10:10 02 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    6045
    Pratite nas

    Sa ratišta u Siriji i Iraku u Srbiju se vratilo 11 džihadista, sa dokumentom o školovanju, da bi izbegli zatvorske kazne koje ih prema novom zakonu čekaju u našoj zemlji zbog ratovanja u inostranstvu. Sagovornici Sputnjika smatraju da je reč o „tempiranim bombama“, čije je hapšenje ipak stvar političke volje.

    Država zna gde su bili i šta su radili džihadisti, ali kroz sudski proces je to veoma teško dokazati, izjavio je predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti Igor Bečić.

    Stručnjaci za bezbednost sa kojima je Sputnjik razgovarao slažu se da je pred sudom teško dokazivo ko je gde bio i šta je radio, i ovom problemu dodaju važnu činjenicu da ga je teško zaustaviti, jer skoro svako može da ode u Tursku, čije su granice sa Sirijom i Irakom takoreći otvorene.

    Dževad Galijašević podseća da isti problem imaju Bosna i Hercegovina i crnogorski deo Sandžaka, Preševska dolina i Kosovo i Metohija. Opšte je poznato da na tim prostorima deluju simpatizeri terorističkih organizacija, pa i poneki uticajni hodža ili imam koji je možda i član neke organizacije. Sve počinje u BiH, rat u Avganistanu u njoj je stvorio mudžahedinsku mrežu, a ono što je Avganistan dao Bosni, ona je dala Srbiji, Hrvatskoj, Sandžaku, celoj Evropi, kaže Galijašević.

    „Možemo ganjati pojedinačne slučajeve ekstremista DAEŠ-a, to se u Bosni dešavalo, dva-tri lica su osuđena, ali kad gledamo evidencije ratnika u Siriji, tamo možemo naći da je samo jedan vehabija iz Hadžića, Bajro Ikanović, imao jedinicu od dvadesetak vojnika i da je bio deo DAEŠ-a. Ali četiristo boraca iz BiH, preko 40 iz Srbije i njih 270 sa Kosova u stvari su pripadnici Nusra fronta. Pravi problem tu počinje“, upozorava Galijašević.

    Militanti Islamske države
    © REUTERS / Alaa Al-Marjani

    On objašnjava da je rešenje problema stvar političke volje, koje u Bosni i Hercegovini apsolutno nema, jer američka i britanska obaveštajna zajednica insistiraju da se obaveštajne službe balkanskih zemalja, pa i Srbije, prema njima odnose kao prema umerenoj opoziciji. Istovremeno, Američka vlada pritiska vlade na Balkanu, u Srbiji i BiH da prihvate tu dokumentaciju o školovanju, žele da rehabilituju Al Kaidu da bi je koristili u svoje geopolitičke svrhe, kaže Galijašević.

    „Ako hoćete da rešavate probleme povezane sa ratom u Siriji ili Iraku, morate da imate razmenu obaveštajnih podataka sa vladom u Damasku, odnosno u Bagdadu. Morate sarađivati, ne možete kroz zapadne NATO izvore proveravati identitete ni onih koji dolaze u izbegličkom talasu, niti na bilo koji način proveriti da li ta škola u Siriji postoji, da li se ona zaista bavi obrazovanjem, da li je registrovana po zakonima države Sirije“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.

    Teroristi u Bosni i Hercegovini
    © AP Photo / STATE INVESTIGATION AND PROTECTION AGENCY OF

    Docent sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Univerziteta Union Slobodan Anđelković ukazuje na još jednu važnu činjenicu. On kaže da ne treba gubiti vreme na analizu motiva zbog koga su „psi rata“ otišli na Bliski istok, iz materijalnih ili ideoloških razloga. Po povratku, svi su podjednako opasni, kaže Anđelković.

    „Verujem da službe znaju ko i gde ide, ali nije problem da li on tamo odlazi kao obučen ili neobučen, glavni problem je kako i kakav će se vratiti. A u svakom slučaju vratiće se kao vrlo iskusan borac. To što je tamo naučio za godinu dana u ratu, vojska ne može da ga obuči za deset godina. To je glavni problem, šta raditi s tim ljudima kada se vrate u sredine odakle su potekli, prvo što su verski i ideološki indoktrinirani, a drugo, što su borbeno obučeni“, upozorava Anđelković.

    Treba dodati da Srbija uglavnom nema upliv u događaje na Kosovu, koje se pominje kao glavna baza obuke terorista, a naš sagovornik iz BiH tvrdi da njihovi instruktori imaju podršku vlasti u Prištini i Sarajevu, ali i podršku činovnika u američkim ambasadama koje direktno učestvuju u legalizaciji boravka ratnika u Siriji.

    Radomir Počuča
    © Foto : screanshoot/youtube

    „Gotovo svi osuđeni povratnici sa ratišta u Siriji prihvatili su nagodbu sa tužilaštvom i tako dobili zatvorske kazne koje se mogu otplatiti novcem. Nijedan osuđeni u BiH nije otišao ni dan u zatvor“, kaže Galijašević.

    Na osnovu sporazuma o priznanju krivice na uslovnu kaznu od godinu i po dana zatvora osuđen je i najpoznatiji ratnik iz inostranstva u Srbiji, nekadašnji portparol Protivterorističke jedinice MUP-a Radomir Počuča. Međutim, za tri nedelje čeka ga nastavak suđenja zbog pretnji „Ženama u crnom“. Ako bude proglašen krivim, Počuča će morati da iza rešetaka provede dodatne četiri godine zbog odlaska u Ukrajinu.

    Podsetimo, za onoga ko se borio na stranom ratištu zaprećena kazna u Srbiji je od šest meseci do pet godina zatvora. Ako učestvuje u grupi, čeka ga kazna od jedne do osam godina robije. Za organizatore koji vrbuju buduće ratnike propisana kazna je od dve do 10 godina zatvora.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    suđenje, mreža, džihadisti, terorizam, DAEŠ, Al Kaida, Dževad Galijašević, BiH, Irak, Sirija, Crna Gora, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga