06:22 22 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Bob Dilan

    Šta ako Dilan odbije nagradu (video)

    © Flickr/ Dena Flows
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    2140

    Bob Dilan je još od kada se prvi put pojavio bio, blago rečeno, čudak. Dozvoljavao je sebi da se neočekivano ponaša u nekim situacijama, kaže za Sputnjik pisac i izdavač Vladislav Bajac.

    U javnosti se još uvek vode žustre polemike o tome da li je američki kantautor Bob Dilan zaslužio ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost, a ulje na vatru nikako da prestane da „curi“.

    Naime, niti se laureat po ovom pitanju dosad oglašavao u javnosti, niti je Švedska kraljevska akademija uspela da sa njim stupi u kontakt. Poručili su da su obustavili potragu za Dilanom, s obzirom na to da nije odgovarao na njihove pozive i mejlove, pa ostaje neizvesno da li će se legendarni muzičar uopšte pojaviti na ceremoniji dodele nagrade, koja se tradicionalno održava 10. decembra u Stokholmu.

    Vladislav Bajac, pisac i izdavač, koji je svojevremeno prevodio Dilanovu poeziju, za Sputnjik kaže da se umetnikovo ćutanje može tumačiti na različite načine.

    „Prva lopta, ova površnija, vrlo verovatno ga kvalifikuje kao čoveka koji je prepotentan i sebi dozvoljava drskost da ne reaguje nikako, ili da se ne odaziva pozive. Međutim, ja mislim da je to samo jedan od načina ispoljavanja njegove ličnosti. On je, još od kad se prvi put pojavio, imao postupke koji su spadali, blago rečeno, u svakakve kvalitative. Bio je čudak i dozvoljavao je sebi da se neočekivano ponaša u nekim situacijama. Mislim da je to dopustivo ako je čovek koji to radi dosledan, a ja mislim da on to jeste. Iz ugla kućnog vaspitanja, to možemo da okvalifikujemo kao gest koji bi ipak mogao i drugačije da bude iskazan, ali svako ima pravo na svoje postupke i mišljenje, i ne bi me iznenadilo da se Dilan uopšte i ne pojavi na dodeli nagrade“, kaže Bajac.

    Naš sagovornik podseća i da je Bob Dilan pre nekoliko godina primio medalju od američkog predsednika Baraka Obame, a da pritom nije skinuo naočare za sunce.

    „Vaspitanje nalaže da, kada nastupate pred javnošću i medijima — a niste na koncertu — skinete naočare za sunce. Ali šta ćete ako čovek ima velike podočnjake, pa ne želi da tu ’estetiku‘ pokaže drugima? Šalu na stranu, da li je taj Dilanov gest bio nevaspitan? Moguće, ali to je legitimno. A da li ga je Obama zbog toga izbacio iz Bele kuće? Nije!“, objašnjava Bajac, i dodaje da ljudima ponekad treba oprostiti određene postupke, sve dok njima nisu uvredljivo zadrli u intimu drugih ljudi.

    Sagovornik Sputnjika dodaje i da u tom kontekstu moramo da posmatramo i Dilanovo ćutanje o Nobelovoj nagradi, ali i da fleksibilnije posmatramo onu, kako kaže, „ljudsku dimenziju“ čitave priče.

    „Na kraju krajeva, niko nikoga nije tukao po ušima da mu bilo šta dodeljuje, niti je Bob Dilan tražio da dobije tu nagradu. Ona mu je dodeljena — mislim da ju je zaslužio — i ona sada pomera granice kriterijuma oblasti, a ne kvaliteta i dubine. Ljudi su navikli da književnici tu nagradu dobijaju po nekom standardnom kriterijumu, a ja sam i pisac, pa ne mislim tako — smatram da je razni ljudi mogu dobiti. Primera radi, delo prošlogodišnje dobitnice, koja je ’legitimnija književnica‘ od Dilana, ipak nije vrsta literature koju ja volim, ali joj ja neću osporiti da je u pitanju književnost“, napominje Bajac.

    Inače, u obrazloženju Nobelovog komiteta navodi se da je Dilan „stvorio nov poetski izraz unutar bogate američke pesničke tradicije“. Bajac, koji je i direktor izdavačke kuće „Geopoetika“, koja 2005. godine izdala Dilanove memoare „Hronike 1“, kaže da je, kao „dete rokenrola“ i neko ko je uživao u prevođenju poezije Boba Dilana, bio prijatno iznenađen vešću da je ovogodišnja Nobelova nagrada za književnost pripala baš njemu.

    Dilan je, naglašava Bajac, nagradu prevashodno dobio za poeziju, ali se podrazumeva da ju je dobio i za sve drugo što je napisao — a pored „Hronika 1“, napisao je i roman „Tarantula“…

    „Legitimno je osporavati njegovu književnu vrednost, ali samo ako ste pročitali ono što je Dilan napisao. Ja se bojim da dobar deo javnosti to nije učinio, pa odokativno ocenjuje nešto što ne poznaje. Usuđujem se da, iz iskustva koje imam, potvrdim da je on oduvek bio pesnik, još od svoje prve pojave na javnoj sceni. To što je uz pisanje pesama i komponovao, stvarao muziku, to je samo još jedan vid njegovog talenta. Književnim znalcima i ljudima od osećaja za umetnost lako je da prepoznaju kvalitet kad su u stanju da, na jeziku na kome je Dilan pisao, ili u dobrom prevodu, pročitaju nešto od toga“, napominje Vladislav Bajac.

    A šta Bob Dilan misli o nagradi?

    Da li će je primiti, ili će možda kao pisac Žan Pol Sartr davne 1964. godine odlučiti da je odbije? Sa stanovišta Nobelovog komiteta, to nije od značaja. Statut Nobelove nagrade ne predviđa mogućnost odbijanja ovog priznanja, pa će Dilan u istoriji zauvek ostati upisan kao dobitnik za 2016. godinu.

    Podsetimo, Nobelovu nagradu za književnost dodeljuje Švedska kraljevska akademija, a dobitniku pripadaju novčana nagrada, diploma i medalja. Osim Žan Pola Sartra, svojevoljno ju je odbio samo još vijetnamski premijer Le Duk To 1973. godine, jer nije želeo da nagradu deli sa Henrijem Kisindžerom, tadašnjim američkim državnim sekretarom.

    Adolf Hitler je trojici nemačkih dobitnika zabranio da prime Nobelovu nagradu — Rihardu Kunu (hemija, 1938), Adolfu Butenandu (hemija, 1939) i Gerhardu Domagku (medicina, 1939), a sovjetska vlada naterala je Borisa Pasternaka da odbije Nobela za književnost 1958. godine.

     

    Tagovi:
    Nobelova nagrada, Bob Dilan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga