02:07 09 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Nemačka kancelarka Angela Merkel

    Merkelova počinje bitku za Moskvu

    © AFP 2019 / TOBIAS SCHWARZ
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    181136
    Pratite nas

    Peticija nemačkih poslanika sa zahtevom da se uvedu nove sankcije Rusiji ukazuje na to da se približava predizborni period u Nemačkoj. Ovaj dokument, takođe, demonstrira i političku ekspanziju kancelarke Angele Merkel. Njena partija se sve više udaljava od aktuelnih saveznika u koaliciji.

    Šef Komiteta za međunarodne poslove nemačkog Bundestaga Norbert Retgen izjavio je da je sirijski Alep „već pao“ i da je u tome veliku ulogu odigrala Rusija.

    „Uspešno okončanje opsade Alepa biće pobeda za predsednika Sirije Bašara el Asada, za Rusiju i za Iran“, rekao je on u intervjuu televizijskom kanalu ARD. „To je moćan politički signal. Alep je poslednji veliki grad koji su držali sirijski ustanici. To nije samo važna strateška tačka, to pokazuje i da u Siriji niko ništa ne radi“. 

    Retgen je imao u vidu zapadnu koaliciju čiji je glavni zadatak, prema njegovom mišljenju, trebalo da bude obuzdavanje Rusije u Siriji. 

    Vojna odluka Rusije

    Ministarstvo inostranih poslova Nemačke objavilo je 29. novembra zvanično saopštenje u kojem je izrazilo zabrinutost zbog dejstava Rusije i Irana na sirijskoj teritoriji. 

    Retgen je insistirao na tome da sankcije treba da budu uvedene samo Rusiji. „Da, mi želimo da pružimo ruku Moskvi, želimo da otvorimo novu stranicu u bilateralnim odnosima. Ne možemo, međutim, da ćutimo kada se u Siriji događaju ratni zločini“, dodao je nemački političar iz redova vladajućeg Hrišćansko-demokratskog saveza, na čijem je čelu kancelarka Angela Merkel. 

    U četvrtak su Retgen i predstavnica partije „Savez 90 / Zeleni“ Franciska Brantner predstavili peticiju koja poziva vlasti EU da uvedu nove sankcije Rusiji i da obezbede vazdušni koridor za snabdevanje Alepa. 

    „Evropska unija je u obavezi da uvede sankcije makar onim Rusima koji su direktno povezani s ovim užasnim zločinima. Ne sme se dozvoliti da ovi ljudi spokojno lete u Pariz i Minhen uoči Božića, dok u Siriji ginu žene i deca“, navedeno je u peticiji. 

    Merkelova menja saveznike

    Prema mišljenju Aleksandra Rara, naučnog direktora Nemačko-ruskog foruma, peticija Retgena i Brantnerove je samo deklaracija o namerama. Makar zbog toga što je odluku o novim sankcijama na nivou EU potrebno usaglasiti sa svim zemljama saveza. Krajem oktobra, međutim, Evropska unija nije uspela da usaglasi novi paket antiruskih sankcija, jer su Italija, Španija, Austrija, Kipar i Grčka istupili protiv njih. Malo je verovatno da će se ove zemlje predomisliti razmatrajući peticiju Retgena i Bartnerove. 

    „Ovi poslanici su primetne figure u Bundestagu. Peticija o Siriji odražava drugi za Nemačku važan politički proces“, smatra Rar. „To je jedan od prvih znakova da kancelarka Angela Merkel pred početak predizbornog perioda u zemlji počinje da se orijentiše na drugačiji format vladajuće koalicije“.

    Prema njegovom mišljenju, Merkelova i njen HDS okreću se od postojećeg saveza sa socijal-demokratama Nemačke, koji se prema Rusiji odnose pozitivnije. 

    „Savez HDS-a sa ’zelenima‘ biće nedvosmisleno gori za Rusiju od aktuelne koalicije“, dodao je Aleksandar Rar. „Oni streme da se vrate na vlast na talasu bučnih ideoloških izjava o zapadnim vrednostima. I to garantuje zaoštravanje pristupa Rusiji“. 

    Rukovodilac Centra za nemačka istraživanja Instituta Evrope Ruske akademije nauka Vladislav Belov smatra da će tokom predizbornog perioda u Nemačkoj koji će se završiti sveopštim izborima 2017. godine Rusija imati zapaženu ulogu, ali ne i odlučujuću. 

    „Unutrašnja ekonomska i socijalna politika u Nemačkoj ipak će biti u prvom planu. O Rusiji će takođe govoriti, posebno u vezi s ukrajinskim sukobom, Krimom i Sirijom, ali to neće biti centralna tema“, smatra stručnjak. 

    Prema njegovom mišljenju, čak i ako se u Nemačkoj bude formirao savez HDS-a i „zelenih“, Kremlj teško da će promeniti svoju poziciju i nastaviće da se orijentiše ka Merkelovoj. 

    „Mi još ne znamo ko će joj biti protivkandidat na izborima za kancelara“, dodao je Belov. „Teško da će kandidat socijal-demokrata predložiti principijelno novo rešenje nesuglasica s Rusijom. Kremlj zna sve moguće reakcije Merkelove, i u tom smislu ona je lakše predvidiv i za nas pogodniji lider“.

    Dva najverovatnija suparnika Merkelove na izborima su sadašnji ministar ekonomije i vicekancelar Zigmar Gabrijel, kao i odlazeći šef Evropskog parlamenta Martin Šulc. 

    U Evropskom parlamentu antirusko raspoloženje takođe preovladava, kaže Eli Naht, savetnik potpredsednika parlamenta Izraela, koji je 29. novembra bio na sednici Komiteta Evropskog parlamenta za međunarodne poslove. Zasedanje je bilo posvećeno Siriji i ruskom uticaju na tok sukoba. 

    „Evropski poslanici su sada zbunjeni. Sirijsku situaciju danas posmatraju u svetlu pobede Donalda Trampa u SAD, od koga niko ne zna šta da očekuje“, ispričao je Naht. „To je navelo poslanike da govore o svim varijantama razvoja događaja — od zaoštravanja vojnog sukoba s Rusijom do aktiviranja mirovnih pregovora o Siriji“. 

    Prema Nahtovim rečima, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Siriju Stafan de Mistura, koji je posetio sednicu Komiteta Evropskog parlamenta, izjavio je da će pod Trampom „intenziviranje saradnje SAD i Rusije postati neizbežno“.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    predizborna kampanja, peticija, politika, Hrišćansko-demokratski savez, Bundestag, Evropski parlament, Martin Šulc, Zigmar Gabrijel, Angela Merkel, Sirija, Nemačka, Iran, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga