18:06 13 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Vladimir Putin i Roman AbramovičRoman Abramovič

    I država i oligarsi ulažu milijarde u ruski sport

    © Sputnik / Aleksej Nikoljski © AFP 2019 / FABRICE COFFRINI
    1 / 2
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1410
    Pratite nas

    Za poslednjih šest godina u razvoj sporta u Rusiji investirano je najmanje 50 milijardi rubalja. Prema rečima ruskog ministra sporta Vitalija Mutka, ako bi se računalo od 2006. godine, u ruski sport su uložene skoro 93 milijarde rubalja.

    Rusija će nastaviti da ulaže u sport i pružaće podršku olimpijcima kako bi postizali nove pobede i obarali nove rekorde, izjavio je u nedelju ruski predsednik Vladimir Putin u Sočiju, na dan kada su se u Riju zatvarale Letnje olimpijske igre.

    „Mi ćemo i dalje razvijati masovni sport i podržavaćemo naše olimpijce, i tada će u Rusiji neminovno biti novih sportskih pobeda, dostignuća, rekorda, a što je najvažnije — odrastaće jaka, snažna mlada pokolenja, koja će se ponositi svojom otadžbinom, koja će biti svesna svoje odgovornosti pred državom, koja će voleti sport i koja će birati vrednosti aktivnog i zdravog života“, rekao je Putin.

    Rusija je oduvek ulagala u sport — tako je bilo u carsko doba, tako je bilo u sovjetsko vreme, tako je i danas, u savremenoj Rusiji. Prve predstavnike na OI Rusija je imala 1908. godine. Tada je u Londonu zemlju predstavljalo šestoro ruskih sportista. Osvojili su tri medalje — jednu zlatnu i dve srebrne. To je u ruskom narodu izazvalo buru emocija i osećaj ponosa, a vlasti su shvatile da sportske pobede jačaju ugled zemlje.

    Car Nikolaj Drugi je potom uzeo pod svoje okrilje pripremu ruskog tima za sledeće OI, i 1912. godine na Olimpijadu je otputovalo skoro 170 ruskih sportista. Posle Oktobarske revolucije pa sve do 1951. godine, Rusija, a potom i SSSR, nisu učestvovali na Igrama.

    Kristina Vogel iz Nemačke drži zlatnu medalju
    © REUTERS / MATTHEW CHILDS

    U sovjetsko doba vlasti su sportu poklanjale veliku pažnju, što se odrazilo i na uspehe sovjetskih sportista — pod zastavom SSSR-a na OI osvojene su 473 zlatne medalje, 376 srebrenih i 355 bronzanih medalja.

    Serija uspeha do danas nije prekinuta — čak ni teških devedesetih, kada se država nije baš nešto posebno bavila sportom. Otkako je Putin stao na kormilo Kremlja, slika se drastično promenila. Putin, koji je i sam sportista, propagira sport i zagovara zdrav način života. Za poslednjih šest godina u razvoj sporta u Rusiji investirano je najmanje 50 milijardi rubalja. Prema rečima ruskog ministra sporta Vitalija Mutka, ako bi se računalo od 2006. godine, u ruski sport su uložene skoro 93 milijarde rubalja. Novac je potrošen na sportske centre za 52 tima u olimpijskim sportovima, i još na devet sportskih objekata u kojima sportisti mogu ne samo da vežbaju nego i da u njima borave. Najmanje još toliko biće uloženo u federalni program — „Razvoj fizičke kulture i sporta u RF od 2016. do 2020“.

    Osim para koje se namenski izdvajaju iz državne kase na razvoj sporta, u sport u Rusiji ulažu i velike državne kompanije i sponzori iz sveta biznisa. Osim toga, gubernatori i lokalne vlasti imaju posebne budžete odakle pomažu razvoj sporta u svojim regionima.

    Takođe, postoje i brojni namenski fondovi, poput Fonda podrške olimpijcima Rusije, koji je stvoren pre više od 10 godina i koji je realizovao na desetine programa namenjenih za podršku perspektivnih sportista. Mnogi ruski oligarsi, poput Abramoviča, Usmanova, Deripaske, Lisina, Potanina i drugih ulažu značajna sredstva u ovaj fond.

    Putin je, doduše, lani kritikovao sistem finansiranja profesionalnog ruskog sporta. On je na sednici Saveta za fiskulturu i sport pozvao državne kompanije i predstavnike biznisa da troše novac na razvoj masovnog sporta, a ne na kupovinu „zvezda“ iz inostranstva radi prestiža.

    „Razvoj nacionalnog sporta je najvažniji. U tome je društvena odgovornost“, istakao je Putin.

    On je predložio da se stvore uslovi za finansijska sredstava iz vanbudžetskih izvora i pozvao je da se koriste formati koji su se pokazali kao efikasni u ruskoj i međunarodnoj praksi. Kao primer takvih izvora naveo je lutrije, prodaju prava na TV i radio emitovanje, a posebnim smatra i osnivanje sportskog kanala.

    Rusija ogromna sredstva izdvaja i na izgradnju sportskih objekata, terena i infrastrukture, ali i na napredne tehnologije za oporavak sportista, rehabilitaciju i medicinsko lečenje.

    Putin je takođe lani predložio i revolucionarni zakon, koji je ove godine usvojen i kojim će se značajno podići ulaganje u sport. Zakon bi trebalo da donese mnogo veći priliv novca u sport generalno, a najviše u fudbal.

    Prema novom zakonu, kladionice i kladioničari moraće da uplate u državnu kasu 13 odsto od svakog dobitka većeg od četiri hiljade rubalja (50 evra). Država će napraviti spisak svih sportova koji će deliti novac koji će se sliti u kasu od novog poreza, a biće ravnomerno podeljen i na najvažnije (fudbal, hokej, košarka, atletika), ali i na manje zastupljene sportove. Novac koji će dobiti svi sportovi neće biti nimalo zanemarljiv, ako se uzme u obzir da su, na primer, kladionice u Rusiji 2014. godine „obrnule“ 150 milijardi rubalja, a kladioničari zaradili dve i po milijarde rubalja.

    „Ako govorimo o olimpijcima i profesionalnim sportistima, oni nemaju na šta da se žale. Imaju plate manje-više pristojne. Tu ubrajam i paraolimpijce. Uslovi su se drastično promenili u odnosu na 1998. i 2000, kada su deo troškova pokrivali razni međunarodni sportski savezi, kako bi Rusija uopšte učestvovala na svetskim prvenstvima. Sada je to nemoguće zamisliti. Međutim, ako govorimo o dečjem i masovnom sportu, tu moram priznati da situacija zavisi od regiona do regiona. Mislim da ruski gradovi i regioni ne bi trebalo da razvijaju previše sportova istovremeno, već da se usredsrede na one sportove u kojima su tradicionalno dobri i za koje imaju stručan kadar. To je mnogo bolje nego razvijati ’egzotične‘ sportove. Recimo, ruske kavkaske republike su tradicionalno dobre u borilačkim veštinama, one su uspešne u tome i ne teže ka tome da razvijaju neke druge vrste sportova. Naravno da Moskva, Sankt Peterburg i drugi veliki gradovi mogu sebi da dozvole da razvijaju veliki broj sportova. Ali, to se ne odnosi na male sredine, iako se sportska infrastruktura obnavlja širom Rusije, uključujući i sela“, kaže za Sputnjik olimpijska i svetska šampionka u klizanju i deputat Državne dume Svetlana Žurova.

    Prema njenim rečima, osim države, i velike korporacije ulažu u razvoj sporta u Rusiji.

    „Recimo, ’Gasprom‘ kada gradi energetske objekte u ruskim regionima, on istovremeno gradi i sportske objekte koje zatim ostavlja regionu na poklon“, dodala je Žurova.

    Ruski ministar sporta je izrazio nadu da će do 2020. broj građana koji se bave sportom porasti na 40 procenata.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    oligarsi, sport, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga