20:06 20 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3422
    Pratite nas

    Ako Beograd uspe u nameri da kosovski zakon o Trepči stavi na sto SB UN i ponovo oživi Rezoluciju 1244, ne bi trebalo da se na tome zaustavi već bi trebalo da pokuša da bar deo pregovora Prištine i Beograda vrati pod okrilje ove svetske organizacije, kojoj je Srbija svojevremeno poverila Kosovo i Metohiju na čuvanje.

    Ukoliko Vlada Srbije pitanje „Trepče reši da stavi pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, pozivajući se na važeću Rezoluciju 1244 vezanu za Kosovo, najveća korist od svega toga bi bila činjenica da se neko setio da Rezolucija 1244 još — postoji, kaže za Sputnjik Dušan Čelić, bivši član beogradskog ekspertskog tima za pregovore sa Prištinom.

    On je ubeđen da je izmeštanjem pitanja Kosova iz UN u Evropsku uniju bio pogrešan potez i da je sada pitanje kako i na koji način bi se SB UN poneo prema našem zahtevu. Međutim, veruje da bi pokretanje pitanja Trepče u SB UN ipak imalo pozitivnog efekta, ako ništa drugo, a ono zbog činjenice da bi bar došlo do pokušaja da se principi Rezolucije 1244 reafirmišu.

    „Prvo, treba da vidimo u kakvoj će formi biti taj zahtev Srbije ka SB UN, ako do njega dođe. Svi znamo da stalne članice SB UN imaju pravo veta, i pitanje je da li će moći da se donese bilo kakav akt koji bi imao obavezujuću snagu u vezi sa Trepčom. Može se pre desiti da dođe do nekog predsedničkog saopštenja, koje samo po sebi nije obavezujući akt. Međutim, čak i ako bi se išlo na to, za mene bi to bio pozitivan korak u smislu reafirmacije Rezolucije 1244. Bojim se, ipak, da će otpor velikih sila sa Zapada biti ogroman i da one neće dozvoliti da se pregovori vrate na kolosek Rezolucije 1244. Bez obzira na to, Srbiji ne preostaje ništa drugo nego da na tome insistira“, navodi Čelić.

    On podseća da Rezolucija 1244 podrazumeva poštovanje suvereniteta i integriteta Srbije, kao sledbenice SRJ, na Kosovu i Metohiji.

    „Ako se taj princip poštuje, onda vlasti Prištine prosto uzurpiraju imovinu Srbije — Trepču — jer imovina je nešto što je Srbija poverila Unmiku na upravljanje u duhu Rezolucije 1244. Unmik nije dirao pravo svojine, ali je upravljao tom svojinom Srbije tokom svog mandata“, podseća naš sagovornik, napominjući da poštovanje principa suvereniteta Srbije podrazumeva i poštovanje njenih svojinskih prava.

    Put zakonu o Trepči, koji je kosovska skupština usvojila, a po kome ovaj kombinat prelazi u vlasništvo tzv. države Kosovo, utabao je upravo šef Unmika Bernar Kušner 2000. godine, pod izgovorom da „kao lekar ne može više da dozvoli zagađivanje životne sredine i trovanje stanovništva olovom“. On je na volšeban način preneo ingerencije Srbije poverene Unmiku na kosovske institucije. Od tada, Trepča faktički funkcioniše kao dva preduzeća — jedno na jugu Kosovske Mitrovice, pod Albancima, i drugo, manje, na severu istog grada, pod upravom Srba. Tada je registrovao i novi privredni subjekat „Trepča pod administracijom Unmika“, u čije ime se obavlja najveći deo aktivnosti „Trepče“ na Kosmetu. Unmik je 2002. godine pravo upravljanja dodelio agenciji KTA (Kosovo Trust Agency), a zatim se Kosovska agencija za privatizaciju PAK (Privatization Agency of Kosovo), koju je formirala 2008. godine Skupština Kosova, samoproglasila nadležnom i za „Trepču“. Takođe, 2009. godine, bez znanja i saglasnosti rukovodstva „Trepče“ (severa) i Unmika, ova agencija je kod Agencije za privredne registre (APR) KiM preregistrovala postojeću kompaniju „Trepca Enterprise under KTA Administration“ (koju je registrovao Unmik) u „Trepca Enterprise under PAK Administration“, sa adresom južnog dela „Trepče“ kao sedištem firme (Južna Kosovska Mitrovica). Kosovska privatizaciona agencija se krajem 2011. godine samoproglasila za „administratora“ „Trepče“ na Kosovu i Metohiji. Ova agencija je maja 2011. godine donela uredbu kojom je zabranila prodaju svih proizvoda „Trepče“, zbog neprihvatanja njihove nadležnosti od strane rukovodstva Kombinata „Trepča“ iz Zvečana.

    Dakle, ako se sve ovo sagleda, pitanje koje treba postaviti jeste da li je Bernard Kušner postupio legalno kad je „Trepču“ predao u ruke Albancima? Odgovor na ovo pitanje treba potražiti u spisima Unmika, ali i UN, jer je ova organizacija bila njegov šef. Međutim, ne treba zaboraviti ni sledeće: godinu dana pre nego što je Kosovo (2008. godine) odlučilo da proglasi nezavisnost, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija pripremile su „kreativno tumačenje“ Rezolucije SB UN 1244 po kom ova rezolucija nije prepreka i ne isključuje mogućnost da Kosovo proglasi nezavisnost.

    O tome je vrlo glasno govorio tadašnji glavni pravni savetnik Stejt departmenta Džon Belindžer, koji je sve upakovao u frazu da „Amerika samo traži mirno i efikasno rešenje međunarodnih sukoba, zbog čega status Kosmeta mora odmah da se reši“.

    Tako je i bilo. Ahtisarijev plan, na koji se oslanja kosovska nezavisnost, prihvaćen je od strane Amerike, ali ne i od strane UN, organizacije koja je Ahtisarija i imenovala za glavnog pregovarača Prištine i Beograda. Na osnovu tog plana, Priština je donela deklaraciju o nezavisnosti (po uzoru na američku), a na osnovu nje i Ustav Kosova. Zanimljivo, ali i Ahtisarijev plan i deklaracija i Ustav Kosova priznaju Rezoluciju 1244 kao — važeći akt. Tadašnji izaslanik Vašingtona za status Kosova Frenk Vizner ustvrdio je čak i da Rezolucija 1244, koja je „obavezujući dokument“, treba da ostane na snazi, ali i da Vašington i njegovi saveznici treba da priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine.

    Ali ovo nije jedina kontradiktornost. Iako su se svi složili da je Rezoluciji 1244 važeća, Ahtisarijev plan predvideo je da sva nepokretna imovina pripada Kosovu.

    Dakle, ako Priština i svi ostali i dalje uvažavaju Rezoluciju 1244, da li je u slučaju Trepče jača Rezolucija ili odluka Vlade Kosova? Na ovo pitanje politikolog sa Kosova Stefan Filipović kaže sledeće:

    „Apsolutno sam siguran da Vladu u Prištini ne zanima šta piše u Rezoluciji 1244, a što se tiče Ahtisarijevog plana, on je prestao da bude politički relevantan onog momenta kada je ’nezavisnost‘ prestala da bude — nadgledana“.

    U svakom slučaju, ukoliko bi se pitanje Trepče našlo u SB UN, Srbija bi vrlo lako mogla da postavi pitanje potpune primene Rezolucije 1244 u svim njenim aspektima. Ostaje da se vidi hoće li smoći snage da to i učini.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    rezolucija 1244, Trepča, Vlada Srbije, SB UN, Dušan Čelić, Stevan Filipović, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga