03:47 05 April 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 320
    Pratite nas

    Poziv šefa nemačke diplomatije da se zaključi novi sporazum o kontroli naoružanja u Evropi kako bi se izbegla nova trka Rusije i NATO-a u naoružanju uzburkala je evropsku javnost. Iz Moskve su, međutim, poručili da nema osnova za novi sporazum, jer NATO i dalje govori o potrebi da se obuzda Rusija. Međutim, Rusija će „pažljivo izučiti predlog Nemačke“.

    Direktor Odeljenja za pitanja o neširenju i kontrolu naoružanja Mihail Uljanov je rekao da je aktuelni Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama apsolutno zastareo i povratka na njega nema, ali da je moguć razgovor o nečemu novom. Moskva, dodao je on, neće sama inicirati dijalog na tu temu, jer prethodni pokušaji uvođenja režima kontrole nad konvencionalnim naoružanjem nisu propali krivicom Rusije.

    Ruski analitičari su saglasni da bi trebalo napraviti novi sporazum, jer bi on bio koristan i za Rusiju i za Evropu. Međutim, ističu oni, SAD su glavna prepreka na tom putu.

    Eksperti smatraju da je predlog Franka Valtera Štajnmajera u praksi nemoguć sve dok u Evropi postoji blok NATO-a, u kojem poslednju reč ima Vašington, i da SAD neće dozvoliti potpisivanje novog sporazuma, naročito ako bi on bio koristan za Rusiju.

    Podsećanja radi, Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE) potpisalo je još 1990. godine 16 zemalja-članica NATO-a i 6 zemalja-članica tadašnjeg Varšavskog pakta, uključujući Rusiju. Sporazum je stupio na snagu dve godine kasnije, iako je Varšavski pakt prestao da postoji.

    Tim sporazumom su uspostavljena ograničenja za svaki vojni blok u pet kategorija konvencionalnog naoružanja, uključujući tenkove, oklopna vozila, artiljeriju, helikoptere i borbene avione.

    Zapad nije imao sluha za predloge Rusije

    Eksperti konstatuju da je taj sporazum zastareo, a da novi kasni. U njega bi sada trebalo uključiti nove kategorije naoružanja, kao što su krstareće rakete, bespilotne letelice, nosače aviona, sisteme protivraketne odbrane i sl. Na tome je, između ostalog, ranije i Rusija insistirala, ali Zapad za to, kao i mnoga druga pitanja, nije imao sluha jer mu je takvo stanje odgovaralo.

    Rusija je više puta pozivala NATO da započnu diskusiju o novom sporazumu. Još u novembru 1999. godine na istambulskom samitu OEBS-a Sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi je delimično izmenjen s ciljem da se eliminiše disbalans izazvan širenjem NATO-a na zemlje Centralne i Istočne Evrope.

    Njega su, međutim, ratifikovale samo četiri zemlje — Belorusija, Kazahstan, Rusija i Ukrajina, dok su članice NATO-a odbile to da učine, zahtevajući da Rusija prvo povuče svoju vojsku sa teritorija Gruzije i Moldavije.

    Rusija je, međutim, krajem 2007. godine prestala da ispunjava sporazum, ali je Moskva više puta ponovila da taj potez ne znači da Rusija odbacuje dalji dijalog o kontroli konvencionalnog naoružanja u Evropi, „ako i kada njeni partneri za to budu spremni“.

    Analitičari objašnjavaju da je Moskva na takav korak bila primorana, zato što je Zapad počeo da koristi taj sporazum za svoje političke ciljeve.

    „Nažalost, zemlje NATO-a su više volele da izbegavaju odredbe CFE širenjem Alijanse i korišćenjem izgovora kako bi se sprečilo da CFE stupi na snagu“, izjavio je još lani Anton Mazur, koji je prošle godine bio šef ruske delegacije na razgovorima o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja u Beču.

    Ipak, većina ruskih analitičara smatra da bi sada Štajnmajerovu inicijativu trebalo podržati i da bi „duh i smisao“ tog sporazuma trebalo „oživeti“, jer će on ograničiti trku u naoružavanju i dovesti do ravnoteže snaga što doprinosi većoj evropskoj, pa i svetskoj bezbednosti.

    Međutim, eksperti ukazuju na to da se „Evropa danas nalazi pod jakim, polukolonijalnim uticajem SAD“ kada je reč o politici i bezbednosti i da će biti teško da se ti dogovori, ukoliko budu postignuti, realizuju. 

    Štajnmajerove predizborne dobre namere

    Neki ruski analitičari smatraju da je Štajnmajerova inicijativa povezana sa predstojećim predsedničkim izborima u Nemačkoj i da je to deo njegove predizborne retorike, pošto se ranije u medijima pojavila informacija da će on biti jedan od kandidata. Drugi smatraju da iza tog predloga stoje Štajnmajerove „dobre namere“ i stvarna briga za bezbednost Evrope.

    Podsećanja radi, Štajnmajer je tu priču pokrenuo krajem prošle nedelje, kada je u svom članku pisanom za nemačke medije predložio da se zaključi novi sporazum o kontroli naoružanja u Evropi kako bi se izbegla nova trka Rusije i NATO-a u naoružavanju.

    Štajnmajer se pozvao i na činjenicu da je Rusija u više navrata pozivala Severnoatlantsku alijansu da započne diskusiju o tom pitanju.

    Kasnije je predstavnik Alijanse izjavio da NATO pozdravlja svaki korak koji će dovesti do bolje kontrole naoružanja u Evropi i da će nastaviti sa Rusijom da razmatra transparentnost i mere za smanjenje rizika.

    „Sa žaljenjem moramo da konstatujemo da su šanse za kontrolu naoružanja u Evropi, kao realni instrument zaštite bezbednosti, propuštene“, rekao je stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Aleksandar Gruško.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin sa vojnim vrhom
    © Sputnik / Alekseй Nikolьskiй

    Prema njegovom mišljenju, „u ovoj fazi koren problema se ne krije u nedostatku instrumenata kontrole naoružanja, nego, pre svega, u politici koju vodi NATO“, prevashodno prema Rusiji.

    „Znamo iz istorije evropske bezbednosti da se uspeh u vojnoj sferi, u sferi kontrole naoružanja, postiže onda kada postoji zajednički politički projekat. A danas, sudeći po odlukama koje su usvojene na samitima NATO-a u Velsu i Varšavi, takve političke osnove nema. Dok god NATO zvanično i nezvanično bude govorio o neophodnosti da se obuzda Rusija, realna politička osnova za ozbiljan dijalog u sferi kontrole naoružanja teško da će se pojaviti“, izjavio Gruško.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    kontrola naoružanja, sporazum, NATO, Aleksandar Gruško, Frank-Valter Štajnmajer
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga