21:31 30 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3480
    Pratite nas

    Svim intervencijama iza kojih je stajao NATO od početka ′90-ih godina prethodile su klasične propagandne kampanje u kojima je, uz obilje serviranih laži, pripremano javno mnjenje u državama-članicama za ono što će uslediti — intervenciju, kaže Cvijetin Milivojević.

    Predizborne kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama i Crnoj Gori pokazale su da su najznačajniji mediji, umesto „čuvara javnog interesa“, postali sredstvo u ratu elita protiv opozicije i(li) većine stanovništva.

    Novi svetski medijski poredak je Ivan Pernar, poslanik hrvatske partije „Živi zid“ definisao rečenicom: „Danas bombe ne padaju sa neba nego sa TV ekrana“.

    Oružje elita

    S tom konstatacijom slaže se i analitičar Cvijetin Milivojević, direktor agencije „Pragma“, koji kaže da smo u medijskom praćenju predizbornih kampanja u SAD i Crnoj Gori videli ono što smo mogli i da očekujemo.

    „Politički mejnstrim SAD je podudaran sa politikom vodećih medija, u koje računam i ove moderne internet-kanale. Potpuno je jasno da je većina relevantnih medija bila na strani dinastije Klinton, kao što smo u Crnoj Gori potpuno jasno mogli da znamo da će većina crnogorskih medija biti na strani sadašnje, odnosno dosadašnje vlasti Mila Đukanovića“, kaže Milivojević za Sputnjik.

    Prema njegovim rečima, u oba slučaja je jasno da se mediji ne bave onim što im je misija — izveštavanjem.

    „Mediji su, zapravo, deo nekih lobi grupa, čak bih rekao jedna vrsta oružja i oruđa koje faktički direktno utiče na izbornu volju građana. I to ne samo da utiče pre glasanja, nego i u postizborno vreme, tako što se, na primer, u SAD organizuju masovne demonstracije protiv Trampa uz obrazloženje da je pretnja za nekoliko miliona migranata, a u Crnoj Gori se opozicija predstavlja kao pretnja za stabilnost i nezavisnost“, ističe Milivojević.

    Odgovor građana

    Uprkos „ratničkom izveštavanju“ glavnih medija tokom predsedničkih izbora u SAD i referenduma u Velikoj Britaniji, građani SAD izabrali su Trampa, a Velike Britanije da izađu iz Evropske unije. Prema Milivojeviću, to nije dokaz da su mediji izgubili snagu već da u tim slučajevima nisu presudno uticali na konačni rezultat.

    „Reč je, zapravo, o tome da su političke elite određenje stavova različitih slojeva građana. To može da bude jedna vrsta odgovora građana, ponekad ponukana inatom, na činjenicu da političke elite nisu shvatile šta je u tom trenutku njihov dominantan interes“, ocenjuje on.

    Prema njegovim rečima, u situaciji smo da gledamo neku vrstu prestrojavanja koje će tek uslediti, jer su pobeda Trampa i „bregzit“ šok za političke elite, pogotovo u velikim zemljama EU. Očekuje se da se i u drugim zemljama mogu desiti slična izborna iznenađenja i da se deo elita evropskih zemalja prilagodi u hodu onome što je stav građana. A sve elite u zemljama EU znaju šta građani misle i o poreskoj politici ali i o degradaciji sopstvenog suvereniteta.

    „Ja mislim da su pobeda Trampa u SAD i ’bregzit‘ dobar signal za ostale zemlje EU u kom pravcu se moraju menjati ukoliko žele da i dalje budu normalne zemlje, pa i po cenu da EU ne opstane u formi u kojoj i danas postoji“, kaže Milivojević i dodaje da sve to neće promeniti pravac u kom su krenuli mediji.

    Prethodnica bombi

    Prema njegovim rečima, pad Berlinskog zida i rušenje sovjetske imperije bili su taj kamen-međaš u kome su zapadni mejnstrim mediji postali, možda, i druga sila u državama zapadne demokratije posle oružane. Oni su stvarali i kreirali javno mnjenje i direktno doprinosili odlukama političkih lidera hoće li ili ne negde upotrebiti oružje, smatra Milivojević, autor studije „Globalno Potemkinovo selo — medijski rat 1990-94“.

    „Svim intervencijama iza kojih je stajao NATO od početka ′90-ih godina prethodile su klasične propagandne kampanje u kojima je, uz obilje serviranih laži, pripremano javno mnjenje u državama-članicama za ono što će uslediti — intervenciju. Paradoksalno izgleda, ali u tih petnaestak godina vođeno je više ratova nego tokom ostatka 20. veka, ne računajući dva svetska rata. Govorim o takozvanim malim i efikasnim ratovima koji su imali isto toliko žrtava kao i veliki ratovi. I to je bila ta sramna uloga medija. Očigledno je da je 1989. ili 1990. godina bila taj trenutak kad su se mediji otrgli kontroli i umesto servisa, makar i režimskog, postali jedan brutalni kreator i inspirator rata“, kaže Milivojević.

    On smatra da smo Orvelovu „1984“ već i živeli i proživeli. „Ne znam da li postoji išta gore od toga, verovatno da postoji, ali sve ono što je Orvel napisao, svi smo mi doživeli“, dodaje on.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    manipulacija, mediji, propaganda, 1984, NATO, EU, Džordž Orvel, Donald Tramp, Milo Đukanović, Cvijetin Milivojević, Hilari Klinton, Velika Britanija, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga