21:41 18 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Zastava Za dom spremni

    Talas srbofobije zapljuskuje Hrvatsku

    © AP Photo / Darko Bandic
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    135410

    „Mislim da je vreme kad je moglo da se na dostojanstven način razgovara sa hrvatskim političarima na vlasti bilo kad su na čelu bili Sanader i Ivo Josipović. Kod tih ljudi nije bila prisutna mržnja prema Srbima. S njima se moglo razgovarati jer su imali nameru da pruže ruku“, smatra istoričar dr Aleksandar Raković.

    Nije se srpska čokoladica ni otopila sa „nježnih hrvatskih dječijih prstića“ a u desničarskom tisku pojavila se priča o tribini u Beogradu o „Hrvatskoj pravoslavnoj crkvi“ kao, maltene, najvećoj „zavjeri u povijesti Hrvata“.

    Najnovijem talasu srbofobije u Hrvatskoj dodajmo i skandal na državnoj televiziji, gde je rečeno da je tragični slučaj ubistva srpske porodice Zec početkom „Domovinskog rata“ „medijski predimenzioniran“, kao i da je na nekoliko metara od prostorija Srpskog narodnog vijeća u Zagrebu osvanuo plakat s natpisom „Za dom spremni Pupovac“.

    Nešto je čudno u državi Hrvatskoj

    Kad na sve to dodamo činjenicu da skandal oko podizanja ustaškog spomenika u Jasenovcu danima ne jenjava, stiče se utisak da je Hrvatska zajahala još jedan talas srbofobije.

    Međutim, sagovornici Sputnjika smatraju da talas srbofobije već nekoliko decenija zapljuskuje Hrvatsku.

    Ivica Đikić, novinar nezavisnog tjednika srpske manjine u Hrvatskoj „Novosti“ kaže da srbofobija postoji sve vreme, samo je pitanje političkih razloga i motiva zašto neko u određenom trenutku takve stvari više potencira ili naglašava.

    „Imate ciklična zaoštravanja srpsko-hrvatskih odnosa svake godine u određenim vremenskim intervalima. Sad se poklopilo nekoliko stvari da se u Hrvatskoj zaista događa nešto čudno u pokušajima jednog ozbiljnog kruga ljudi da se rehabilituje NDH i ustaški režim i to je zabrinjavajući trend generalno, ali mislim da ovo međudržavno hrvatsko-srpsko zatezanje i povremeno iskrenje, da je ono više rezultat nekih političkih motiva nego neke tenzije među običnim građanima“, kaže Đikić.

    Frustracija zbog Stepinca

    Istoričar dr Aleksandar Raković, jedan od učesnika beogradske tribine o „Hrvatskoj pravoslavnoj crkvi“ kaže da su žestoke reakcije stigle od hrvatskih ultradesničarskih portala, posebno jedan koji u svom imenu krije naziv „Hrvatski oslobodilački pokret“, što je političko-teroristička organizacija koju je Ante Pavelić osnovao 1956. u Argentini.

    Prema njegovim rečima, hrvatske ultradesničare posebno nerviraju neuspeli pokušaji kanonizacije Alojzija Stepinca i namera obnove tzv. Hrvatske pravoslavne crkve, što nam jasno govori o „povampirenju ustaških ideja“.

    „Svi napori koji su dolazili sa srpske strane od SPC i akademskih krugova da se osvetle dešavanja u Hrvatskoj i da se skrene pažnja na verski segment povampirenja ustaških ideja, zapravo su zasmetali, jer je kanonizacija Stepinca stopirana. Takođe, uprkos tome što su hrvatski nacionalisti uspeli sistemskim putem da povećaju broj pravoslavnih Hrvata na čak 17.000, hrvatski državni organi u ovom momentu nisu spremni da registruju tzv. Hrvatsku pravoslavnu crkvu kao versku zajednicu, upravo zbog toga što je tekovina NDH, na čijem je čelu bio Ante Pavelić“, kaže Raković.

    S druge strane, Đikić smatra neki portali u Hrvatskoj ne objavljuju ništa istinito i da im je cilj da šire proustaške ideje.

    Plivanje u kanalizaciji

    „U Hrvatskoj ima toliko tih desničarskih portala koji objavljuju potpuno sulude i neverovatne priče da stvarno mislim da nema smisla baviti se njima, jer ćemo se samo uvući u kanalizaciju u koju nas oni žele uvući. Mislim da to jeste problem, ali će biti veći problem ako tom smeću budemo poklanjali neku ozbiljnost i pažnju“, kaže Đikić.

    Raković, međutim, smatra da se u Srbiji ne poklanja dovoljno pažnje takvim pojavama u susednoj Hrvatskoj jer bi se time pokazalo da dobrosusedski odnosi sa hrvatskom ne postoje, što „u sklopu naše evropske integracionističke politike sigurno nije baš najpopularnija tema“.

    Ustaške uniforme u Zadru
    © AFP 2019 / STRINGER

    Prema njegovim rečima, dobosusedski odnosi Srbije i Hrvatske još neko vreme neće biti na dnevnom redu.

    „Mislim da je vreme kad je moglo da se na dostojanstven način razgovara sa hrvatskim političarima na vlasti bilo kad su na čelu bili Sanader i Ivo Josipović. Kod tih ljudi nije bila prisutna mržnja prema Srbima. S njima se moglo razgovarati jer su imali nameru da pruže ruku. Međutim, posle toga, dolaskom HDZ-a na vlast — pa i ponašanje Milanovića koji je socijaldemokrata — pokazalo se da su hrvatski političari takvog kova da su spremni da do kraja igraju na antisrpsku kartu ne bi li privukli glasače na srbofobiju koja je u Hrvatskoj prisutna oduvek, ali se s vremena na vreme pojačava“, kaže Raković.

    Izvinjenje Kolinde Grabar Kitarović zbog „srpskih čokoladica“ koje je podelila hrvatskoj deci, prema Rakoviću, pokazuje kolika je psihopatologija kod „jednog broja Hrvata koji nije mali“, odnosno patološka mržnja prema Srbima. A to je fenomen o kojem bi trebalo razgovarati i zaslužuje stručnu, interdisciplinarnu analizu.

     

    Slično:

    Da li bi se Hrvatska digla zbog zabrane petokrake
    Ima li pravde za porodicu Zec
    Plenković: Natpis „Za dom spremni“ u Jasenovcu — delikatno
    Plenković: Prema Hrvatima u Srbiji treba isto kao i prema Srbima u Hrvatskoj
    Načelnica Jasenovca: Tabla „Za dom spremni“? Ništa sporno
    Pupovac: Zid ćutanja o ustaškoj paroli u Jasenovcu
    U Jasenovcu postavljena tabla sa ustaškom parolom „Za dom spremni“
    Tagovi:
    Hrvatska pravoslavna crkva, srbofobija, ustaše, Hrvatska katolička crkva, HDZ, Ivica Đikić, Ivo Sanader, Aleksandar Raković, Alojzije Stepinac, Kolinda Grabar-Kitarović, Milorad Pupovac, Ivo Josipović, Jasenovac, Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga