10:03 16 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Pogled na novi deo Šangaja, Kina

    Kina polako i strpljivo osvaja svet (video)

    Pixabay
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2712
    Pratite nas

    Kina prelazi u novu fazu razvoja, gde se dosadašnja jeftina radna snaga zamenjuje znatno skupljom kineskom radnom snagom, pa ona sada kupuju kompanije koje su van Kine i predstavljaju svetski poznate brendove.

    Od nekada siromašnog azijskog džina, Kina je prešla dug put do druge najveće ekonomije na svetu. Ispred nje su, za sada, samo SAD, a statistika kaže da bi Kina 2025. godine mogla postati vodeća svetska ekonomija. Ekonomski rast Kine istovremeno prati i njena sve veća vojna moć i politički uticaj.

    Činjenica da su kineski proizvodi preplavili svet, ali članstvo te zemlje u BRIKS-u, njen uticaj na valutna kretanja, kupovina najpoznatijih svetskih brendova od strane kineskih kompanija, kao i projekat „Put svile“ čine da se mnogi zapitaju da li mudri Kinezi, za razliku od SAD koje „širenjem demokratije“ jačaju svoju poziciju u svetu, tihim preuzimanjem finansijskih poluga polako idu ka mestu broj jedan na geopolitičkoj karti sveta?

    Doc. dr Katarina Zakić, direktorka Kineskog centra na Univerzitetu „Džon Nezbit“, za Sputnjik objašnjava da je prekretnica u razvoju Kine bila ekonomska reforma koju je dolaskom na vlast sproveo Deng Sjaoping, a njegova politika otvorenih vrata dopustila je kombinovanje komunizma kao političkog sistema i kapitalističkog sistema proizvodnje.

    „Njegova ideja je bila da se Kina polako otvara ka strancima, da od njih uči i njihova iskustva koristi u razvoju svoje privrede, uz naravno snažnu kontrolu od strane vlade i kontinuirano praćenje ekonomskog rasta. On je na jednom malom uzorku istočnih primorskih gradova pokrenuo model koji je dao dobre rezultate uz relativno ograničen upliv kapitala, ali i činjenicu da u tom trenutku kompanije nisu mogle biti potpuno u stranom vlasništvu. Kinezi su u svakoj fazi svog razvoja vrlo pažljivo razmatrali koje industrije treba pomagati, a koje zaštititi, ali i kako treba učiti od inostranih kompanija o tehnikama prilagođavanja uslovima na različitim tržištima“, napominje Zakićeva.

    Prema njenim rečima, od trenutka kada je krenuo oporavak kineske ekonomije krenula je i izgradnja infrastrukture, jer je ovoj ogromnoj zemlji bila neophodna mreža za transport roba i materijala i funkcionisanje ekonomskog i proizvodnog sistema. 

    „Kinezi su apsolutni majstori u gradnji i rukovođenju železnicama, a njihovi superbrzi vozovi idu do 250 kilometara na sat, što omogućava da sa dobro razvijenom železničkom infrastrukturom jako brzo transportujete robu i materijale. U okviru novog ’Puta svile‘ jako je bitno da ono što je nekada postojalo danas primenimo u modernijem i savremenijem obliku, odnosno da se Evropa i Azija povežu putem superbrzih vozova. Drugi razlog osmišljavanja ovog projekta jeste neravnomerni razvoj same Kine i manja razvijenost zapadnog i centralnog dela Kine od istočnog i severnog dela. Očekuje je se da će ti veliki infrastrukturni projekti i povećani stepen trgovine omogućiti da se i ti delovi Kine mnogo brže razviju“, kaže Zakićeva.

    Sličnog stava je i Jovan Kovačić, predsednik organizacije „Ist-vest bridž“ koji za Sputnjik kaže da je Kina u poslednje dve decenije razvila svoju ekonomiju brzinom koja je u istoriji nezapamćena. „Put svile“, prema njegovim rečima, ima vrlo jaku političku premisu, ali i želju Kineza da plasiraju višak sredstava.

    Kada je reč o BRIKS-u, Kovačić ističe da je reč o grupaciji zemalja koje obuhvataju više od polovine svetske populacije.

    „Sve zajedno imaju itekako jaku proizvodnu, kupovnu i svaku drugu moć, pa ukoliko ne dođe do velikih potresa u ceni juana, mislim da će se taj trend rasta moći Kine i te kako nastaviti. To jeste mudar trend, tih, jer odjedanput Kine ima svugde“, kaže Kovačić.

    Prema rečima dr Katarine Zakić, Kinezi ulažu svuda gde očekuju profit, a ono što je kineskoj ekonomiji dalo poseban zamajac u poslednjoj deceniji bio je razvoj IT tehnologija. Pred toga, u vlasništvo kineskih kompanija prešli su veliki američki i evropski brendovi poput ’Motorole, ’Filipsa’, ’Smitfild fudsa’, ’Volvoa‘… Kineska grupa Lenovo kupila je od američkog IBM poslove proizvodnje jeftinih kompjuterskih servera, a ogranak kineskog državnog fonda „Čajna investment korporejšen“ kupio je deset odsto udela u londonskom aerodromu „Hitrou“. Kinezi su kupili i britansku kompaniju koja proizvodi slavni londonski taksi.

    Dr Zakić objašnjava da Kina prelazi u novu fazu razvoja gde se dosadašnja jeftina radna snaga zamenjuje znatno skupljom kineskom radnom snagom. Takođe, njihovim proizvodima nedostaje identitet, marka, ime, i to je razlog zašto sada kupuju kompanije koje su van Kine i predstavljaju svetski poznate brendove.

    Kako kaže, iako smo poslednjih godina svedoci usporavanja kineske ekonomije, to nije nešto što Kineze preterano brine jer su oni znali da će do toga doći i kao i uvek, imaju spreman plan „B“. Dr Zakić kaže da Kina već planira kako da se novom politikom pod nazivom „nju normal polisi“ prilagodi novonastaloj situaciji, kako bi i nadalje ostala pokretač svetske ekonomije. 

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    geopolitika, tehnologije, privreda, ekonomija, Katarina Zakić, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga