08:37 22 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    0 240
    Pratite nas

    Minski sporazum automatski se nastavlja u sledećoj godini. Tokom ove godine nije ispunjena nijedna njegova tačka. U Donbasu ne prestaje oružani sukob, a Ukrajina i dalje nije usvojila zakon o izborima i posebnom statusu teritorija koje nisu pod njenom kontrolom. Bez obzira na to, nepriznate republike žive u iščekivanju da se situacija preokrene na bolje.

    Prezident Ukrainы Petr Porošenko
    © AFP 2019 / Geoffroy van der Hasselt

    Rad kontakt grupe u beloruskoj prestonici je praktično zaustavljen. Ekonomska podgrupa ne radi već pola godine, a ostale tri su zaokupljene utvrđivanjem dnevnog reda. To su rezultati minskog procesa, prema mišljenju ovlašćenih predstavnika samoproglašenih DNR i LNR, Denisa Pušilina i Vladislava Dejnega.

    Prošle sedmice praktično su duž čitave linije razgraničenja obnovljene borbe uz primenu teške tehnike, ali 21. decembra Minska grupa je postigla sporazum o obnavljanju primirja od 24. decembra, iako je ono i bez toga trebalo da bude poštovano. 

    Biznismen Boris Rimar je konstatovao da je 2016. godine Kijev pojačao ekonomsku blokadu, primoravajući lokalne preduzetnike da prekidaju poslovne veze s ukrajinskim partnerima. 

    „Na ukrajinskim barikadama mogu u bilo kom trenutku da oduzmu robu ili da traže nadoknadu za propuštanje ljudi ili robe“, naveo je biznismen. 

    Bez obzira na odsustvo napretka u pregovorima u okviru Minska 2, predstavnik DNR Denis Pušilin smatra da bi 2017. godine situacija mogla da se poboljša usled dolaska novog predsednika u Belu kuću.

    Predsednik Ukrajine Petro Porošenko
    © AP Photo / Markus Schreiber

    „Kijev nema baš mnogo vremena. Sjedinjene Američke Države su zatvarale oči i pojačavale bezumlje i neljudske postupke rukovodstva Kijeva. Mislim da će se situacija promeniti posle inauguracije Donalda Trampa, ne kardinalno, ali svakako nedvosmisleno“. 

    Pušilin je dodao da ukrajinske diplomate na pregovorima kontakt grupe ne mogu da sakriju nervozu. Prema njegovom mišljenju, oni „odlično razumeju i svesni su da stara praksa više ne važi, a nove još nema“. 

    Direktor Centra za političku konjunkturu Aleksej Česnakov smatra da će se odnos prema rešavanju sukoba u Donbasu i sukoba na celom postsovjetskom prostoru menjati. 

    „Ove godine bili smo svedoci evrointegracionih muka Ukrajine. U aprilu je održan referendum u Holandiji koji je bio propast za Kijev, a u decembru je Brisel odlučio da ne prima Ukrajinu u Evropsku uniju u procesu evrointegracija“, navodi Česnakov. 

    Politikolog Denis Denisov je uveren da su ove godine evropske elite počele da preispituju odnose s Ukrajinom.

    „Delovanje evropskih političara u vezi s ukrajinskim pitanjem bilo je u velikoj meri proizvod američke politike. Ipak, čitav niz značajnih događaja pokazuje nam udaljavanje od Ukrajine. Bolan udarac za Kijev bio je ’bregzit‘. Uspešna evropska država donela je odluku da napusti EU. Kako to objasniti svojim građanima?“, pita se Denisov. 

    „Uslovi predloženi za uvođenje bezviznog režima predstavljaju, može se reći, ispoljavanje bahatosti prema Kijevu“, smatra Denisov.

    Predsednik Ukrajine Petro Porošenko
    © REUTERS / Ina Fassbender

    Politikolog smatra da bi produžavanje sankcija Rusiji ove godine, za koje je ratovao Kijev, moglo da bude poslednje. Evropa odlično shvata da sankcije nisu ispunile zadatke zbog kojih su uvedene, navodi Denisov. 

    Naredna godina bi, zaista, mogla da donese mnogo promena u realizaciji Minskog sporazuma. U dvema zemljama koje učestvuju u „normandijskom formatu“ (Francuskoj i Nemačkoj) biće održani izbori, a velika je verovatnoća da će biti promenjeno rukovodstvo u obe države. 

    Političari prognoziraju da će na vlast u Francuskoj doći desničarske snage, najverovatnije partija Republikanci i njen predsednički kandidat Fransoa Fijon koji je poznat po dobrim odnosima s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. 

    U Nemačkoj situacija nije tako jednostavna, ali levičarske partije i kancelarka Angela Merkel već su uključile u predizbornu retoriku konzervativne ideje i uzdržavaju se od kritike na račun Rusije.

    Glavni događaj, koji će, bez sumnje, ozbiljno promeniti situaciju u vezi s Minskom 2, biće dolazak Donalda Trampa u Belu kuću. 

    Pre novembarskih izbora u SAD ukrajinski mediji, politikolozi i pojedini državni rukovodioci organizovali su kampanju podrške Hilari Klinton. Nije poznato koliko je pažljivo Trampov štab pratio ono što se događa u ukrajinskom informativnom i političkom prostoru, ali nije isključeno da će se ovakvi ispadi uzeti u obzir u novoj strategiji američko-ukrajinskih odnosa.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    minski pregovori, minski sporazum, ukrajinska kriza, Bela kuća, Fransoa Fijon, Donald Tramp, Denis Pušilin, Angela Merkel, Vladimir Putin, LNR, DNR, Kijev, Nemačka, SAD, Ukrajina, Francuska, Donbas, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga