18:19 30 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    0 230
    Pratite nas

    Tokom prošle nedelje Savet za inostrane odnose je na listu najvećih izazova koji stoje pred SAD stavio potencijalni rat NATO-Rusija, probleme na Korejskom poluostrvu i terorizam. Međutim, to nisu jedine opasnosti. Sputnjik istražuje sa kojim izazovima svet može da se sretne tokom 2017. godine.

    Novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa će sačekati mnoga spoljnopolitička žarišta u momentu kada stupi i zvanično u Ovalnu sobu. Tokom prošle sedmice uticajni američki skup eksperata CFR, koji čine visoki političari, akademici i poznate medijske ličnosti, objavio je svoju godišnju anketu o „Top međunarodnim problemima“, koji mogu imati uticaj na nacionalnu bezbednost SAD u 2017. godini.

    Po njima, najozbiljnije opasnosti su moguća „ozbiljna vojna konfrontacija“ između Rusije i NATO-a i eskalacija tenzija na Korejskom poluostrvu usled nagomilavanja trupa i velikih vojnih aktivnosti.

    Američki vojnici sa AT-4 antitenkovskim projektilima
    © AP Photo / Katsumi Kasahara
    Pored toga, smatraju i da su sajber napadi stranih sila i terorizam takođe ozbiljni problemi za SAD. Kao važne probleme naveli su i rast nestabilnosti u Avganistanu, tursko-kurdske sukobe kao i eskalaciju rata u Siriji, mada je uticaj tih sukoba na SAD kategorisan kao „umeren“. Kao ostale pretnje navodi se mogući vojni sukob između Kine i američkih saveznika u Istočnom i Južnom kineskom moru, ali CFR optimistički ocenjuje da je mogućnost za to „veoma niska“.

    Kolumnista Robert Farli je za sajt CFR-a pisao o glavnim pretnjama globalnoj bezbednosti u toku 2017. godine. U članku je naveo niz važnih faktora koji, u kombinaciji, mogu da stvore takvu situaciju među veliki silama — SAD, Rusijom i Kinom, koju opisuje kao „najneizvesniju" posle veoma dugog vremena. Ova neizvesnost će primorati lidere velikih sila na prevenciju „nekoliko veoma opasnih kritičnih tački koje se mogu zapaliti“ i eskalirati u sukob između njih.

    Pjongjang-Vašington oči u oči

    Farli piše da napetost na Korejskom poluostrvu vrlo lako može biti jedan od najopasnijih izazova za dolazeću Trampovu administraciju. Komentarišući napore Pjongjanga da izgradi sopstvene nuklearne i raketne kapacitete, analitičar sugeriše da bi praćenje od strane Vašingtona koje uključuje i preventivu, moglo da dovede do totalnog rata, naročito ako dođe do greške u proračunima pri prvom severnokorejskom lansiranju rakete.

    „Slično kao što se to desilo 1950. godine, u sukob na poluostrvu se lako mogu uvući Kina, Rusija ili Japan“, ističe Farli. Ovo se posebno odnosi na poslednju odluku Obamine administracije da razmesti protivibalističke sisteme u Južnoj Koreji. Kina ovu meru gleda kao pretnju svojoj bezbednosti ali i kao sredstvo nuklearnog odvraćanja. Ako Trampova administracija nastavi sa Obaminom politikom na Korejskom poluostrvu, tenzije u regionu verovatno neće biti relaksirane, a moguća je i njihova eskalacija.

    Demonstracije ispred zgrade Ministarstva odbrane protiv razmeštanja američkog protivraketnog sistema THAAD, u Seulu, prestonici Južne Koreje
    © AP Photo / Ahn Young-joon
    Demonstracije ispred zgrade Ministarstva odbrane protiv razmeštanja američkog protivraketnog sistema THAAD, u Seulu, prestonici Južne Koreje

    Tokom predizborne kampanje, Tramp je upozorio da SAD mogu odustati od garantovanja bezbednosti pojedinim zemljama, uključujući tu i Japan i Južnu Koreju, ukoliko ne povećaju izdatke za odbranu i ne nadoknade SAD deo troškova. Istovremeno, Tramp je napunio naslovne strane izjavom da ne bi isključio pregovore sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom. Ostaje neizvesno da li će novi američki predsednik ispuniti svoja brojna, možda čak i kontradiktorna, obećanja nakon ulaska u Belu kuću.

    Eskalacija u Siriji

    Po Farliju, Sirija je veoma moguće drugo potencijalno žarište i tačka potencijalnog sukoba. Iako je CFR degradirao uticaj mogućeg sukoba za američke interese sa „visok“ na „umeren“, analitičar priznaje da je malo verovatno da će se Trampova administracija konfrontirati sa Moskvom i Damaskom, ali da opasnost od slučajnog „sudara“ i naknadne eskalacije ipak ostaje. Farli naglašava da „iako su najopasniji momenti prošli, američke i ruske snage nastavljaju da dejstvuju u neposrednoj blizini i jedne pored drugih“. Stoga, ako bilo koja od strana bude sprovodila operaciju napada, kao što se već desilo u septembru kada je američka avijacija ubila 60 sirijskih vojnika u blizini Deir el Zora na istoku Sirije, to bi moglo proizvesti „pritisak da se uzvrati i izvrši odmazda“, ističe Farli. 

    „Osim toga, prisustvo takozvanih spojlera (terorističkih grupa i milicija, kao i niza zainteresovanih država), povećavaju kompleksnost i šansu za greške i nesporazume“, dodaje on.

    Autobusi parkirani u Ramušu, oblasti Alepa koju kontrolišu vladine snage, čekaju da evakuišu civile i pobunjenike iz istočnog dela Alepa
    © REUTERS / Omar Sanadiki
    Autobusi parkirani u Ramušu, oblasti Alepa koju kontrolišu vladine snage, čekaju da evakuišu civile i pobunjenike iz istočnog dela Alepa

    Međutim, ostali analitičari se ne slažu sa ovom procenom. Komentarišući oslobađanje Alepa prošle sedmice, viši sirijski poslanik Kaled el Abud rekao je za Sputnjik da su arapski militanti u Alepu poraženi i da su SAD i Evropa, suštinski, izgubile igranje na kartu „umerene opozicije“ u borbi protiv Asada. SAD i Evropa sada ne poriču da u ostatku Sirije ne postoje velika antivladina uporišta, već da su Raku i Palmiru zauzeli džihadisti. „Drugim rečima, to su jedina mesta gde postoji politička razlika u odnosu na Alep koji je bio predmet političkih igara i opklada“. Sada, nakon oslobođenja poslednjeg velikog gradskog centra i njegovog pada u ruke vladinih snaga, ne postoji efikasan način da zapadni lideri „rebrendiraju“ preostale džihadiste i proglase ih „umerenim“, čak i ako su hteli da to učine.

    Osim toga, Tramp je u više navrata tokom izborne kampanje, što je izazvalo bes i među republikancima i među demokratama, rekao da bi bilo „divno“ ako bi Rusija i SAD mogli zajedno da deluju protiv DAEŠ-a i terorista Nusra fronta na Bliskom istoku. U skladu sa tim, iako bi mogao da bude ograničen od strane Stejt Departmenta i Saveta za nacionalnu bezbednost što je malo verovatno, a s obzirom da Reks Tilerson i Majkl Flin pretenduju na visoke funkcije, do nekog oblika saradnje će verovatno doći, dok je direktan sukob malo verovatan.

    Sajber rat 

    Prema Farliju, sledeća pretnja koja bi se mogla pretvoriti u nešto veće je američko-rusko-kineski okršaj u sajber prostoru. Ukazujući na tekuće skandale zbog ruskog navodnog hakovanja američkog izbornog sistema (koje su i Moskva i Tramp decidirano odbacili, a čak i američke službe bezbednosti sumnjaju u njih), analitičar smatra da SAD mogu osetiti pritisak da „reaguju na ono što smatraju rusko-kineskom“. Ovo se, po njemu, „može završiti time da se američka vlada gurne u veliki broj odgovora koji bi mogli stvoriti nesrećnu spiralu eskalacije“.

    U.S. President-elect Donald Trump speaks during a USA Thank You Tour event in Orlando, Florida, U.S., December 16, 2016.
    © REUTERS / Lucas Jackson
    SAD Novoizabrani predsednik Donald Tramp

    Ovakav konflikt svakako ne može dovesti do direktnog vojnog sukoba između velikih sila, ali može doprineti rastu ukupnih tenzija na drugim mestima. Donald Tramp i njegovi savetnici su procenu CIA o hakovanju odbacili kao „smešnu“ i „teoriju zavere“. Shodno tome, nakon stupanja Trampa na funkciju, treba očekivati objektivnu istragu koja će doprineti ublažavanju tenzija.

    Eskalacija Indija-Pakistan 

    Prema Farliju, indijsko-pakistanski pogranični spor u Kašmiru je još jedna bolna tačka koja može dovesti do eskalacije sukoba u Evroaziji. Tramp je vrlo kolebljiv, i to ostavlja prostor obema stranama da počnu sa agresivnijim vojnim operacijama duž linije razgraničenja. Shodno tome, „ako se bilo koja strana odluči na eskalaciju, SAD i Kina vrlo lako mogu biti uvučeni u sukob“.

    Baltička veza

    Konačno, iako CFR procenjuje da bi do sukoba između Rusije i NATO moglo doći zbog „asertivnog ruskog ponašanja u Istočnoj Evropi“, Farli ukazuje da kratkoročno očekivana deeskalacija između Moskve i Vašingtona pod Trampom ipak može dovesti do smrtonosnih posledica.

    Vojnici tenkovskog bataljona motorizovane pešadije Baltičke flote tokom vojne vežbe u Kalinjingradskoj oblasti
    © Sputnik / Igor Zarembo
    Vojnici tenkovskog bataljona motorizovane pešadije Baltičke flote tokom vojne vežbe u Kalinjingradskoj oblasti

    Sugestija analitičara da će Rusija sprovoditi neograničene „zapaljive mere“ u regionu „pod pretpostavkom da će Amerikanci odustati“, je možda i najslabija tačka u analizi CFR-a. Zbog krize u odnosima između Rusije i NATO tokom prethodne dve i po godine usled dešavanja u Ukrajini, planeri Pentagona i NATO zvaničnici nikada nisu jasno rekli kakvu bi korist Rusija imala od invazije na Baltik kada time bukvalno ne dobija ništa i rizikuje globalni nuklearni holokaust.

    Američko-kineske trzavice

    Na kraju, iako to Farli u svojoj analizi ne pominje, postoji mogućnost velikog vojnog sukoba između Kine i SAD liči na posebnu i rastuću pretnju, možda čak i veću nego što je ona to bila pod Obaminom administracijom koja je poslala brodove ka Južnom kineskom moru kako bi osporila kineske pretenzije prema tim oblastima.

    Tokom protekle sedmice, Tramp je optužio Kinu za „krađu“ izviđačkog drona američke mornarice, dok je Peking izuzetno naljutilo nipodaštavanje politike „Jedne Kine“ zbog njegovog odnosa prema Tajvanu i najava da bi se mogao sresti i sa Dalaj Lamom kog Kinezi smatraju separatistom. Da ne pominjemo američko-kineski trgovinski problem na kojem je Tramp potencirao tokom cele kampanje i čak predlagao i carinski rat. Razumljivo je da su ovakvi Trampovi stavovi naišli na žestoku kritiku iz Pekinga. Glavno pitanje je da li će Trampov biznis pristup dovesti do krize u diplomatskim odnosima SAD-Kina.

    Dva broda kineske ratne mornarice u Južnom kineskom moru ispaljuju rakete na jednoj od vojnih vežbi.
    © AP Photo / Zha Chunming
    Dva broda kineske ratne mornarice u Južnom kineskom moru ispaljuju rakete na jednoj od vojnih vežbi.

    Na kraju krajeva, Farli ukazuje na „neizvesnost“ kao na centralni faktor koji može uticati na opasnost da regionalni sukobi eskaliraju u globalni. „Niko nema dobar odgovor na to kako će Trampova administracija odgovoriti na pitanja spoljne politike. To mnoge zemlje ostavlja u teškim kalkulacijama potencijalnih rizika i mogućnosti“.

    U međuvremenu, u interesu izbegavanja sukoba, svetske sile i njihovi saveznici bi trebalo da vode računa u povlačenju poteza koji bi mogli biti pogrešno protumačeni i iziritirati suprotnu stranu. Na žalost, SAD su uključene u bombardovanje nekoliko zemalja, a Obamina administracija podgreva sukobe na različitim delovima planete, uključujući i Siriju i Ukrajinu, ostaje nejasno kakav nas svet očekuje kada Tramp sa svojom administracijom konačno stupi na dužnost 20. januara 2017. godine.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    CFR, Robert Farli, Donald Tramp, Koreja, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga