20:57 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Protesti protiv TPP-a

    Ko će profitirati ako propadne Transpacifičko partnerstvo?

    © AFP 2019 / PAUL HANDLEY
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1331
    Pratite nas

    Sporazum o transpacifičkom partnerstvu je pravljen sa idejom globalizacije, koja je očigledno delimično načeta „bregzitom“ i izborom Trampa. Ukoliko ovaj sporazum propadne, lako se ista stvar može desiti i sa projektom za transatlantsku saradnju.

    Najava novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa da će prvog dana na dužnosti povući SAD iz Transpacifičkog partnerstva (TPP), a da će umesto tog sporazuma Amerika pregovarati bilateralne dogovore „koji će poslove i industriju vratiti nazad u Ameriku“, izazvala je zabrinutost kako u zemljama potpisnicama TPP-a tako i u Evropi. Sa druge strane, ova vest je obradovala one koji su se oštro protivili ovom sporazumu, uključujući dobar deo članova američkog Kongresa.

    Podsećanja radi, dogovor o transpacifičkom partnerstvu treba da omogući uspostavljanje najveće zone slobodne trgovine u svetu, a potpisalo ga je dvanaest zemalja Azijsko-pacifičkog regiona, koje zajedno proizvode čak 40 odsto svetskog bruto proizvoda — Australija, Bruneji, Kanada, Čile, Japan, Malezija, Meksiko, Novi Zeland, Peru, Singapur, SAD i Vijetnam. Iz sporazuma su, međutim, izostavljene Kina i Rusija.

    Ima li TPP budućnost nakon ove Trampove najave i da li će povlačenje Amerike iz ovog sporazuma doprineti da Kina osnaži svoj uticaj u Azijsko-pacifičkom regionu?

    Profesor doktor Mihailo Crnobrnja sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju za Sputnjik kaže da je ovo dosta čudna najava, jer su SAD bile glavni inicijatori formiranja tog trgovinskog saveza, koji uključuje gotovo polovinu svetske ekonomije.

    „Ne vidim kako bi oni mogli tim putem da dobiju, pogotovo ukoliko budu to propratili sa ozbiljnim povećavanjem carina prema Kini. Ono što me brine je tendencija vraćanja na neke nacionalne ekonomije, vraćanja carina i njihovo povećavanje, a to ne bi bilo dobro niti za Ameriku niti za male zemlje koje žive od izvoza. Kina svakako može da profitira povlačenjem SAD iz TPP-a, tim pre ako Tramp bude sproveo drugi deo svoje pretnje koja se odnosi na povećanje carina na robu koja se uvozi iz Kine. SAD imaju strahovit trgovinski deficit sa Kinom, dok Peking raspolaže sa ogromnim rezervama dolara, tako da su SAD veoma ekonomski, trgovinski i finansijski zavisne od Kine.“

    Negodovanje nemačke kancelarke Angele Merkel na najavu povlačenja SAD iz TPP-a profesora Crnobrnju nije iznenadilo, jer Evropa pregovara sa SAD o pravljenju bescarinske trgovinske zone, odnosno TTIP sporazuma.

    „Ukoliko se desi ovo što se najavljuje sa Transpacifičkim sporazumom, lako se ista stvar može desiti i sa projektom za transatlantsku saradnju i u tom slučaju naravno da ima razloga za strahovanje za kretanje roba i investicija sa obe strane Atlantika“, napominje profesor Crnobrnja.

    Fam Kuang Min, rektor Nacionalnog univerziteta društvenih nauka u Hanoju za Sputnjik kaže da je, nakon pobede Trampa, budućnost TPP-a maglovita.

    „To stvara veoma povoljne uslove pre svega za Kinu, koja je najveća ekonomija u regionu i koja  je spremna da formira novi ekonomski savez i da igra vodeću ulogu u njemu. Stoga, Trampova pobeda je veoma dobra vest za Peking. Vijetnam je polazio od toga da ne bi trebalo staviti sva jaja u isti koš i računati isključivo na TPP, a sada  moramo da se prilagodimo novim ekonomskim uslovima. Istina je da smo polagali velike nade u TPP, ali propast ovog sporazuma neće nam zadati fatalan udarac, jer Vijetnam nastavlja saradnju u okviru Zajednice zemalja jugoistočne Azije. Osim toga, Hanoj je potpisao sporazum o saradnji sa Evroazijskom ekonomskom unijom, koji će biti veoma koristan za našu zemlju“, objašnjava Fam Kuang Min.

    Vodeći analitičar moskovske finansijske  agencije „FinEk“ Mihail Beljajev napominje da je ideja o Transpacifičkom partnerstvu prepreka za  Rusiju, a posebno za Kinu koja pokušava da konkuriše SAD u ekonomskoj sferi. On objašnjava da TPP nije u skladu ni sa interesima Rusije u regionu jer je Transpacifičko partnerstvo pre svega blok, a to znači preference samo za njegove članice, dok su sve ostale zemlje u nekom smislu izopštene iz ekonomskih procesa u regionu.

    „Ukoliko dođe do ukidanja transpacifičkog trgovinskog sporazuma, Rusija će dobiti šansu da poveća robno-trgovinsku razmenu sa zemljama regiona. Ali perspektive Rusije ne zavise od Trampa, nego od nje same. Moskva mora pametno da  promoviše svoje proizvode. Recimo, imamo tržište naoružanja koje je veoma interesantno za Indiju, Indoneziju, da ne pominjem Vijetnam. Svojevremeno smo dozvolili  da nas potisnu sa ovog tržišta,  ali u Vijetnamu živi sto miliona stanovnika i ova zemlja se brzo razvija. Moramo naporno da radimo bez obzira na to da li je TPP na snazi ili nije, i da rešavamo unutrašnje ekonomske probleme, jer to će nam pomoći da pojačamo saradnju sa zemljama Pacifičkog regiona“, ističe Beljajev.

    Profesor doktor Danijel Cvjetićanin sa Univerziteta Singidunum, za Sputnjik kaže da bi realizacija Trampove najave bila liberalnije rešenje jer finansijskim korporacijama malo „kreše krila“, dok proizvodnim korporacijama, kako kaže, „daje krila“. Prema njegovom mišljenju, TPP ima mnoge loše strane za zemlje-potpisnice, uključujući i SAD, jer je, kako kaže, taj sporazum pravljen sa idejom globalizacije, koja je očigledno delimično načeta „bregzitom“ i izborom Trampa.

    Bela kuća
    © Flickr / intrepid00

    „Nesporno je da je ta vrsta globalizacije, imperijalna globalizacija, često antitržišna, jer jačima daje mogućnost da potpuno, imperijalnim sredstvima, pokore slabije države. Vol strit očigledno nije jedinstven jer su Amerikanci, izborom Trampa, pokazali da su bliži antiglobalističkim procesima nego što smo mislili. Dakle, izgleda da i na Vol stritu ima korporacija kojima odgovara globalizacija, ali i onih kojima ona ne odgovara, kao što uostalom postoje i privrede kojima je globalizacija prijala, poput kineske privrede i privrede Dalekog istoka, ali im nisu prijale neke posledice globalizacije. Čini mi se da je danas ideja globalizacije, u onom obliku u kome je mi znamo, malo ustuknula“, kaže profesor Cvjetićanin.

    Podsećanja radi, Obamina administracija je zagovarala TPP zbog benefita po radnike u SAD i u ostalih 11 zemalja zbog novih standarda koji se tiču plata, radnih sati, uslova rada i zabrane dečijeg rada.

    Zvaničnici su takođe tvrdili da će američke kompanije, posebno mali biznisi, biti u mogućnosti da povećaju svoj izvoz kroz ukidanje carina, kao i da će sporazum doneti nove, čvršće standarde u pogledu transparentnosti, antikorupcije i zaštite čovekove okoline.

    Bez Sjedinjenih Država, TPP ne može da postane efektivan. Naime, odredba sporazuma kaže da on mora biti odobren ili sa 12 potpisa, ili sa bar šest njih ako zajedno ostvaruju 85 odsto zajedničkog rasta domaćeg proizvoda u celoj grupi. Kako SAD čine 60 odsto zajedničkog BDP-a, bez njih je nemoguće dostići tih 85 odsto.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    geopolitika, ekonomija, TPP, Trans-pacifičko partnerstvo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga