12:40 30 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2118
    Pratite nas

    Srpsko-albanski privredni forum u Nišu može da bude samo lekovit i za odnose dveju zemalja ali i za dijalog Beograda i Prištine posle najnovijih tenzija izazvanih slučajem „Trepča“, smatraju sagovornici Sputnjika, uoči sutrašnjeg skupa koji će okupiti oko 300 privrednika iz Srbije i Albanije.

    Možda ima simbolike. Niš će drugi put u istoriji Srbije biti mesto zasedanja vlade. Prvi put je to bilo s početkom Prvog svetskog rata, gde je tadašnji premijer, odnosno predsednik Ministarskog saveta Nikola Pašić stanovnicima Niša, kažu s balkona zgrade „Banovina“, pročitao telegram vlade Austro-ugarske o objavi rata Srbiji. Veliki rat obeležila je golgota prelaska srpske vojske preko Albanije. Sutra će Niš ponovo biti sedište vlade Srbije, koja će na srpsko-albanskom poslovnom forumu ugostiti premijera Albanije Edija Ramu i oko 70 albanskih privrednika.

    Prošao je ceo vek od stradanja Srba po snegom zavejanim albanskim gudurama, a otopljavanje odnosa dveju država nikako da krene. Pogotovo posle samoproglašene nezavisnosti Kosova, u čemu je Albanija imala logističku ulogu. Na tom fonu je i prvi dolazak Rame u Beograd pre dve godine završen neslavno, da bi pola godine kasnije poseta srpskog premijera Aleksandra Vučića Tirani prošla u nešto manje zategnutoj atmosferi.

    Forum u Nišu dolazi tek koji dan posle otimanja „Trpče“ odlukama vlade kosovskih Albanaca, a da u briselskim pregovorima Beograda i Prištine vlasništvo nad imovinom na teritoriji Kosova i Metohije nikada nije ni stavljeno na dnevni red.

    Vlada Srbije će u gradu na Nišavi zasedati od 13. do 19. oktobra i to će biti prvi put da kabinet premijera na takav način organizuje svoj rad. Pozamašan je broj aktivnosti koje će imati na dnevnom redu, ali svakako da najviše pažnje javnosti izaziva upravo srpsko-albanski privredni forum, pogotovo s obzirom na nove okolnosti.

    Analitičar Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, za Sputnjik kaže da saradnja Beograda i Tirane, pa i skup u Nišu, može da ima samo lekovita dejstva.

    „On šalje poruku da se održava komunikacija sa Albanijom kao samostalnom državom, da Srbija i Albanija ostaju u okviru CEFT-a i svih drugih organizacija za regionalnu saradnju, gde se nalazi i Kosovo. Indirektno to može politički da skrati ovaj period zahlađenja i da ubrza normalizaciju i nastavak razgovora (Beograda i Prištine) u Briselu“, kaže Janjić.

    Premijer Albanije Edi Rama i nemačka kancelarka Anlega Merkel
    © AFP 2020 / JOE KLAMAR

    On ističe da Tirana sama po sebi ne može da ima prelomnu ulogu, da je to na EU i Americi, a indirektno i na Rusiji i Turskoj, ali pre svega na Beogradu i Prištini.

    Po Janjićevom mišljenju, činjenica da je sada u Tirani vlast socijademokrata, predstavlja povoljan politički momenat, za razliku od prethodne Salji Beriše koji je imao pretenziju da okuplja sve Albance Zapadnog Balkana.

    Srpsko-albanski privredni forum u Nišu je jasan znak da postoji obostrana namera da se ukupni odnosi pomere sa mrtve tačke. Oprobani recept za to je da se sa otopljavanje odavno zamrznutih političkih odnosa pokrene na bezbolniji a obostrano koristan način, što privredna saradnja jeste.

    Direktorka centra za regionalnu saradnju i inicijative u Privrednoj komori Srbije (PKS) Danica Milovanović kaže da skromna privredna saradnja sa Albanijom u odnosu na druge partnere Srbije u regionu CEFT-a znači da postoji veliki prostor za njeno širenje.

    U 2015. godini ukupna vrednost robne razmene bila je nepunih 109,8 miliona evra, a u prvih osam meseci ove godine 77,8 miliona evra, pri čemu je značajan suficit na srpskoj strani. Najvažniji sektori u kojima postoji prostor za proširenje saradnje su poljoprivreda, prehrana, hemijska, mašinska, drvna industrija, ali i građevinarstvo s obzirom na bum koji Albanija doživljava u tom sektoru, kao i turizam.

    Poznato je da je „Er Srbija“ ponovo uspostavila direktan let na liniji Beograd—Tirana—Beograd, pa se očekuje značajan porast mobilnosti poslovnih ljudi. Albanija oživljava svoju industriju u metalurškom sektoru, rafinerije, cementare i to su projekti gde vidimo mogućnosti za saradnju, rekla je Milovanović za Sputnjik. Ukazala je i na šansu za učešće srpskih firmi u velikim infrastrukturnim projektima od regionalnog značaja, kakvi su izgradnja auto-puteva, železnica, luka i aerodromske infrastrukture.

    Ona je naglasila da je interesovanje albanskih privrednika za forum prevazišlo sva očekivanja koja je PKS imala u pripremi skupa. 

    „To pokazuje da nema dovoljno informacija naše strane o potencijalima albanskog tržišta, a isto tako i da delegacija od 70 ljudi iz više od 50 albanskih kompanija dolazi upravo da se upozna sa mogućnostima za saradnju i ulaganja. Sa ukupno 300 učesnika, reč je o najvećem poslovnom forumu između Srbije i Albanije u poslednjih desetak godina“, kaže Milovanovićeva.

    Poslovni forum u Nišu je, kako napominje, samo prvi u nizu događaja. Naredni je učešće srpske privredne delegacije na privrednom sajmu u Tirani u novembru i već je oko 30 preduzeća iz Srbije unajmilo štandove radi učešća na njemu. Tada će, napominje ona, na najvišem nivou biti promovisano osnivanje mešovite srpsko-albanske privredne komore sa sedištem u Tirani, o čemu će memorandum biti potpisan u Nišu.

    Dopisnik više albanskih medija iz Beograda Idro Seferi smatra da je jako važno da se dešavaju skupovi poput foruma, makar kao pokušaj zbližavanja zbog razvoja privredne saradnje i zainteresovanosti privrednika koja je najvažnija.

    „Naravno da je ovo i politička poruka, nastavak prethodnih susreta, ali i jedan novi početak da se vidi da li poseta može da prođe bez tenzija, kako bi se rešavali međusobni problemi“, kaže Seferi za Sputnjik.

    Na pitanje da li odnosi Beograda i Tirane mogu da doprinesu smirivanju tenzija i nastavku dijaloga Beograda i Prištine on kaže — naravno da mogu.

    Tirana je važan faktor u odnosima u regionu i ona nije opterećena tenzijama tako da eventualno neki zajednički projekti Srbije i Albanije mogu da olakšaju komunikaciju Beograda i Prištine, smatra on.

    „Ali mislim da je pogrešno smatrati da Tirana može da rešava problem Prištine sa Beogradom zato što se vidi da Kosovo ipak tera svoju priču i svoju politički agendu, bez obzira na to kakav odnos Tirana ima sa Beogradom“, dodao je Seferi.

    On je mišljenja da je u slučaju „Trepča“, koji je doveo do novih zategnutosti u dijalogu zakazala EU, čiji su pokušaji rešavanja pitanja Kosova dijalogom propali jer, kako kaže, sve odluke koje je donela vlada Kosova, pa i Srbije, nisu bile u duhu dijaloga. Do ovakve najnovije situacije doveo je nedostatak stvarne zainteresovanosti za rešavanje problema. „Tu je Brisel bio suviše diplomatski nastrojen. A oni su vodili te pregovore i trebalo je više pažnje da posvete problemima čim oni nastanu, a ne da se čeka toliko dugo da se oni prodube“, ocenio je Seferi za Sputnjik.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    bilateralni odnosi, Albanija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga