03:31 17 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Amerika, SAD

    „Jastrebovi“ svijaju gnezdo u Vašingtonu

    © Foto : Pixabay
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Milena Cmiljanić
    72102

    Američka vojna industrija slavi. Na čelu države je došao lobista američke industrije, koji je obećao da će je podržavati svim sredstvima, pristalica povećanja vojnog budžeta, modernizacije vojske i razgovora sa drugim državama sa pozicije sile.

    Ljudi koji okružuju Trampa izgledaju kao pravi „jastrebovi“. Ko tu sve nije…

    Rudolf Đulijani, potencijalni državni sekretar u administraciji novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, pristalica je povećanja vojnih rashoda i već se požalio u intervjuu za „Volstrit džurnal“ da je ruska moć posledica odbijanja Baraka Obame da makar zapreti korišćenjem oružanih snaga.

    Drugi potencijalni kandidat za mesto državnog sekretara Džon Bolton, koji se smatra još „tvrđim jastrebom“, pristalica je oštrih mera prema Severnoj Koreji, Iranu, Kubi i Rusiji. Čak je 2015. godine zagovarao izvođenje nuklearnog napada na Iran.

    Najverovatniji ministar odbrane i senator države Alabame Džef Sešn više puta je izjavljivao da se zaleže za modernizaciju američke vojske i pristalica je proširenja NATO-a. Tu su još mnogi drugi koji se za sada ne eksponiraju, ali ćemo vrlo brzo čuti i za njih.

    Američki predsednik Barak Obama na konferenciji za medije u Beloj kući
    © AP Photo / Susan Walsh

    Imajući u vidu lica koja figuriraju za najveće funkcije u novoj američkoj administraciji može se sa sigurnošću reći da će politika novog predsednika SAD biti borbena, finansiranje vojnog kompleksa će biti povećano, a vojno prisustvo u svetu neće biti smanjeno. Tramp će sigurno voditi pregovore o miru, ali sa pozicije sile.

    Trampovo nezadovoljstvo ratovima u Iraku i Avganistanu se odnosi ne toliko na vojne akcije, koliko na mekoću, delikatnost taktike, koju SAD koriste, i nedovoljnoj koristi koja se izvlači iz toga. Ako je već došlo do rata, on bi poslao američku vojsku u Irak i Libiju da uzme naftu, što je više puta ponavljao.

    Tampov tim već radi na planu obnove vojne moći SAD. Koncepcija Donalda Trampa „Mir putem sile“ predviđa povećanje borbenog i brojnog sastava oružanih snaga SAD: kopnenih snaga do 540.000 ljudi, Ratne mornarice do 350 brodova, Ratnog vazduhoplovstva do 1.209 aviona-lovaca (ne uzimajući u obzir drugu avijaciju) i korpusa morske pešadije do 36 bataljona.

    Republikanski predsednički kandidat Donald Tramp
    © REUTERS / Jonathan Ernst

    Novoizabrani predsednik SAD je izjavio da će stvoriti i savremenu protivraketnu odbranu i modernizovati ratne krstarice kako bi one posedovale potencijal strateške PRO. U praksi to može da znači ukidanje zakona o kontroli budžetskih rashoda, ukidanje višegodišnjeg ograničenja i rast vojnih investicija. Ti predlozi će koštati zemlju 3,5 odsto BDP, a Tramp obećava da će dodatne rashode kompenzovati budžetskom reformom.

    Na pobedu Donalda Trampa odmah je reagovalo tržište akcija vojnih kompanija. Rast vrednosti su zabeležile akcije firmi „Lokid Martin“, za 6 odsto, „Rejtion“, za 7,5 odsto, i „Nortrup graman“, za 5,4 odsto, a vrednost akcija vojnog brodogradilišta „Hantington Ingals“ je porasla čak za 11,4 odsto.

    Tramp i NATO

    Donald Tramp u suštini nema ništa protiv NATO-a, daleko od toga, on je čak spreman i da radi na uvećanju njegovog uticaja u svetu, ali od novca zemalja-članica Alijanse.

    S obzirom da je poslednjih godina smanjivan vojni budžet SAD, rast američkog vojno-industrijskog kompleksa se može obezbediti samo na račun povećanja izvoza naoružanja. I tu na scenu dolaze saveznici iz NATO-a.

    Pošto je tzv. američki standard poslednjih godina postao, između ostalih, i „NATO standard“, Amerikanci stalno izjavljuju da moraju da se oslanjaju na svoje partnere, čime podstiču većinu zemalja u svetu, a pre svega zemlje-članice NATO-a da pređu na američki standard naoružanja. Sve to dovodi do toga da već u fazi tendera saveznici iz NATO-a treba da razmatraju američke firme kao svoje glavne isporučioce naoružanja.

    S tim u vezi Tramp podržava zahtev sadašnje administracije SAD da saveznici iz NATO-a prema usvojenom sporazumu moraju da imaju minimalne rashode u iznosu od 2 odsto BDP-a za vojsku. U ovom trenutku više od 70 odsto budžeta NATO-a plaćaju SAD, dok od ostalih članica samo Velika Britanija, Poljska, Grčka i Estonija poštuju taj dogovor. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg smatra da, ako bi sve evropske saveznice i Kanada plaćali navedenu sumu, vojni rashodi bi porasli do 100 milijardi dolara.

    Vojni krugovi u SAD smatraju da je ratna slava Amerike poslednjih godina izgubila dah. U 21. veku nisu dobili nijedan rat i zato su generali podržali Trampa. Ako je suditi po „tradiciji“ u poslednje dve i po decenije, nije isključeno da Tramp krene u neku vojnu avanturu. Ipak, priznaćete, negde treba da se potroši taj silni vojni potencijal.

    Tagovi:
    vojni rashod, jastrebovi, vojna industrija, rat, Hantington Ingals, Nortrum graman, Rejtion, Lokid Martin, NATO, Džon Bolton, Rudi Đulijani, Donald Tramp, Jens Stoltenberg, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga