05:11 24 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Ruski vojnici u bazi Hmejmim u Siriji

    Godina ruskog oružja u Siriji (foto)

    © Sputnik / Dmitriй Vinogradov
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Godišnjica ruske vojne operacije u Siriji (14)
    2590
    Pratite nas

    Savet federacije je 30. septembra 2015. godine dao na osnovu opštepriznatih principa i normi međunarodnog prava dozvolu ruskim oružanim snagama da deluju van granica zemlje. Već istog dana je grupa ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga preletela na aerodrom Hmejmim u sirijskoj provinciji Latakiji.

    Nakon molbe Damaska, Rusija je formirala u Siriji malu, ali maksimalno efikasnu vojnu grupaciju, koja se već godinu dana bori protiv terorista, štiteći sirijske, ali i sopstvene nacionalne interese.

    U tom periodu izvršeno je više od 15 hiljada vojnih naleta, uništena je infrastruktura terorista DAEŠ-a, a sirijska vladina vojska uspela je da oslobodi stotine naseljenih mesta, napredujući dalje u borbi protiv terorizma.

    Ruski avion Su-24 na pisti vazdušne baze Hmejmim u Siriji.
    © Sputnik / Maksim Blinov
    Ruski avion Su-24 na pisti vazdušne baze Hmejmim u Siriji.

    Grupa od 50 aviona i helikoptera nanosi precizne udare sa više od 20 naleta dnevno, dok je na početku bilo i do 80 naleta.

    General u penziji, Žan Luj Eskivje, bivši zamenik komandanta antiterorističke jedinice Jelisejske palate za Sputnjik objašnjava:

    „Amerikanci i njihovi saveznici su bombardovali DAEŠ pet godina zaredom, ali teroristi ne samo da se nisu predali, već su i napredovali i zauzeli Palmiru, koja ima simbolički značaj za Zapad. Rusija se uključila u ovu igru sa mnogo manjim kapacitetima i sredstvima nego  Amerikanci, ali uprkos tome je uspela da zaustavi terorizam, da natera teroriste da se povlače, tako da se situacija  u Siriji skroz promenila.“

    Tokom godine za nama, Rusija je mnogo toga učinila po prvi put: pokazala je efikasnost orbitalne grupe svojih satelita, brzo i efikasno raspoređivanje svojih trupa van sopstvenih granica, sopstvene savremene tehnologije vođenja različitih vojnih operacija. Obaveštajna služba SAD je svakodnevno beležila brojna iznenađenja.

    Turska vojska bombarduje pozicije DAEŠ-a u Džarablusu
    © REUTERS / Stringer

    Po prvi put u 21. veku oružane snage RF su otvoreno, masovno i efikasno upotrebile visokoprecizno oružje — krstareće rakete „Kalibar“, kao i bombardere i stratešku avijaciju. Značajnu podršku Vazdušno-kosmičkim snagama je pružala i Mediteranska eskadrila, kao i Kaspijska flota Vojno-pomorskih snaga Rusije.

    Pri aktivnoj podršci iz vazduha, oružane snage Sirije su sprovele uspešne operacije u provincijama Latakija, Alep, Hama, Homs, a 9. avgusta je ratifikovan i sporazum kojim Sirija daje pravo ruskoj avijaciji na raspoređivanje svojih letelica, na neodređeni period.

    Operacija RF u Siriji na osnovu različitih pokazatelja je postavila ruske oružane snage na drugo mesto po Globalnom indeksu vojne moći 2015, odmah iza SAD.

    Američko izdanje „Forin polisi“ navodi da „Rusija koristi Siriju kao poligon za svoju novu vojsku i tehniku. Na taj način, Rusija šalje poruku Americi i upozorava je da je obnovila svoju vojnu moć posle decenija stalnog pada“.

    Pilot ruskog transportno-borbenog helikoptera Mi-8AMŠT u avio-bazi Hmejmim u Siriji
    © Sputnik / Dmitry Vinogradov
    Pilot ruskog transportno-borbenog helikoptera Mi-8AMŠT u avio-bazi Hmejmim u Siriji

    Ipak, da se ovde ne radi samo o prezentaciji vojne moći, za Sputnjik govori  Žen Jujendže, stručni saradnik Diplomatske akademije Kine:

    „Svima je jasno da je Rusija dala veliki doprinos borbi protiv terorizma u Siriji. Ruska avijacija se efikasno bori protiv DAEŠ-a i drugih terorističkih grupa. Rusija i SAD pomažu u rešavanju sirijske krize, ali kao što vidimo, među ovim zemljama ima sve više nesporazuma. Mislim da se radi o nedostatku poverenja, a budućnost Sirije je nemoguća bez Rusije koja će igrati sve važniju ulogu u rešavanju krize. Ipak, taj problem može da bude rešen isključivo zajedničkim naporima.“

    Tehnološka barijera

    Kada su bliskoistočnu inicijativu preuzele Rusija, Iran, Sirija, pod udarom su se našle strategija i uticaj Zapada na Bliskom istoku. Rusija sa svojim malobrojnim saveznicima sistemski i metodično radi na tome da likvidira haos koji je veštački uspostavio NATO na čelu sa SAD i zbog čega je četiri miliona nevoljnika bilo prinuđeno da napusti Siriju i pobegne od rata i užasa.

    Sergej Šojgu
    © Sputnik / Sergej Gunjejev

    „Da Rusija nije počela operaciju na teritoriji Sirije, američki geopolitički projekat ’Veliki Bliski istok‘, koji podrazumeva uspostavljanje marionetskih vlada, već bi bio realizovan, što bi izazvalo još dublju krizu u regionu“, kaže za Sputnjik Erdogan Karakuš, general turskog ratnog vazuhoplovstva u penziji i vojni analitičar.

    U decembru 2015. godine predsednik Vladimir Putin je predložio da se oformi međunarodni antiteroristčki front pod okriljem UN. Nažalost, UN do današnjeg dana, ni posle mnogo diskusija o toj temi, nisu došle do konsolidovanog stava u vezi sa sirijskim problemom.

    Rafael Gonzalez Krespo, španski pukovnik u penziji i vojni analitičar, tvrdi za Sputnjik da do normalizacije situacije neće doći sve dok sve strane u konfliktu ne postignu koncenzus. Krespo se još pita i šta radi Zapad  u Siriji: „Meni se čini da on i dalje destabilizuje situaciju jer želi da oslabi Rusiju. Vodeću ulogu u tome igra Vašington i mislim da EU greši kad podržava Vašington u tom pitanju.“

    Ruski instruktor obučava sirijske vojnike za pretraživanje i otkrivanje eksplozivnih naprava u Palmiri.
    © Sputnik / Mikhail Voskresenskiy
    Ruski instruktor obučava sirijske vojnike za pretraživanje i otkrivanje eksplozivnih naprava u Palmiri.

    Protivljenje Zapada

    Zanimljivo je da teroristi DAEŠ-a nisu glavni problem sa kojim se Rusija suočila u Siriji. Zapad, umesto da zaista bude saveznik, zapravo je treći značajni centar sile.

    Vašington nije reagovao na poziv Rusije da ukloni američke avione iz sirijskog vazdušnog prostora. Štaviše, početkom oktobra 2015. godine Pentagon je razmatrao da li da SAD koristi vojnu silu kako bi štitile „umerenu opoziciju“ od Rusije i kakve bi bile posledice takve akcije.

    Aleksandar Gusev, direktor Instituta za strateško planiranje iz Moskve, za Sputnjik kaže:

    „Takozvana umerena opozicija, koja uživa njihovu podršku, otvoreno se bori protiv vladine vojske, iako nas Amerikanci  uveravaju da ona ratuje protiv DAEŠ-a. Na taj način se stvara opasan presedan. Da su Amerikanci želeli efikasnu antiterorističku koaliciju, oni bi se odavno pridružili koaliciji koju čine Rusija, Sirija, Iran i Irak, i ruskoj vojnoj operaciji, ali izgleda da SAD imaju drugačiji cilj i da je u njihovom interesu jačanje tenzija u regionu.“

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tema:
    Godišnjica ruske vojne operacije u Siriji (14)
    Tagovi:
    vojna intervencija, rat, godišnjica ruske intervencije u Siriji, Sirija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga