04:41 08 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3370
    Pratite nas

    Tokio se nada da će poseta Vladimira Putina Japanu 15. i 16. decembra biti istorijska i da će se konačno staviti tačka na višedecenijski teritorijalni spor oko Kurilskih ostrva. Doduše, kada je japanski premijer Šinzo Abe o tome govorio, nije pojasnio na koji način bi moglo da se reši ovo pitanje.

    Putin je, s druge strane, poručio da „Moskva nema teritorijalnih problema sa Tokiom“, i da je Rusija spremna da razgovara o toj temi, ali da će pokušaj Tokija da u „prvom koraku“ objavi svoj suverenitet nad Južnim Kurilima zatvoriti pregovore sa Moskvom.

    Ruski predsednik je rekao i da Rusija želi punu normalizaciju odnosa sa Japanom, a odsustvo mirovnog dogovora između dve zemlje nazvao je anahronizmom.

    Ruski eksperti, međutim, ne očekuju da će o ovom spornom pitanju biti postignut neki napredak tokom Putinove posete Japanu — u najboljem slučaju, Moskva i Tokio će se dogovoriti da nastave pregovore o mirovnom sporazumu.

    Ni Rusija ni Japan neće pristati na kompromise — Putin je još u septembru jasno dao do znanja da „Moskva ne trguje svojim teritorijama“, a Tokio takođe neće popustiti.

    Ruski analitičari ističu da bi uspeh predstojeće Putinove posete Japanu mogao da se sastoji u potpisivanju niza dogovora između dve zemlje, pre svega onih koji se tiču trgovinsko-ekonomske saradnje i investicionih projekata.

    „Izjava Šinza da će staviti tačku na teritorijalni spor sa Rusijom je njegova ’artiljerijska priprema‘ uoči Putinove posete i pre svega je namenjena unutrašnjem tržištu. Mislim da je sada nerealno staviti tačku na taj spor. Zamislite Šinza koji kaže Putinu: ’Dobro, zatvaramo temu, ostrva su vaša‘. Ovakva izjava bi značila kraj sjajne političke karijere japanskog premijera. Isto tako, nemoguće je zamisliti Putina koji kaže: ’Odlučili smo da vam vratimo Kurile‘“. 

    Dakle, cilj ove posete je pre svega poboljšanje odnosa sa Japanom u ekonomskoj saradnji i učvršćivanje poslovnih veza. Ova poseta daje priliku Tokiju da oslabi zavisnost od SAD i da vodi izbalansiraniju spoljnu politiku. Mislim da Rusija i Japan neće potpisati mirovni sporazum u doglednoj budućnosti, ali to ne znači da smo u ratnom stanju sa ovom zemljom. Recimo, Rusija nema mirovni sporazum ni sa Nemačkom, ali to nije prepreka za odličnu ekonomsku saradnju. Verujem da će tokom posete Japanu Putin opet pokazati da je iskusan državnik i naravno da će se vratiti kući bez datog ijednog kvadratnog metra ruske teritorije“, kaže za Sputnjik Jurij Tavrovski, politikolog, profesor na Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda. 

    Spor Moskve i Tokija oko ovih ostrva koje je Sovjetski Savez pripojio 18. avgusta 1945, tri dana posle objave japanske kapitulacije, traje već decenijama. Zbog ovog spora, koji tinja od završetka rata, Rusija i Japan do današnjeg dana nisu potpisali mirovni sporazum. Tokio odbija da to učini dok se ostrva ne vrate pod jurisdikciju Japana, a Moskva to kategorički odbija smatrajući ostrva svojom neotuđivom teritorijom.

    Ostrva Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomai Rusi zovu „Južnim Kurilima“, a Japan svojim „severnim teritorijama“.

    Ruski eksperti, međutim, ističu da su ta ostrva „istorijski deo Rusije“, i da su bila u sastavu zemlje još za vreme ruske imperije — 1745. većina Kurilskih ostrva bila su uneta u „Generalnu mapu Ruske imperije“ u Akademskom atlasu.

    Lepote ruskog Dalekog istoka — Kurilska ostrva
    © Sputnik / Ekaterina Chesnokova

    Problem Kurilskih ostrva nastao je i zbog neslaganja o značenju Sporazuma iz Jalte (1945), Potsdamske deklaracije (1945) i, pre svega, Sporazuma iz San Franciska (1951).

    U San Francisku je potpisan mirovni sporazum između Japana i 48 zemalja antihitlerovske koalicije, kojim se Tokio, kao poražena strana u Drugom svetskom ratu, odrekao suvereniteta nad Kurilskim ostrvima. Sovjetski Savez nije potpisao taj ugovor, tumačeći ga kao separatni sporazum vlada SAD i Japana. Kasnije su Japanci tvrdili da ta četiri sporna ostrva ne spadaju u arhipelag Kurila kojeg su se odrekli na mirovnoj konferenciji u San Francisku.

    Moskva i Tokio su 1956. obnovili diplomatske i konzularne odnose, a sovjetski lider Nikita Hruščov je tada ponudio Japancima dva ostrva — Šikotan i Habomai, nakon zaključenja mirovnog ugovora.

    Ugovor je čak bio potpisan i njega su ratifikovali i Vrhovni sovjet SSSR-a i japanski parlament, ali je japanska strana odbila da ga ispunjava, a potom je i Sovjetski Savez anulirao sve dogovore u okviru ovog sporazuma.

    Tokio je ovaj dokument odbacio pod uticajem SAD zahtevajući da im se vrate sva četiri ostrva po dokumentu o trgovini i granicama iz 1855. Posle japansko-američkog ugovora o bezbednosti 1960, Sovjetski Savez je anulirao obaveze preuzete Deklaracijom iz 1956. godine, ali je Rusija i kasnije u više navrata predlagala Japanu da zajednički razvijaju taj region, na šta Tokio nije pristao.

    Putin i sada smatra da u širem smislu treba poboljšati trgovinsko-ekonomske veze dveju zemalja, a da bi jedan od uslova za stvaranje poverenja između Japana i Rusije mogla biti zajednička ekonomska delatnost u Južnim Kurilima. On smatra i da bi Moskva i Tokio mogli da sarađuju i u oblasti međunarodne bezbednosti.

    Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov je rekao da bi Putin i Šinzo posle susreta mogli da objave start zajedničkih privrednih aktivnosti dveju zemalja na četiri Kurilska ostrva i precizirao je da je reč o zajedničkim ulaganjima.

    Prema njegovim rečima, trebalo bi da bude potpisano deset međudržavnih dokumenata i do petnaest komercijalnih. Takođe, planirano je da predstavnici poslovnih krugova potpišu oko 50 ugovora.

    „Rusija i Japan su na korak od toga da stave tačku na potpuno neprirodnu situaciju, kada naše zemlje već sedam decenija nemaju mirovni sporazum. Sada je dobar tajming za promene i za neke nove modalitete saradnje, na primer da zajednički rade na Kurilskim ostrvima. To ni u kojoj meri ne dovodi u pitanje suverenitet Rusije na Kurilima. Ne mislim da će pitanje pripadnosti Kurila uopšte biti pokrenuto tokom pregovora u Japanu, ali to ne znači da nema prostora za učvršćivanje odnosa u ekonomskoj i humanitarnoj sferi. Putin je u intervju za japanske medije nazvao Kinu najvećim ruskim partnerom u regionu. Trebalo bi podsetiti da Rusija i Kina imale dosta komplikovanu istoriju odnosa, sa teritorijalnim sporovima i čak i vojnim sukobom na ostrvu Damanski, u kojem su poginuli desetine vojnika. Ali uprkos svemu tome, sada su Rusija i Kina najbliže saveznice, i upravo tako bi trebalo tumačiti Putinovu poruku japanskoj javnosti“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Vladimir Šapovalov, zamenik direktora Instituta istorije i politike moskovskog pedagoškog državnog univerziteta.

    Prema rezultatima ankete koja je sprovedena uoči Putinove posete Japanu, većina stanovnika te zemlje želi što fleksibilniji pristup rešavanju teritorijalnih sporova sa Rusijom.

    Samo 25 odsto Japanaca smatra da je u sporu sa Rusijom neophodan „čvrst pristup“ i da Rusija mora da vrati sva četiri Kurilska ostrva. Većina ispitanika, 57 odsto, podržava „fleksibilan način rešavanja problema“, dok devet odsto taj problem uopšte ne zanima.

    Inače, za Rusiju ova ostrva imaju višestruki značaj, pre svega strateški, ali ne bi trebalo zaboraviti i da Moskva mora da vodi računa i o svojim građanima koji žive na ovim ostrvima — procenjuje se da na Kurilima živi oko 19.000 ljudi.

    Rusi, inače, jačaju svoje prisustvo na Kurilima i grade dve vojne baze na ostrvima Iturup i Kunašir. Za Ruse je to „kapija ka Azijsko-pacifičkom regionu“. Osim toga, Kurili imaju sve resurse za razvoj industrije, ribolova i turizma.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    spor, poseta, bilateralni odnosi, Šinzo Abe, Vladimir Putin, Kurilska ostrva, Japan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga