02:57 18 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1340
    Pratite nas

    Specijalno veće kosovskog vrhovnog suda zatražilo je od ustavnog suda Kosova poništenje zakona o „Trepči“, jer je jedan od sudija-članova tog veća iz Euleksa zaključio da je pomenuti zakon neustavan iz razloga zasnovanih na osnovnim, ustavom zaštićenim pravima, koja garantuju imovinu.

    Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM u Skupštini Srbije za Sputnjik kaže da taj zahtev specijalnog veća kosovskog vrhovnog suda predstavlja pozitivan korak, ukoliko zaista dovede do poništavanja zakona o „Trepči“.

    „Srbija je ukazivala na to da će potpuno nezakonita konfiskacija ’Trepče‘ dovesti do toga da brojni poverioci neće moći da naplate svoja potraživanja od tog preduzeća, jer je čitava zamisao Albanca u Prištini bila da otmu ’Trepču‘, a dugovanja prebace na budžet Kosova. Sada je taj sudija shvatio da tu postoji problem, ali je zabrinjavajuće kako se ne uviđa da je sam taj zakon nešto što ne može da se podvede pod normalnu pravnu praksu i da se zapravo radi o pljačkanju državne imovine Srbije“, napominje Drecun.

    Dušan Čelić, profesor Pravnog fakulteta na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, za Sputnjik kaže da je još prilikom donošenja zakona o „Trepči“ bilo jasno da su albanske vlasti u Prištini time narušile jedno od osnovnih prava — pravo na mirno uživanje imovine, koje je zaštićeno i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

    „Jako je interesantno da se sada pojavljuje informacija da je tim zakonom prekršeno pravo na mirno uživanje imovine. Kako je na KiM sve politika, tako se i ta vest može posmatrati i kroz prizmu politike, jer je reč o stranom sudiji koji je došao do tog ’epohalnog‘ zaključka — da je tim zakonom prekršeno pravo poverioca na naplatu“, kaže Čelić.

    Profesor Čelić kaže da se ne može sa sigurnošću reći da li je takva odluka specijalnog veća kosovskog vrhovnog suda rezultat aktivnosti Vlade Srbije, pre svega prema EU i Euleksu, koji su zaduženi za vladavinu prava na KiM.

    „U svakom slučaju, ja ne bih bio optimista, jer vlast na KiM drže samoproklamovane vlasti u Prištini. Videćemo da li će imati snage da povuku taj zakon koji je očigledno narušio prava svih vlasnika, poverilaca i akcionara ’Trepče‘“, kaže Čelić.

    Ni Milovan Drecun nije precizirao da li se zasluge za eventualno poništenje zakona o ’Trepči‘ mogu pripisati Vladi Srbije.

    „Vlada Srbije donela je odluku kojom je reagovala na pokušaj konfiskacije ’Trepče‘, kao i plan aktivnosti. Svi argumenti su na stolu i predočeni su relevantnim međunarodnim činiocima. Sa tim aktivnostima se nastavlja“, kaže Drecun.

    Direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić
    © Sputnik / Radoje Pantović

    Na pitanje da li je realno očekivati da institucije u Prištini, nakon zahteva specijalnog veća kosovskog vrhovnog suda, ponište zakon o „Trepči“, Milovan Drecun kaže da je pomalo iluzorno očekivati da će na KiM funkcionisati pravni poredak u pravom smislu te reči.

    „Očigledno je da se radi o političkom pokušaju Prištine da pitanje državne imovine Srbije i privatne imovine Srba na KiM reši na način koji predstavlja pravno nasilje i da se preko nekih navodnih zakona otme imovina. Videćemo kako će se Priština ponašati u narednom periodu, jer je očigledno da se u igri pojavilo i međunarodno prisustvo na Kosmetu, pa da vidimo kako će oni sada reagovati“, kaže Drecun.

    Podsećanja radi, zakon o „Trepči“, koji je stupio na snagu na Kosovu, a koji je Vlada Srbije poništila, predviđa oduzimanje vredne imovine „Trepče“ i prebacuje je bez ikakve naknade na tek oformljeno akcionarsko društvo, u kojem je 80 odsto akcija u vlasništvu Kosova, a 20 odsto u privatnom vlasništvu. Akcionarsko društvo, prema zakonu, ne preuzima obaveze „Trepče“, niti garantuje za njih.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    vlasništvo, Ustavni sud Kosova, Vlada Srbije, Trepča (kombinat), Dušan Čelić, Milovan Drecun, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga