupanja u ovaj ekonomski savez.

    Prerano je govoriti i o evroazijskom vektoru razvoja Azerbejdžana, kao prvo zbog nerešenog teritorijalnog spora sa Jermenijom, zemljom članicom EEU, kao drugo  zbog specifičnosti domaće ekonomije koja je umnogome zasnivana na prihodima od prodaje energenata.

    Što se tiče Turske, kako je podsetio profesor diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Rusije Ivan Surma, uoči sastanka Putina i Erdogana u Sankt Peterburgu, određeni turski mediji su pomenuli evroazijsku opciju kao "veoma poželjnu", posebno u kontekstu zamora od 30-godišnjeg uzaludnog čekanja poziva iz EU.

    Ne treba nam više Suecki kanal

    Članstvo u različitim savezima i blokovima svakako nije prepreka za ekonomsku saradnju. Zato je izgradnja transportnog koridora Sever-Jug postala glavna tema pregovora lidera Rusije, Azerbejdžana i Irana.

    Politikolog, član ruske Građanske komore Sergej Markov ističe da taj projekat podrazumeva povezivanje železničkih sistema ovih zemalja, ali i železnica Indije. Na taj način koridor će povezati zapadnu i severnu Evropu sa južnom Azijom, naprimer, indijskim gradom Mumbajem, čija ekonomija beleži rast za 20 odsto na godišnjem nivou, podseća Markov.

    Koridor sever-jug je svojevrsna alternativa Sueckom kanalu, jer je jeftiniji a i bezbedniji od rute koja prolazi kroz Adenski zaliv.

    Rusija nije htela da ponizi Erdogana

    Najveću pažnju svetskih medija privukao je susret Putina i Erdogana u Sankt Peterburgu.  Prema rečima Markova, taj sastanak je "trijumf razuma nad emocijama".

    "Putin nije oprostio nož u leđa, a ni Erdogan nije baš zadovoljan time što je ipak morao da se izvini. Ali Erdogan i Putin su odlučili da u ovoj situaciji nema mesta emocijama jer je poboljšanje odnosa u interesu ruskog i turskog naroda. Uzgred, Rusija je tražila izvinjenje ne zato što je htela da ponizi turske političare, već zato što je htela čvrste garancije da se incidenti poput obaranja aviona neće ponoviti", smatra Markov.

    Analitičar smatra da bi za godinu dve rusko-turski odnosi mogli da budu bolji nego pre krize. To zavisi, između ostalog i od turske politike prema Damasku.

    Markov smatra da bi u rešavanju sirijske krize trebalo iskoristiti formulu, koju Putin nudi i u situaciji oko Nagorno Karabaha:

    "Nijedna od sukobljenih strana ne bi trebalo da se oseća poniženo ili kao gubitnik". To je ono što Markov zove "politikom nenametnutih kompromisa".

    Južni turski tok

    Aleksej Bičkov sa Instituta za politička istraživanja ne slaže se sa mišljenjem analitičara koji smatraju da bez obzira na normalizaciju odnosa sa Moskvom, turski predsednik ipak neće preispitati odnose sa EU i NATO.

    "Erdogan ne oprašta uvrede, zato mislim da se on neće vratiti prethodnom formatu saradnje sa Zapadom", kaže Bičkov.

    Prema rečima Darje Grevcove, upravo "Turski tok" je okosnica obnovljene saradnje Moskve i Ankare. Taj projekat ima ne samo ekonomski već i geopolitički značaj, kaže ona.

    Eksperti ističu da Rusija već sada oseća korist od tog projekta, jer čim su počeli razgovori o obnavljanju Turskog toka odmah je pokrenuta i priča o revitalizaciji projekta "Južni tok".

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Južni tok, Gasovod, Evroazijska unija, Vladimir Putin, Azerbejdžan, Iran, Jermenija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga