05:12 24 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Vojska Republike Srpske na Danu Republike Srpske 9. januara 2017. godine.

    Vojska Srpske može da se formira za dan

    © Tanjug / ZORAN ZESTIC
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    51032
    Pratite nas

    Postupak povratka zajedničkih, odnosno prenesenih nadležnosti sa BiH na entitete nije predviđen Dejtonskim sporazumom. Međutim, ako bi postojala volja oba entiteta, to bi se moglo desiti, kaže Petar Kunić, dekan Pravnog fakulteta u Banjaluci.

    Strasti zbog učešća Trećeg puka Vojske Bosne i Hercegovine na proslavi Dana Republike Srpske u Banjaluci dodatno su se uzburkale posle izjava pojedinaca iz „međunarodne zajednice“ da će Milorad Dodik zbog toga snositi posledice i najave Ministarstva odbrane BiH da će sprovesti istragu.

    Predsednik RS Milorad Dodik na pretnje je odgovorio najavom formiranja Vojske Republike Srpske.

    Jedna armija — tri vojske

    Igor Gajić, politički konsultant iz Banjaluke, kaže za Sputnjik da će posledice učešća Trećeg pešadijskog puka vojske BiH na proslavi dana Republike Srpske biti „realno nikakve“.

    Prema njegovim rečima, biće određenih političkih posledica zato što će se vršiti pritisak na RS od strane međunarodne zajednice.

    „Sarajevo je sad dobilo krila da napada RS, a sa druge strane i Dodik i politička elita RS dobili su krila samom manifestacijom“, kaže Gajić.

    On objašnjava da je Treći puk sastavljen od srpskih vojnika i da je proizašao iz Vojske Republike Srpske i kao takav je ušao u zajedničku vojsku. U Vojsci BiH postoje tri puka i, faktički, svako već ima svoju vojsku.

    „Tako da neko formiranje posebne vojske ne bi bilo ništa posebno jer je vojska RS postojala, kao što je postojala i Armija BiH i Hrvatsko vijeće obrane, i nema tu neke velike drame“, kaže Gajić.

    „Utapanje Vojske RS

    Eventualno formiranje Vojske RS, prema rečima našeg sagovornika, zavisiće od političkog razvoja situacije.

    „Realno, danas se Vojska RS može formirati u roku od jednog dana, i sam izlazak Trećeg puka iz Vojske BiH i njegovo preimenovanje bilo bi početak stvaranja Vojske RS, ali, dok se ne dođe do nekog većeg političkog dogovora, ni do toga neće doći“, ocenjuje Gajić.

    Petar Kunić, dekan Pravnog fakulteta u Banjaluci, kaže za Sputnjik da pravna osnova za formiranje Vojske RS ne postoji, jer je Vojska RS utopljena u zajedničku vojsku.

    „To su prihvatili legalni i legitimni organi RS u to vreme. Izglasan je Zakon u parlamentu BiH, istina, uz određene pritiske od strane SAD, ali formalno-pravno gledano taj zakon je na snazi i on je, po predviđenoj proceduri i pravilima prihvaćen u Parlamentarnoj skupštini BiH“, kaže Kunić.

    Prema njegovim rečima, po Dejtonskom sporazumu RS je imala pravo na svoju vojsku i on ne poznaje jedinstvenu vojsku već vojske entiteta.

    Zašto džuma namaz može, a ne sme defile

    „Po takozvanoj presumpciji nadležnosti, sve delatnosti koje nisu pripale državi BiH, pripale su entitetima i u smislu te odredbe entiteti su imali pravo na svoju vojsku, ali je pokrenuta inicijativa da se ta nadležnost prenese na zajedničke institucije, i to je učinjeno putem procedure predviđene Zakonom o narodnoj odbrani, odnosno predstavnici RS su prihvatili taj zakon“, objašnjava dekan banjalučkog Pravnog fakulteta.

    BiH je federalna država, entiteti su federalne jedinice i prihvaćen je koncept isključive podele nadležnosti između države i entiteta gde svaki nivo vlasti ima svoje nadležnosti, dodaje Kunić.

    „Postupak povratka zajedničkih, odnosno prenesenih nadležnosti nije predviđen Dejtonskim sporazumom, odnosno Ustavom BiH, koji, inače, kompletno reguliše te stvari. Međutim, ako bi postojala volja oba entiteta, odnosno državnih institucija, to bi se moglo desiti. Dakle, uz punu saglasnost volja, mogle bi se vratiti nadležnosti entitetima, međutim, bez te saglasnosti to nije moguće“, objašnjava Kunić.

    Gajić dodaje da, sa pravne strane, nigde ne piše da Treći puk nema pravo da učestvuje na proslavi Dana RS i podseća da je i ranije Treći puk redovno učestvovao u proslavama Dana RS i Dana Vojske RS.

    „Pravno, smatram da je Mladen Ivanić jedan od vrhovnih komandanata i ne vidim zašto ne bi Ivanić mogao to da naredi. Dragan Čović nije imao ništa protiv, Izetbegović, naravno, jeste. U muslimanskim delovima vojske redovno održavaju džume i molitve, pa nikome to ne smeta, i zašto onda ne bi na Dan RS došao taj Treći puk“, kaže Gajić.

    Cirkus, politička igranka i marketing

    On podseća da Sarajevo slavi početak rata u BiH — 1. mart, a RS slavi i Dan pobede nad fašizmom, a u Federaciji to nije praznik.

    Kunić smatra da najavljena istraga povodom učešća Trećeg puka ima više karakter pretnje i zastrašivanja RS nego što bi druga strana njom mogla nešto pravno dobiti.

    „Taj puk je postrojio vrhovni komandant, sadašnji predsedavajući Predsedništva BiH, i ne vidim koji vojnik, vojno lice, komandant ili general ne bi izvršio naređenje svog pretpostavljenog, a to je član Predsedništva za koga se zna da komanduje oružanim snagama“, kaže dekan Pravnog fakulteta.

    Prema Gajićevom mišljenju, nema potrebe da Ministarstvo odbrane sprovodi istragu jer je sve bilo javno.

    „To je samo cirkus, pravljenje političke igranke i vrsta pritiska na Dodika. Hoće li i Ivanića zvati na ispitivanje? Šta ima da ga ispituju kad je bio na TV. To je, apsolutno, jedan marketinški potez“, zaključio je Gajić.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Dodik o Inckovom poređenju RS sa NDH: Kako klovn da čuva Dejton
    Nikolić: Obaveza je Srbije da Srpska nikada ne bude zapostavljena (video)
    Guskova: 9. januar, veliki dan za ceo srpski narod
    Srpska se ne boji pretnji ni Zapada ni Sarajeva
    Ivanić: Još odlučnije čuvati Srpsku (video)
    Dodik: Srpska je osnovana iz potrebe naroda da živi
    Petrov Nogo: Ujedinjenje RS i Srbije — Rusija će se pitati
    Tagovi:
    marketing, istraga, Dejtonski sporazum, Dan Republike Srpske, Vojska BiH, Vojska Republike Srpske, Ministarstvo odbrane, predsedništvo bih, Petar Kunić, Igor Gajić, Dragan Čović, Bakir Izetbegović, Milorad Dodik, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga