03:05 06 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Trepča, Kosovo

    Srpska Trepča u albanskim rukama

    © Sputnik / Brankica Ristić
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2137
    Pratite nas

    Stvarna vrednost Trepče ogleda se u njenim rudnim rezervama i u eksploatacionim pravima, dok nominalna vrednost nekih njenih osnovnih sredstava sa opremom, prema nekim procenama, iznosi oko 300 miliona evra.

    Radnici „Trepče“ na severu Kosova i danas su protestovali na putu Priština-Raška, ispred flotacije u Leposaviću i u selu Rudare, zbog novog nacrta zakona o Trepči koji je juče usvojila vlada Kosova bez srpskih glasova. Nacrt zakona koji bi trebalo da se u petak nađe pred poslanicima u skupštini Kosova predviđa da 80 odsto vlasništva kombinata Trepča bude u vlasništvu Kosova, dok bi 20 odsto pripalo zaposlenima.

    Srpski poslanici već su najavili da neće podržati taj zakon, ali i da će povući svoje glasove u slučaju glasanja o demarkaciji granice Kosova sa Crnom Gorom. Sa druge strane, albanska štampa piše da će poslanici kosovske opozicije najverovatnije tražiti da se u zakon o Trepči ugradi amandman prema kojem bi svi koji su „zbog etničke diskriminacije devedesetih prošlog veka“ otišli iz Trepče dobili obeštećenje.

    U isto vreme, kosovska štampa se bavi i razlozima zbog kojeg je vlada Kosova požurila sa tim zakonom, spekulišući da bi to moglo da ima veze sa nemačkom i američkom ponudom koju su dobili za prodaju Trepče.

    Generalni direktor „Trepče“ Jovan Dimkić za Sputnjik je rekao da je na severu Kosova održan sastanak kojem su prisustvovali svi gradonačelnici i predstavnici privremenih organa iz opština gde se nalaze kapaciteti Trepče, kao i predstavnici sindikata „Trepče“, Kancelarije za Kosovo i Metohiju i predstavnici Srba u kosovskim institucijama. Prema njegovim rečima, doneta je odluka da se ne prihvati inicijativa Prištine, kao i odluka o nastavku javnih protesta u organizaciji sindikata i menadžmenta „Trepče“, koji će početi sutra u 12 sati u selu Rudare, u opštini Zvečanu.

    Na pitanje da li je moguće da Srbija zaustavi namere Prištine, direktor tog srpskog giganta je rekao:

    Trepča, Kosovo
    © Sputnik / Brankica Ristić

    „U pravnom smislu vrlo je teško poverovati da bi nekakva odluka Skupštine ili Vlade Srbije mogla odlučujuće da utiče na odluke vlade Kosova i donošenje zakona u skupštini Kosova.“

    Iako je Trepča već godinama podeljena na dva dela: „Trepča sever“ i „Trepča jug“, ona je i dalje jedinstveno pravno lice, koje radi kao dve odvojene celine. Na severu je situacija stabilna, a od 2005. godine preduzeće je u likvidnom stanju sa oko 3.000 zaposlenih. „Trepča“ poseduje pravo na eksploataciju mineralnih resursa i ima respektabilne tehnološke resurse u svim oblastima kojima se bavi. Međutim, Dimkić kaže da je nemoguće reći kolika je stvarna vrednost Trepče, iako napominje da se ona najviše ogleda u njenim rudnim rezervama i u eksploatacionim pravima.

    „Nominalna vrednost Trepče i nekih njenih osnovnih sredstava sa opremom je, prema nekim procenama, oko 300 miliona evra. Ali ovo je vrednovanje samo po jednoj metodologiji, koja nije ni potpuna ni sveobuhvatna, tako da najveća vrednost upravo leži u rudnim rezervama, koje ne ulaze u pomenutu vrednost“, navodi on.

    On kaže da su spekulacije da su kapaciteti Trepče prema nekim studijama toliki da ih je moguće rabiti još 200 godina. Kako kaže, urađena geološka istraživanja govore da ima utvrđenih rezervi za nekih sedam do 10 godina eksploatacije.

    „Ali to je aktivnost koja se uvek obnavlja, geoistraživanja se vrše i njihova svrha je da otkriju nove depozite i vrlo je verovatno da će ih otkriti na mestima koja su u produžetku, ili koja su u sličnom regionu sa postojećim depozitom“, objašnjava on.

    Na našu primedbu da se veliki deo rudnika proteže kroz centralnu Srbiju i pitanje kako misle da sa Prištinom reše taj problem, naš sagovornik odgovara:

    „Vlada Kosova očigledno to ne uzima u obzir, a tačno je da se na severu Kosova u leposavićkom basenu, rudnici ’Crnac‘ i ’Belo Brdo‘ protežu sa obe strane administrativne linije, a da mi svih ovih godina više rude eksploatišemo sa teritorije centralne Srbije, nego sa teritorije Kosova i Metohije. Međutim, ruda se iz rudnika izvozi na otkopima koji se nalaze na teritoriji Kosova i Metohije, a u Leposaviću je i flotacija gde se prerađuje“, objašnjava Dimkić, napominjući da Priština o tome ne razmišlja.

    On dodaje i da bi bila velika opasnost ako bi Vlada Srbije ukinula licence koje „mi imamo kao drugo pravno lice ’Rudarsko–metalskog–hemijskog kombinata Trepča‘“, koji je registrovan u Republici Srbiji, jer bi tada moralo da se prestane sa radom u rudnicima. Međutim, Dimkić kaže da Vlada Srbije ima interese da, pre svega, 3.000 ljudi ne ostane bez posla.

    Vlasnici „Trepče“ su inače Fond za razvoj Republike Srbije, Republika Srbija, odnosno Vlada Srbije kao njen reprezent. Srbija preko Fonda za razvoj ima 58 odsto vlasništva nad Trepčom. Udeo imaju i EPS, „Jugobanka“, „Progres“ i radnici, kojih je trenutno oko 2.500.

    Pitanje srpske imovine na Kosovu inače je utemeljeno u Rezoluciji 1244 UN.

    Korporativni stručnjaci za rude i minerale saopštili su krajem 2008. godine procenu da rezerve u Trepči iznose 425.000 tona olova, 415.000 tona cinka i 800 tona srebra, da su rezerve nikla 185.000 tona, kobalta 6.500 tona, a feronikla čak 15 miliona tona.

    Sa severom Kosmeta graniči se Rogozna, koja teritorijalno pripada Novom Pazaru. Na toj planini zlato se kopalo još u srednjem veku, a pre nekoliko godina Geozavod iz Beograda i neke strane kompanije utvrdile su da praktično cela planina leži na bakru, srebru i zlatu.

    Količina metala u rudi kreće se od 1,2 do 1,6 odsto, a iz jedne tone bakarnog koncentrata može se, uz ostale metale, izvući između šest i sedam grama čistog zlata. U borbi za kontrolu nad Trepčom, stranci na Kosovu računaju i na to srpsko bogatstvo koje, nažalost, država Srbija ne koristi.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Čiji je kombinat Trepča?
    Priština više ne želi briselske pregovore?
    Tagovi:
    sever, Trepča, Kosovo i Metohija, Priština, prodaja, protesti, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga