16:32 23 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 516
    Pratite nas

    Održavanje „Pesme Evrovizije“ iduće godine u Ukrajini je dovedeno u pitanje. Razlog za to su birokratija i kašnjenje u organizaciji festivala, mada glavobolje dodatno stvaraju i finansije.

    Generalni direktor Ukrajinske nacionalne radio-televizije Aleksandar Harebin je za portal TSN rekao da je početkom oktobra Evropska radiodifuzna unija (ERU), koja je vlasnik brenda „Evrovizija“, pokazala Ukrajini „crveni karton“ zbog kršenja pravila organizacije.

    Međutim, kako je dodao, Ukrajina ne kasni previše u organizaciji takmičenja.

    Harebin nije prvi šef tog ukrajinskog kanala koji govori o problemima — i njegov prethodnik Zurab Alasanija, koji je početkom meseca podneo ostavku, upozoravao je da postoje finansijski problemi, a da vlasti zemlje ne žele da povećaju budžet, što automatski dovodi u pitanje održavanje i uspešnu organizacija takmičenja.

    Međutim, novi direktor je izgleda brzo zažalio zbog svoje pričljivosti, pa je sve ono što je rekao za TSN negirao, tvrdeći da nema nikakvog rizika da će Ukrajina izgubiti organizaciju festivala.

    Osim toga, predstavnici nadzornog odbora „Evrovizije“ su, prema njegovim rečima, ovog meseca dva dana boravili u Kijevu „i otputovali su, zamenivši crveni karton zeleno-žutim“.

    Takođe, novi direktor je govorio i finansijama koje su izdvojene za organizaciju „Evrovizije“. Reč je o sumi od 650 miliona grivni, od kojih će veći deo — 455,7 miliona — dati država, a 200 miliona biće izdvojeno iz budžeta Kijeva.

    Evrovizija 2015 - navijači
    © Foto : Andres Putting, Thomas Hanses (EBU)

    „Više nego dovoljno“, zaključio je Harebin, pobijajući tako priče vlasti da će potrošiti milijardu grivni na tu manifestaciju.

    Eksperti zaključuju da problemi postoje, ali da rešenja nisu ni na vidiku. Kao prvo, nije u potpunosti rešeno pitanje finansija. Oni podsećaju da je korupcija jedan od glavnih problema ukrajinskog društva i da se trenutno sada u tom pitanju trguje.

    Drugi problem je „čisto tehničke prirode“ — objekte koji su planirani za korišćenje tokom „Evrovizije“ potrebno je rekonstruisati. Da bi se to učinilo, potreban je opet novac i — vreme.

    Još jedan problem eksperti vide u bezbednosti. Oni podsećaju da bi u Kijev trebalo da putuje velika ruska delegacija i da se od tamošnjih nacionalista mogu očekivati provokacije, pa je potrebno preduzeti sve neophodne bezbednosne mere.

    Osim toga, kada je reč o eventualnom dolasku Rusa na „Evroviziju“, javlja se još jedan „problemčić“ — ulazak u zemlju.

    U Ukrajinu, kako su poručili iz Kijeva, neće moći da uđu oni građani Rusije koji se nalaze na kijevskoj „crnoj listi“ i pred kojima je i zvanično spuštena rampa za ulazak u tu zemlju. Reč je o ruskim kulturnim radnicima koji navodno „predstavljaju pretnju za nacionalnu bezbednost Ukrajine“.

    Deputat ukrajinske Vrhovne rade i savetnik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Anton Gerašenko je takođe rekao i da na takmičenju za najbolju pesmu „Evrovizije“ mogu da učestvuju samo oni izvođači koji „razumeju da je zauzimanje Krima i okupacija dela Donbasa bio zločin“.

    Ranije se govorilo o tome da Kijev očekuje 20.000 gostiju u dane „Evrovizije“, a ruska delegacija bi, prema nekim najavama, trebalo da bude jedna od najbrojnih.

    Ukrajina je pravo na organizaciju „Evrovizije“ dobila nakon što je pevačica Džamala pobedila na prethodnom takmičenju koje je održano 14. maja u Stokholmu. Njenu pobedu su pratili brojni skandali, a ona je u jednom trenutku bila dovedena u pitanje.

    Prvo, ona je pevala pesmu koju je predstavila još godinu ranije, iako pravila jasno nalažu da pesma kojom se takmičar predstavlja ne sme biti objavljena pre 1. septembra 2015. godine.

    Drugo, Džamala je na Evroviziji pobedila sa pesmom „1944“, koja govori o sovjetskom proterivanju Tatara sa Krima u Sibir posle Drugog svetskog rata.

    Rusija je protestovala protiv učešća Ukrajine zbog „politizacije“ teksta, smatrajući da je to suprotno propisu takmičenja koje zabranjuje „reči, govor ili gest političke ili slične prirode“. Organizatori su, međutim, ocenili da je pesma „istorijske prirode“, a onda se desilo ono zbog čega je Rusija zapravo i protestovala — sama Džamala je neposredno pre finala promenila priču i rekla da se pesma odnosi i na 2014. godinu i pridruživanje Krima Rusiji. Ispostavilo se da je ruski protest bio opravdan, ali je Evropa na to zatvorila oči (i uši).

    Podsećanja radi, ovo nije prvi put da Ukrajina, ukoliko joj se to i sada dozvoli, bude domaćin „Evrovizije“. Kijev je organizovao ovaj festival i 2005. godine, odmah posle prvog „Majdana“, tačnije Narandžaste revolucije. Organizaciju festivala Kijevu je tada omogućila ukrajinska pevačica Ruslana, koja je godinu dana ranije pobedila u Istanbulu na „Pesmi Evrovizije“. Pobeda je tada „za dlaku“ izmakla „Lanetu“ — Željku Joksimoviću.

    Osim toga, u Ukrajini su se dugo „lomili“ i oko toga u kom gradu će biti održana „Evrovizija 2017“. U igri su bili Kijev, Odesa i Dnjepropetrovsk, sada preimenovan u Dnjepar. To je, prema mišljenju eksperata, bilo političko pitanje. Odluka je, na kraju, pala na prestonicu — Kijev.

    Ipak, konačna odluka o sudbini Kijeva kao grada-domaćina „Evrovizije 2017“ biće doneta na sednici Evropske radiodifuzne unije, 8. decembra.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Eurosong, Pesma evrovizije, Džamala, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga