09:17 14 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1315
    Pratite nas

    Zabrana predsedniku Srbije da uđe na KiM narušava briselski dijalog i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

    Zabrana predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da sa Srbima na Kosmetu proslavi Badnji dan predstavlja odmazdu Prištine za hapšenje Ramuša Hardinaja, ali i kršenje ljudskih prava. Sa tim su u načelu saglasni sagovornici Sputnjika i sa srpske i sa albanske strane, uz malo drugačije tumačenje toga da li takve stvari remete „normalizaciju odnosa“ Beograda i Prištine.

    Nije prvi put da je Priština nekom srpskom zvaničniku zabranila da dođe na Kosmet pod izgovorom da nije na vreme poslat zahtev, poštovana procedura… Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, samo u poteklih nekoliko meseci imao je dve ili tri „zabrane“ za posetu Kosmeta, pa se čini da je jedino rešenje za kojim Priština može da „potegne“ kad joj Beograd „stane na žulj“ — zabrana zvaničnicima iz Beograda da dođu na Kosmet.

    Ovoga puta, zabrana predsedniku države da sa sunarodnicima dočeka jedan od za Srbe najznačajnijih praznika Badnji dan, prema rečima analitičara iz Prištine Nedžmedina Spahijua, „čista je odmazda za hapšenje Ramuša Haradinaja, lidera opozicione stranke Alijansa za budućnost Kosova (AAK) po poternici Srbije u Francuskoj“.

    Spahiju kaže da samo hapšenje Haradinaja, koje, uzgred, kako smatra, ide na ruku trenutnoj vlasti u Prištini, nije toliko bitno, koliko je dobrodošlo kao povod da se Nikoliću zabrani poseta.

    „Međutim, zbog javnosti, Priština je morala nešto da uradi, a najlakše je bilo da izdaju zabranu Nikoliću. To, naravno, jeste kršenje ljudskih prava i to nije dobro, ali nije dobro ni da 18 godina posle rata ponašanje između Prištine i Beograd i dalje bude neprijateljsko. To treba da se raščisti“, kaže Spahiju.

    Objašnjavajući kako to Beograd u ovom trenutku „neprijateljski deluje“ ka Prištini, naš sagovornik kaže da je jedan od segmenata upravo činjenica da se većina kosovskih političara nalazi na poternici Srbije. On podseća da su neki od njih bili dva puta u Hagu (Ramuš Haradinaj) i da su oslobođeni, kao i da je osnovan Sud za ratne zločine OVK, te stoga Beograd treba da se na neki način povuče.

    „Ako se iz Beograda na kosovske političare gleda kao na teroriste, onda će i Priština ljude u Beogradu da smatra odgovornim za ratne zločine. Sad se traži da se protiv Aleksandra Vučića i Ivice Dačića podigne optužnica za ratne zločine“, kaže on.

    Spahiju, međutim, nije direktno odgovorio da li je ovo još jedno opstruisanje Briselskog sporazuma od strane Prištine i udaljavanje od normalizacije odnosa.

    Politikolog Dragomir Anđelković bio je mnogo konkretniji od našeg predhodnog sagovornika kada je u pitanju dogovor o normalizaciji odnosa.

    „Ovo jeste podrivanje procesa normalizacije odnosa, jer je Prištini jasno da se taj proces neće voditi onako kako je ona zamislila, a to je put ka konačnom prihvatanju Kosova kao države. Međutim, jasno je da će u novoj geopolitičkoj realnosti sve voditi ka obesmišljavanju čitave priče o kosovskoj državnosti i otvaranju jednog pravog procesa pregovaranja — da vidimo šta će biti sa Kosovom, da li ćemo ga deliti ili će se integrisati ponovo u Srbiju… To su stvari koje tek treba da se vide“, navodi naš sagovornik.

    On smatra da je takvo ponašanje Prištine zapravo demonstracija nemoći, jer su svesni da se ne radi ni o kakvoj državi, već o kolonijalnom protektoratu koji polako gubi zaštitu zapadnih centara moći i u očaju pokušavaju da dokažu da su nekakva vlast tako što zabranjuju ulaz srpskim zvaničnicima.

    „To je krajnje primitivan način, koji ne samo da ugrožava ljudska prava Srba koja žive na Kosmetu, već i onih koji iz centralne Srbije žele da odu na Kosovo i Metohiju“, naglašava naš sagovornik.

    Anđelković kaže je Brisel morao mnogo ranije da reaguje, ali da se prema kosovskim Albancima ponašao kao prema razmaženom detetu, odobravajući njihove hirove što znači da je i Brisel kriv za takvo ponašanje Prištine.

    Ramuš Haradinaj
    © AFP 2021 / FRED ERNST

    „Mislim da nama Brisel ne treba više da bude adresa na koju ćemo da se obraćamo. Beograd takvim potezima Prištine treba da bude samo podstaknut da energičnije deluje i da započne lobističku akciju u Americi po pitanju Kosova, da pokaže da se radi o bazi islamskog terorizma i konačno da prekine jednostrano da primenjuje Briselski sporazum. Da aktivira ponovo sve institucije države Srbije na severu Kosova, uključujući i održavanje lokalnih izbora po zakonima Srbije. Dakle, pitanje Kosova treba da se rešava sa Moskvom i Vašingtonom, a ne sa Briselom“, jasan je Anđelković.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    zabrana ulaska na Kosovo, Ramuš Haradinaj, Tomislav Nikolić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga