05:18 24 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Svečana sednica Hrvatskog sabora povodom međunarodnog prizanja Republike Hrvatske

    Četvrt veka Hrvatske „očišćene“ od Srba

    © AFP 2019 / stringer
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić
    2032

    Gde je Hrvatska od socijalističke republike u sastavu SFR Jugoslavije stigla od 1992. i međunarodnog priznanja do danas? Kakav je položaj Srba koji su do takozvanog Božićnog ustava bili konstitutivni narod Hrvatske?

    Helmut Kol, Ditrih Genšer i Franjo Tuđman su opet u glavnim vestima. Pre četvrt veka imena ove trojke bila su tema svih TV dnevnika na prostorima bivše SFRJ.

    Danas su pak od Hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović dobili povelje zahvalnosti za naročite uloge u „stvaranju moderne i savremene hrvatske države“, povodom 25 godina od međunarodnog priznanja Hrvatske.

    Veliki broj Srba rekao bi od početka realizacije etnički čiste države Hrvata.

    Spomenik Franji Tuđmanu u Vukovaru
    © Tanjug / Sava Radovanović

    Iseljavanje konstanta

    Kako za Sputnjik podseća predsednik dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“ Savo Štrbac, prema popisu iz 1991. u Hrvatskoj je bilo 582.000 Srba, dok je 20 godina kasnije broj Srba spao na 186.000.

    Povratak Srba počeo je posle 2000, ali je krenuo ponovo egzodus, jer na jednog povratnika u Hrvatsku, šest Srba iz Hrvatske dođe u Srbiju.

    „Ljudi ne beže od dobra, već od zla. Vraćala se staračka populacija. Hrvati kažu da se posle ’Oluje‘ vratilo 126.000 Srba, ali je u istraživanjima utvrđeno da je zapravo toliko dokumenata izdato Srbima. To su pasoši, potvrde o državljanstvu, lične karate, a od te brojke se oko 48.000 Srba zadržalo u Hrvatskoj u takozvanom održivom povratku, a ovo drugo se vraćalo opet nazad“, precizira Štrbac za Sputnjik.

    Gde je Hrvatska danas, četvrt veka posle? „Hrvatska je, najkraće rečeno, u EU“, kaže za Sputnjik hrvatski novinar Denis Kuljiš. Prema njemu, to znači integraciju u ekonomski prostor EU, mogućnost školovanja, veliku socijalnu mobilnost mlađih generacija i pristup fondovima, koji imaju veliki značaj za infrastrukturu.

    Kako se kalila evropska Hrvatska

    Dok Hrvatska nije ušla u EU, nacionalna manjina tamošnjih Srba imala je nedovoljno dobar ali neuporedivo bolji status nego sad kad je Hrvatska postala punopravna članica EU.

    Nekadašnji premijer Hrvatske Ivo Sanader je, podsetimo, prilikom sastanaka sa kolegama iz Srbije Vojislavom Koštunicom, a potom i Mirkom Cvetkovićem, čak nudio i donosio pomoć Srbiji na, kako se to kaže, putu ka EU. Sanader je i prvi koji je išao na pravoslavni Božić kod srpske manjine… A onda je Hrvatska ušla u EU. I krenula ka rehabilitaciji ustaštva.

    U izveštaju Srpskog nacionalnog vijeća samo 2015. evidentirano je 189 slučajeva govora mržnje i nasilja prema tamošnjoj srpskoj manjini. Fizičko nasilje i dalje je prisutnije na ratom pogođenim delovima Republike Hrvatske gde živi najveći broj Srba povratnika.

    Ono što zabrinjava, poručuju iz SNV-a, jeste da su počinioci u najvećem broju mlade osobe, neretko i maloletnici.

    Ponovo Tuđman?

    Retorika koja se u hrvatskom političkom javnom mnjenju mogla čuti za vreme predsedničkih, pa potom parlamentarnih izbora, oko proslave „Oluje“ i „Bljeska“, pa je nastavljena posle formiranja prethodne hrvatske vlade, često ukazuje na to da je najmlađa članica EU za četvrt veka prešla put „od Tuđmana do Tuđmana“, kao i da je mnogima u Hrvatskoj „Oluja“ i dalje mentalno gorivo.

    Srbija i Hrvatske imale su i periode dobrih, ili barem korektnih odnosa za vreme vlasti Ive Sanadera u Hrvatskoj, i Vojislava Koštunice u Srbiji. Srpska manjina u Hrvatskoj je za to vreme poboljšala svoj položaj, za šta zasluge većina pripisuje Sanaderu.

    Ono što je spajalo nekadašnje predsednike Srbije i Hrvatske Borisa Tadića i Ivu Josipovića, bila je dobra saradnja na polju borbe protiv organizovanog kriminala i evrointegracija. Tema njihovih susreta bila je i hrvatska tužba i srpska prtivtužba za genocid, koje je, posle 16 godina, sud u Hagu odbacio u potpunosti.

    Dve zemlje prešle su put od hrvatskog priznanja nezavisnosti Kosova, preko svedočenja u Hagu i oproštajne posete Stjepana Mesića Kosovu. Problemi su se i pojavili posle oslobađajuće presude Haškog suda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču.

    Krupno sporno pitanje je akcija „Oluja“. Srpske vlasti (sve) redovno podsećaju da je u njoj ubijeno i nestalo dve hiljade i da je proterano 250.000 Srba, dok se u Hrvatskoj „Oluja“ slavi kao „Dan pobjede“. Hrvatski političari je nazivaju „legitimnom vojnom akcijom“, naglašavaju kako niko ne sme baciti ljagu na „Oluju“, koja je „sjajna i čista pobjeda, izvojevana hrabrošću i mudrošću“.

    Sporovi su nastavljeni i posle izbora nove hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović, koja je u prvim izjavama posle izborne pobede nekoliko puta pominjala Vojvodinu u takvom kontekstu na osnovu kog je srpska javnost mogla shvatiti da hrvatska predsednica smatra da je Vojvodina samostalna država.

    Oluja - iza hrvatske vojske ostale su spaljene i porušene kuće
    © Foto : http://www.veritas.org.rs

    Od konstituenta do obespravljene manjine

    Trenutno je mnogo nerešenih problema Srba u Hrvatskoj.

    Prema podacima udruženja penzionera, između 50 i 60 hiljada penzionera (predratni penzioneri koji sad žive u Srbiji) traži da im se isplate dospela potraživanja penzije iz rata, pošto kako svedoči Savo Štrbac, nikome ko nije živeo u Hrvatskoj nisu isplaćivali penzije, tako da im u proseku duguju 81 penziju.

    Obnova kuća i stambeno zbrinjavanje bivših nosilaca stanarskog prava takođe se odvija veoma sporo. Nikad im ne daju njihove stanove, dodaje Štrbac, već zamenske stanove pod veoma rigidnim uslovima, a uslov da bi se ušlo u program je da potražilac stanarskog prava nema nigde na svetu ni stan ni kuću.

    „Jedna od najtežih prepreka za povratak radno i plodno sposobnih ljudi jesu takozvani procesi za ratne zločine. Procesuirali su više od 3.600 pripadnika bivše JNA i srpske vojske Krajine za ratne zločine. Po zadnjem zvaničnom spisku kojeg je još 2013. Hrvatska dostavila u Srbiju, bilo ih je 1.577 u aktivnom procesnom statusu. To su oni koji su bili pod istragom, još je istraga u toku, to su oni koji su pod optužbom pa čekaju suđenja i to su oni koji su pravosnažno osuđeni“, konstatuje Štrbac.

    On dodaje da je centar „Veritas“ samo prošle godine evidentirao najmanje 95 osoba optuženih za ratne zločine. „Koliko je istraga otvoreno, ne zna se ni broja. To se svaki put i ne objavljuje. Taj proces će trajati dok je živa ova generacija koja je ratovala“, ističe Štrbac.

    Prema podacima „Veritasa“ 162 Srbina je uhapšeno po poternicama iz Hrvatske po celom svetu. Od toga ih je 54 izručeno u Hrvatsku. A na Interpolovim poternicama je njih 1.200.

    „Ako se vratimo na početak moramo reći da je Hrvatska stvorena na etničkom čišćenju, kao i sve ove novostvorene države“, kaže Denis Kuljiš, ali dodaje da je prema njegovom mišljenju u međuvremenu drugačija klima.

    Hrvatska zastava
    © AFP 2019 / DIMITAR DILKOFF

    „Što se tiče srpske manjine u Hrvatskoj, zaštićena je, ima politička prava neka koja su bila garantovana Erdutskim sporazumom. Što se tiče njihovog opšteg položaja u Hrvatskoj kao zasebne manjine, on nije sjajan, ali činjenica da se uopšte neko vraća pokazuje da nije tako loša situacija kao što se čini“, dodaje Kuljiš.

    Odnosi Srbije i Hrvatske su, tvrde mnogi — kičma odnosa na Balkanu. Takođe, još više je onih koji će bez razmišljanja nabrojati poduži spisak spornih pitanja.

    Ako se može suditi prema medijskoj kampanji u Hrvatskoj, uvek će neko drugi biti kriv. Ozbiljan problem u tamošnjoj kulturi je izbegavanje susretanja sa samim sobom.

     

    Slično:

    Hrvatska modernizuje vojsku
    Ni hrvatska, ni pravoslavna, ni crkva — pokušava da zastraši Srbe
    Hrvatska čokolada razbesnela Slovence
    Hrvatska pokušava da objasni da fašizam nije bio loš
    Šta bi Hrvatska mogla da zahteva od Srbije
    Dačić: Jadna takva EU u kojoj Hrvatska vodi glavnu reč
    „Svet sa Sputnjikom“: Kako će Hrvatska odgovoriti na hapšenje špijuna
    Tagovi:
    Savo Štrbac, Srbi u Hrvatskoj, Denis Kuljiš, Srpsko nacionalno vijeće, Kolinda Grabar Kitarović, Franjo Tuđman, Oluja, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga