05:17 16 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Titanik-ilustracija

    Da li će Kosovo biti izbačeno iz Ustava Srbije

    © Foto: Youtube/Avanti Traficante
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5274
    Pratite nas

    Sretenjski ustav, prvi srpski Ustav, bio je uvođenje Evrope u tadašnju Srbiju, direktno ulaženje te Srbije u porodicu država koje imaju jasno uređenje i ograničenje vlasti suverena, ali pre svega dolaženje Srbije sebi. Da li će dugo najavljivana promena važećeg srpskog Ustava doneti odlazak Srbije od sebe, a zbog puta u Evropu?

    Poruka nove ministarke pravde Nele Kuburović da će se Ministarstvo koje je upravo preuzela truditi da Ustav Srbije bude promenjen do kraja 2017. godine samo je jedna u nizu sličnih i znači da će do promene najvišeg pravnog akta doći, samo se ne zna kad.

    Izmena Ustava nije isključivo u nadležnosti Ministarstva, pojasnila je ministarka, već je to stvar šireg konsenzusa.

    Promena Ustava, podsetila je Kuburovićeva, predviđena je i Akcionim planom za poglavlje 23. A pre te promene, kako je istakla, mora biti promenjen i način izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

    Oktobra prošle godine Radna grupa, koju je formirala Komisija za reformu pravosuđa, napravila je prvu verziju sugestija rešenja koja bi trebalo da umanje politički uticaj u procesu izbora predsednika sudova, sudija, javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca, kao i članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

    Šta je uočeno kao manjkavost

    Važeći Ustav Srbije donet je, posle dva dana glasanja, 2006. godine i gotovo od tada postoje opravdane i neopravdane kritike na njegov račun.

    Poznavaoci prilika pod kojima je on donesen kažu da je važeći Ustav pisan pod uticajem političara i da mora da pretrpi promene kako se ne bi događalo da postoje nelogičnosti poput nedoumice kome odgovara ministar: predsedniku Vlade ili Skupštini, jer se to na dva mesta u Ustavu različito uređuje.

    Takođe, oni sugerišu da član 102, stav 2, kaže da poslanik može, pod uslovima utvrđenim zakonom, da prenese svoj mandat stranci sa čije liste je izabran, što se tumači kao ukidanje slobodnog mandata, pa eksperti smatraju da će u tom delu Ustava sigurno biti izmena.

    Novim ustavnim promenama, jedna je od sugestija, trebalo bi izmeniti poziciju predsednika Srbije. Naime, predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, ali ima relativno mala ovlašćenja. Zato je predlog da ta pozicija bude ili pretvorena u jaku figuru sa jakim ingerencijama u izvršnoj vlasti ili predsedniku ostaviti dosadašnja ovlašćenja, ali ga ne birati neposredno, već u Parlamentu.

    Međutim, ako će promena Ustava biti do kraja naredne godine, ali ni to nije sigurno, onda je verovatnije da će novi predsednik Srbije biti biran prema onome što propisuje važeći Ustavu, jer redovni predsednički izbori treba da budu održani naredne godine.

    Poznavaoci političkog sistema smatraju da bi i u radu Vlade moglo da dođe do izmena, odnosno da bi ustavnim promenama mogao da bude uveden kancelarski model prema kojem kada je jednom konstituisana Vlada, predsednik Vlade ima pravo da bira ministre bez ponovnog glasanja u Skupštini, a da samo obavesti Parlament kada je zamenio nekog ministra.

    Neophodno je, i to je sugestija, da Srbija razmotri svoju teritorijalnu organizaciju i ponovo pristupi reorganizaciji, prvenstveno iz ekonomskog i razloga prave, održive eksploatacije prirodnih resursa.

    Čovek kači zastavu EU
    © AFP 2019 / John Macdougall

    Gotovo svi za promenu zakona svih zakona

    Poslednjih godina gotovo sve političke stranke, neke nevladine organizacije, ali i pojedini intelektualci, pa čak i oni koji se mogu nazvati „ustavobraniteljima“, imaju jedino sporenje oko toga koje delove najvišeg pravnog akta bi trebalo promeniti. Pojedini pravni stručnjaci zalažu se i za raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu.

    Stručnjaci su saglasni da razlozi promene Ustava moraju biti temeljno i pažljivo proučeni jer je on bazični dokument koji državu čini političkom zajednicom, te zbog toga mora biti zasnovan na principima koji su prihvatljivi za sve. Zbog toga, ističu, veoma je važno da se čuje glas svih stranaka, čak i vanparlamentarnih, jer je to jedini način da se dobije kvalitetan Ustav i široka podrška.

    Sretenjski ustav, prvi srpski Ustav, bio je uvođenje Evrope u tadašnju Srbiju, direktno ulaženje te Srbije u porodicu država koje imaju jasno uređenje i ograničenje vlasti suverena, ali pre svega dolaženje Srbije sebi. Da li će dugo najavljivana promena važećeg srpskog Ustava doneti odlazak Srbije od sebe, a zbog puta u Evropu? 

    Srbiju na putu budućih evropskih integracija čeka prenos dela suverenosti, tačnije prihvatanje ugovora EU i njenih direktiva, to jest njenog sekundarnog prava kao dela pravnog sistema Srbije. Sve zemlje koje su pristupale EU korigovale su svoje ustave i menjale politički sistem, ali bi mogao da nastane problem ako do promene sadašnjeg Ustava dođe zbog izbacivanja preambule vezane za Kosovo i Metohiju. Dakako, za tako nešto je potreban referendum.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    #SputnjikIntervju: Nije Ustav „švedski sto“ (audio)
    Skandaloznom izjavom Izetbegović ruši Ustav
    Tagovi:
    Srbija u EU, Sretenjski ustav, izbor vlade, izbor predsednika, promena ustava, reforma, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga