01:00 06 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3286
    Pratite nas

    Ukrajinci danas obeležavaju treću godišnjicu od početka Evromajdana u atmosferi nezadovoljstva i rastućih tenzija — zemlja ekonomski sve više tone, u Donbasu je i dalje napeto i kritično, a ukrajinski nacionalisti prete novim antivladinim protestima i novom revolucijom.

    I dok je zemlja na rubu propasti, a narod nema para ni za hleb, predsednik države Petro Porošenko, ističu eksperti, povećava svoje bogatstvo.

    „Došlo je do devalvacije grivne, odnosno do pada vrednosti domaće valute za 300 odsto — ako se pre revolucije jedan dolar mogao kupiti za osam grivni, danas je potrebno 25 ili 26 grivni. Takođe, za 300 odsto je skočila i inflacija, a pojavila se i masa novih poreza — vojnih, poreza na nekretnine, na kupovinu strane valute, čak i na zaposlene penzionere. Srednja klasa je pretrpela velike gubitke. U suštini, pojavio se ogroman jaz između bogatih i siromašnih — zemlja sada ima jedan odsto milijardera i to su državni funkcioneri i njihove porodice i 99 odsto siromašnih. Dovoljno je reći da je zahteve za subvenciju troškova komunalnih usluga podnelo više od osam miliona domaćinstava, što govori da ima između 25 i 27 miliona Ukrajinaca koji nisu u stanju da plate komunalije. To nisu reforme, to je pravi genocid! Dok narod grca, Porošenko napreduje na listi najbogatijih ljudi“, kaže za Sputnjik Oleg Soskin, šef Katedre za međunarodne ekonomske odnose na Nacionalnoj akademiji upravljanja u Kijevu.

    Doduše, i predsednik Ukrajine Petro Porošenko je priznao da se kvalitet života Ukrajinaca za ove tri godine, koliko je prošlo od početka događaja na Trgu nezavisnosti u Kijevu, nije poboljšao i da je još daleko od evropskog nivoa.

    Ukrajinski lider je to objasnio „objektivnim faktorima“, odnosno potrebom da se više od pet odsto BDP-a troši na „sektor odbrane i bezbednosti i na stvaranje nove armije“.

    Osim toga, priznaje Porošenko, u zemlji već dugo nisu izvršene ekonomske reforme, koje bi omogućile neophodan rast privrede.

    Eksperti podsećaju da su kijevske vlasti, koje su na sva zvona obećavale narodu brze evrointegracije, uložile mnogo napora u zbližavanje sa EU, ali da nisu postigli rezultate koji bi zadovoljili obične građane — bezvizni režim nije „zaživeo“, a stvaranje zajedničke zone slobodne trgovine nije doneo biznisu obećanu korist, a običnim građanima jeftinu kvalitetnu robu iz Evrope.

    Analitičari veruju da će, pre ili kasnije, Ukrajina imati bezvizni režim sa EU, ali da će za većinu Ukrajinaca ta odluka biti beskorisna, jer oni zbog pogoršanja ekonomske situacije nemaju novca za putovanja i turističke aranžmane.

    Nakon krvave revolucije, u kojoj je sa vlasti skinut predsednik Viktor Janukovič, nove kijevske vlasti na čelu sa Porošenkom obećavale su narodu ne samo evrointegracije, već i reforme i bolji život. Umesto toga, zemlja je, navode eksperti, još dublje ogrezla u korupciju, a nade su se raspršile.

    Petro Porošenko
    © Sputnik / Nikolaй Lazarenko

    „Oni koju su došli na vlast nakon Evromajdana nisu političari sa novom vizijom. Oni su pre tih događaja bili deo sistema i prihvatali su pravila igre prema kojima je glavni instrument upravljanja u Ukrajini — korupcija. Ti političari nisu mogli da se promene preko noći i ne mislim da će u doglednoj budućnosti Ukrajinom upravljati ljudi koji bi mogli da poboljšaju situaciju. U tom smislu, ono što se desilo pre tri godine nije nikakva revolucija. Narod je želeo promene, ali su političke elite instrumentalizovale narod i ne smatram da je drugačiji scenario bio moguć“, kaže za Sputnjik politikolog Oleg Ignatov iz Centra za političku konjunkturu.

    Bivši narodni poslanik u Vrhovnoj radi Vladimir Olejnik, međutim, smatra da bi kijevske vlasti trebalo da odgovaraju i pred narodom i pred zakonom zbog državnog udara i kršenja zakona.

    „Sa kakvim su ciljem došli na vlast — takvi će biti i rezultati. Porošenko nije došao na vlast da bi zemlju učinio bogatom, već sa ciljem da učini bogatom kompaniju ’Rošen‘, koja je u njegovom vlasništvu. Tako je on i ostao predsednik ’Rošena‘, a nije postao predsednik Ukrajine. Isto tako je i sa stranim ekspertima u Vladi. Oni su došli da reformišu tuđe, pa nemaju odgovornosti i ne mare za posledice. U zemlji postoji problem odsustva odgovornosti političara pred narodom. Političari, kada nastupaju kao kandidati za predsednika ili poslanika, govore jedno, a u stvari rade drugo. I ovde se postavlja pitanje odgovornosti, uključujući i odgovornost pred zakonom. Zbog toga je neophodno da se izvedu pred lice pravde i za državni udar i za kršenje zakona. Ko je odgovarao za nepoštovanje zakona, na primer, u sferi medicine, kulture, obrazovanja? Niko!“, naglasio je Olejnik u izjavi za Sputnjik.

    Reči „treći Majdan“ ponovo lebde u vazduhu i nižu se na stranicama štampe i na internet portalima. Osim nacionalista i radikalnih grupa, na novi Majdan sve glasnije poziva i bivša premijerka zemlje Julija Timošenko, koja upozorava da će „sadašnje ukrajinske vlasti uništiti zemlju i narod ako se ljudi ne ujedine i ne izađu na trgove“.

    Podsećanja radi, glavni kijevski trg Majdan zauzele su pristalice evrointegracija 21. novembra 2013. godine, odmah posle saopštenja Vlade Nikolaja Azarova da se obustavlja potpisivanje sporazuma o asocijaciji sa Evropskom unijom.

    Kasnije je Majdan postao epicentar sukoba snaga bezbednosti i nacionalista. U tim sukobima, u kojima su u više navrata korišćeni vatreno oružje i Molotovljevi kokteli, stradalo je više desetina ljudi.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    godišnjica, Evromajdan, Petro Porošenko, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga