22:23 18 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Mapa BiH

    Bosna pred novim crtanjem granica

    Pixabay
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    4953

    Da li su ideje Bakira Izetbegovića da se ukine Republika Srpska i hrvatskih parlamentaraca da njihov narod dobije svoj entitet — početak kraja BiH kakvu poznajemo? Preti li novo unutrašnje prekrajanje granica ili čak raspad ove države koja je utemeljena dejtonskim mirovnim sporazumom?

    Tenzije u Bosni i Hercegovini, koje traju još od proslave Dana Republike Srpske, ne samo da se ne smiruju već se čini da „bosanski lonac“ polako dolazi do tačke ključanja. Pored nedavne najave da Bakir Izetbegović, lider SDA i član Predsedništva BiH, namerava da podnese apelaciju Ustavnom sudu BiH da se preispita ustavnost imena „Republika Srpska“, ulje na vatru u odnosima triju naroda dolili su i hrvatski poslanici Evropskog parlamenta, koji su amandmanom na rezoluciju izvestioca za BiH predložili da se BiH reformiše na principima federalizma.

    U amandmanu koji su predložili sa kolegama iz Poljske i Slovačke, Evropski parlament bi trebalo da pozove međunarodnu zajednicu da pokrene razgovore o ustavnim reformama u BiH. Konačni cilj bio bi stvarane federalne jedinice sa hrvatskom većinom.

    Da li su ideje Bakira Izetbegovića i hrvatskih parlamentaraca početak kraja BiH kakvu poznajemo? Preti li novo unutrašnje prekrajanje granica ili čak raspad ove države koja je utemeljena Dejtonskim mirovnim sporazumom?

    Slobodan Šoja, istoričar i diplomata iz Sarajeva, za Sputnjik kaže da je od samog početka stvaranja BiH, Hrvatska želja bila da se BiH ustroji kao država sa tri entiteta, i to je nešto što će i ubuduće ostati njihova želja, sve dok je ne ostvare. Pitanje je, međutim, napominje naš sagovornik, da li neka od velikih zemalja želi da se BiH ustroji kao troentitetska zemlja.

    „Mislim da u ovom trenutku to još nije slučaj, ali je očigledno krenula ofanziva, jer nikada ranije ovo pitanje nije postavljeno kao toliko aktuelno nego što je sada u Evropskom parlamentu. Ipak, verujem da će EP prihvatiti diplomatski stav u kome će jasno reći da je BiH, ovakva kakva je, za njih legitimna država i primiće k znanju ono što su želje Hrvata i njihovih predstavnika. Mislim da će još neko vreme trajati status kvo, jer je u BiH takva situacija da je na ovaj hrvatski predlog žestoko reagovala bošnjačka strana koja se tome oštro usprotivila. To je nešto što EP vrlo dobro zna i mislim da će njihov stav biti da ćemo živeti kao što smo i do sada živeli i ništa se neće promeniti−, navodi Šoja.

    Ivo Miro Jović, profesor prava u Banjaluci i nekadašnji visoki funkcioner bosanskog HDZ-a, amandmane u EP tumači time da je hrvatski narod u BiH, prevlašću većinskog naroda, naročito u Federaciji, doveden do toga da ne uživa ni ona prava kakva uživaju nacionalne manjine u Evropi. To se, kaže, ogleda u tome da drugi narod bira Hrvatima predstavnike u organima vlasti, kao i u tome da Hrvati nemaju svoj kanal na hrvatskom jeziku, iako je neotuđivo pravo jednog naroda da štiti i razvija svoju kulturu i svoj identitet.

    „Kako bi se ta stvar rešila, iznalaze se mogućnosti preko izaslanika Republike Hrvatske u EP da se relaksira situacija u BiH. Ono što je uvek nužno naglasiti je da su neupitne granice BiH i njene državnosti i kontinuiteta međunarodno priznate države, ali unutrašnji odnosi moraju se na neki način dovesti do situacije da to zaista bude zemlja tri konstitutivna naroda, ali ne samo konstitutivna već i suverena, što je u skladu sa svim načelima povelja UN“, kaže Jović za Sputnjik.

    Prema njegovim rečima, hrvatski narod u BiH, da bi bio suveren, mora imati svoj obrazovni i informativni prostor, kako bi zaštitio i razvijao svoju kulturu.

    „Mora se napraviti ambijent međusobnog uvažavanja, da se odluke donose konsenzusom, a da u njemu preovlađuje kompromis“, kaže Jović.

    Na pitanje da li bi stvaranje trećeg entiteta dovelo do prekrajanja granica BiH, Jović kaže da je to unutrašnje pitanje BiH, ali napominje da ne vidi nijednu ozbiljnu međunarodnu instituciju ili državu koja bi dovela u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet BiH.

    „Reč je o unutrašnjem uređenju BiH na temeljima i principima federalizacije, gde nijedna od nacionalnih zajednica u BiH ne bi imala ekskluzivitet na jednom prostoru, sve federalne jedinice imale bi multinacionalni karakter, s tim što bi u svakoj preovladavao jedan narod. To je formula koja bi dovela Federaciju u relaksirano stanje i to bi značilo primenu Vašingtonskog ugovora, napuštenog dela Dejtonskog sporazuma. Unutrašnje pitanje jeste predmet razgovora i dogovora triju naroda što sugeriše i Dejtonski ugovor. Domaći političari moraju konsenzusom i kompromisom iznaći rešenja kako bismo ta pitanja stavili ad akta“, ističe Jović.

    Istoričar i diplomata Slobodan Šoja takođe smatra da su, u međunarodnom kontekstu, granice BiH sto posto sigurne, ali i da kada je o unutrašnjim granicama reč, postoji mogućnost da se neke stvari prekomponuju. Zato, kaže, ova priča u Evropskom parlamentu nije nimalo naivna niti neozbiljna, već nešto što u budućnosti, mada ne tako bliskoj, može doneti ovo što su trenutno hrvatske težnje.

    Mostar
    © AP Photo / AMEL EMRIC

    „Sa jedne strane Bošnjaci su vrlo energično protiv toga, dok Republika Srpska to prihvata na vrlo diplomatski način, po principu — radite šta hoćete u Federaciji, dokle god ne dirate granice RS. Dakle, najgora opcija bi bila kada bi se istovremeno menjala unutrašnja struktura BiH i struktura u Republici Srpskoj. To bi bila katastrofa i mislim da Evropa vrlo dobro zna da to u ovom trenutku ne treba da radi, i da je bolje pustiti da BiH krene putem stabilizacije. Mislim da će na kraju sve ovo biti jedna velika diplomatska igra u kojoj će Hrvati povući pešaka za jedno polje više sve dok ne dođu do one krajnje tačke gde će umesto pešaka dobiti kraljicu“, objašnjava Šoja.

    Kada je reč o eventualnom preispitivanju ustavnosti imena „Republika Srpska“, Šoja kaže da nije isključeno da će ovo biti možda i najveća u nizu političkih kriza u BiH, ali je uveren da će, ukoliko apelacija uopšte stigne do Ustavnog suda, biti odbijena.

    „Diranje u Republiku Srpsku sigurno neće dozvoliti niti Srbi niti Zapad. To bi bila ona crvena linija koja se ne prelazi, jer u suprotnom postoji opasnost ponovnog dolaska u fazu ratnih priprema u BiH. Međutim, mnogo više od apelacija i sličnih stvari brine me ponašanje Srba, Hrvata i Bošnjaka koji neprekidno stvaranjem novih kriza skreću pažnju sa osnovnih problema, a to je ekonomska kriza u BiH“, zaključuje Šoja za Sputnjik.

    Tagovi:
    treći entitet, HDZ, Evropski parlament, EU, Slobodan Šoja, Ivo Miro Jović, Bakir Izetbegović, Republika Srpska, Slovačka, Bosna i Hercegovina, Poljska, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga