07:42 14 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 614
    Pratite nas

    Nakon što su zvaničnici američkih demokrata tokom poslednjih nedelja u više navrata javno iznosili detalje o navodnim upadima u kompjuterske sisteme rukovodstva stranke iz inostranstva, za koje su optužili Rusiju, pre nekoliko dana su se i predsednički kandidat republikanaca Donald Tramp i njegovi saradnici navodno našli na meti hakerskih napada.

    Brojne agencije za sajber bezbednost u SAD požurile su da od Obamine administracije zatraže da za sve te slučajeve i zvanično okrivi Moskvu. Kremlj je tvrdnje o umešanosti u sajber kriminal odlučno odbacio kao „apsurdne“, ali u u Vašingtonu sada svejedno vlada velika zabrinutost jer je, navodno, postalo jasno da je opasnost od uticaja stranih država na ishod predstojećih predsedničkih izbora 8. novembra sve veća.

    Zoran Stanojević, urednik na Javnom servisu i dugogodišnji autor kolumne „Navigator“ u nedeljniku „Vreme“, kaže u razgovoru za Sputnjik da trenutak u kojem se objavljuju informacija o hakerskim upadima na servere — prvo demokrata, a potom republikanaca — nije slučajno odabran. U pitanju može da bude, kaže on, „ako se već bavimo teorijama zavere“ pokušaj unošenja razdora na američku političku scenu, ali potencijalnih vinovnika, pored Rusije, ima mnogo.

    „Hakovanja se dešavaju neprestano, bezbednosne službe sa svih strana non-stop „upadaju“ jedne kod drugih, ali samo povremeno izlaze u javnost sa tim podacima, onda kad procene da će tako napraviti nekome veću štetu i pokazati nesigurnost one druge strane. To se i sada dešava, ali ne mora da znači da su bilo koji upad obavile neke ruske, formalne ili neformalne, organizacije. Možda je neko koristio ruske servere radeći iz Amerike, da zametne trag? Najlakše je, naravno, prstom pokazati na Rusiju, ali može se isto tako okriviti Kina, ili Britanija, ili Nemačka, jer i te zemlje imaju interes da Amerika ne bude baš prejaka u odnosu na njih“, smatra Stanojević.

    Na pitanje Sputnjika kako se i kada dogodilo da ruski hakeri globalno steknu reputaciju „nepobedivih“, Stanojević kaže da je dugo godina, zahvaljujući različitim pristupima razvoju softvera u nekadašnjem SSSR-u i Sjedinjenim Državama, „kompjuterašima“ u bivšim sovjetskim republikama, a pre svega u Rusiji, praktično jedina zabava bilo „provaljivanje“ u inostrane sisteme, koji su imali ranjiviju unutrašnju arhitekturu i bili dostupniji „spolja“. Pored zabave, tako su programeri mogli puno toga i da nauče, a sličan mentalitet, kaže Stanojević, postoji i u Srbiji, koja takođe ima sjajne računarske eksperte.

    „Rusi su uvek imali fantastične kompjuterske stručnjake, ali oni nisu projektovali sisteme koji bi koristili građanstvu, nego državi. Nije bio cilj da se razvijaju neki sistemi koji bi automatski palili svetla u svačijem stanu, kao u filmovima — logika je bila, šta će nam to? Samim tim su ruski sistemi bili izdvojeni, bolje zaštićeni. Prioritet nije bio da građani mogu da se u njih uključuju, nadograđuju ih i koriste, i rezultat je da su ti sistemi u Rusiji i dan-danas mnogo zatvoreniji i bezbedniji nego na Zapadu. Ruski građani ne očekuju to od svoje države, kao što, recimo, ni mi to ovde ne očekujemo“, kaže Stanojević.

    Američki bezbednjaci, koji krivicu za upade u kompjuterske sisteme dve najveće političke stranke u SAD svaljuju na Rusiju i njene obaveštajce, tvrde da su alati i tehnike korišćeni tokom poslednjih napada na republikance gotovo identični onim korišćenim u napadima na demokrate. Kako su ti upadi doveli i do nekih neprijatnih otkrića, recimo, da je Demokratska partija veoma ozbiljno favorizovala Hilari Klinton u odnosu na njenog najozbiljnijeg rivala u trci za predsedničku nominaciju, senatora Bernija Sandersa, Zoran Stanojević smatra da sve to, u krajnjem ishodu, ne mora nužno da bude loša stvar.

    „Rusija je — ako je to uopšte bila Rusija — možda ovime učinila izborni sistem u Americi transparentnijim, samim tim što je postalo jasno šta je sve rađeno u demokratskom taboru kako bi Berni Sanders bio diskvalifikovan“, kaže sagovornik Sputnjika.

    Uspešnih „sajber upada“ će, podseća on, biti uvek i svuda — sve dok budu postojali kompjuterski sistemi, postojaće i hakeri.

    „Mislim da će i u samoj Rusiji takve stvari početi da se dešavaju jednog dana, kad se tamošnje društvo bude u potpunosti digitalizovalo. Ono što je za sad sigurno je da postoji jednako veliki broj vrhunskih stručnjaka za kompjutere i u Rusiji, i u Kini, i Americi, ali i u Indiji i Pakistanu — meni je, recimo, potpuno neverovatno koliko tamo ima matematičkih genija i sjanih programera! Svi ti ljudi, koji potencijalno mogu da postanu dobri hakeri, ravnomerno su raspoređeni po svetu, pitanje je samo — šta će i koga da ’gađaju‘? Trenutno su im najzanimljiviji američki sistemi, jer se u njima krije najveći novac, a samim tim i najveća mogućnost za iznudu ili ucenu“, zaključuje Stanojević.

    Inače, tokom proteklih nekoliko nedelja bili su pojačani i veoma invazivni sajber napadi na portal televizije RT, koja je deo naše informativne kuće.

    „Iza tih udara stoji ozbiljan novac i pažljiva priprema“, rekla je Elvira Čudnovska iz Službe za interaktivne projekte kompanije MIA Rusija sevodnja.

    Nepoznati naručilac imao je, prema procenama te službe, rashode od najmanje 200.000 dolara, a sajber napadačima je, po svemu sudeći, jedini cilj je bio da portal RT učine javno nedostupnim. Do sad im, doduše, to nije pošlo za rukom…

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    predizborna kampanja, hakeri, ruski hakeri, Elvira Čudnovska, Zoran Stanojević, Hilari Klinton, Donald Tramp
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga