22:40 17 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Nzinga Preskod iz SAD i Ruskinja Aida Šanajeva tokom polufinala u ženskoj kategoriji na Svetskom prvenstvu u mačevanju u Moskvi.

    Jesu li američke sankcije Rusiji stvarno sankcije

    © Sputnik / Alexey Filippov
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1291
    Pratite nas

    Imao je Tramp do sada dovoljno prozivki zbog Rusije. Samo mu je falila nova glavobolja zbog navodnog labavljenja sankcija Moskvi. Ako je uopšte reč o sankcijama. Računica o robnoj razmeni dveju država navodi na zanimljive zaključke.

    Američko Ministarstvo finansija ovih dana je određenim kompanijama dozvolilo nastavak poslovanja s ruskom Federalnom službom bezbednosti, objasnivši da su sankcije onemogućavale izmirivanje pojedinih obaveza američkih biznismena prema ruskoj Vladi. Ova odluka odmah je ocenjena kao minimalno, ali ublažavanje sankcija, koje je administracija prethodnog predsednika SAD Barak Obame uvela na kraju svog mandata. Zbog navodne umešanosti u izbore za predsednika Amerike, Obama je dodatno „kaznio“ Rusiju tako što je poslovanje američkih firmi s Rusijom ograničio na pet hiljada dolara u jednoj kalendarskoj godini.

    I Stejt dipartment je objasnio da ta mera predstavlja tehničko „popravljanje“ sankcija kako bi se izbegle neke neželjene posledice. „Ništa nisam smanjio“, tvrdio je predsednik SAD Donald Tramp koji je već imao dovoljno prozivki zbog „naklonosti“ Rusiji.

    A šta zapravo znače američke sankcije Rusiji? O tome najbolje svedoče podaci o rusko-američkoj trgovinskoj razmeni, odnosno uvozu i izvozu.

    Ispostavilo se da međunarodne sankcije uvedene Rusiji marta 2014. godine, na inicijativu SAD, do kraja te godine praktično nisu se ni odrazile na spoljnotrgovinsku saradnju dveju zemalja. Štaviše, vrednost trgovine bila je 5,6 odsto veća nego u prethodnoj godini i iznosila je 29,2 milijarde dolara. Od toga je izvoz ruske robe u SAD bio 18,5 milijardi i porastao je čak 12 odsto.

    Najveću stavku u ruskom izvozu te godine su činili energenti — 36,3 odsto, potom metali — 16,4 odsto, đubrivo — 14,3 odsto, aluminijum i proizvodi od njega — 10,9 odsto. U odnosu na 2013, godinu bez sankcija, izvozna ruska lista bila je slična. Primetno je, međutim, da 2013. nije bilo ruske robe u izvozu koja je bila neoznačena. U 2014, međutim, takva roba izvezena u SAD bila je vredna čak milijardu dolara.

    Ivoz iz SAD u Rusiju u sankcijama obeleženoj 2014. iznosio je 10,7 milijardi dolara i opet je lista proizvoda koji su stizali u Rusiju bila manje-više ista kao i 2013, uz nešto manje vrednosti. Tako je vrednost izvezenih nuklearnih reaktora, mašina, koja je ranije bila 3,3 milijarde, opala 20 odsto, vrednost kupljenih vozila bila je pet odsto manja nego 2013, kada je bila 3,2 milijarde… I tu je, međutim, interesantno da je 2014. iz SAD uvezeno najviše robe koja ne pripada nijednoj označenoj kategoriji. Možda to i ne bi bilo „sumnjivo“ da u 2013. ona nije „vukla“ tek 24 hiljade dolara, a u 2014. čak pet milijardi.

    Uvek je bilo načina da se sankcije zaobiđu. Da li je u ovom slučaju to posredi, može samo da se nagađa.

    Tek u 2015. promet robe u trgovini između Rusije i SAD je opao i njena vrednost bila je 21 milijardu dolara. Te godine je izvoz američke robe u Rusiju bio je 11,2 milijarde. Da američke sankcije nisu doprinele nekim značajnim pomeranjima svedoče podaci prema kojima je spoljnotrgovinska razmena dveju zemalja 2013. bila 27,7 milijardi, 2014. 29,2 milijarde, a 2015. godine 21 milijardu dolara. Prema statističkim podacima, za samo prvih šest meseci prošle godine vrednost robne razmene bila je 12,2 milijarde dolara, od čega je ruski izvoz bio 5,5 milijardi, a ostalo uvoz iz SAD.

    SAD su, prema podacima ruske uprave carina, uprkos sankcijama, bile među prvih šest najvažnijih trgovinskih partnera Rusije, van Zajednice nezavisnih država. Istovremeno, američki investitori se, kako je konstatovano, vraćaju na rusko tržište.

    S obzirom na cifre, moglo bi se reći da su efekti američkih sankcija bili zanemarivi i da je američka oštra retorika na pominjanje njihovog ukidanja u osnovi pitanje politike.

    Američki „Forbs“ je pre dva dana objavio tekst potkrepljen ekonomskim pokazateljima u kome njegov autor Kenet Rapoza „uz izvinjenje svim mrziteljima“, konstatuje da je „Rusija preživela sankcije“. Ukoliko cena nafte ostane dovoljno visoka, on procenjuje da tekuća godina obećava da bude povoljna za ruske akcije.

    Ekspert Međunarodnog instituta za društveno-politička istraživanja iz Moskve, Vladimir Bruter, za Sputnjik kaže da su se uzalud nadali oni koji su očekivali da će SAD biti dosledne u pitanju sankcija.

    „Kada sankcije više škode Americi nego Rusiji, velike američke kompanije se odmah žale predsedničkoj administraciji i ona brzo preduzima korake. Američke kompanije imaju velike mogućnosti za lobiranje u Vašingtonu, stoga, može se očekivati i dalje ublažavanje sankcija, ali ne i ukidanje“, smatra Bruter.

    A baš pozivi na njihovo ukidanje sve češće stižu i iz Evropske unije, koja je doslednim sprovođenjem američke ideje o privrednom kažnjavanju Rusije upravo bila najviše kažnjena.

    Komentarišući potez nove američke administracije po pitanju sankcija, Bruter ne smatra da je njihovo ublažavanje znak da je „proces krenuo“ i da će uskoro  Vašington ukinuti sve restriktivne mere.

    „To nije tačno, kao što nije tačno da je Tramp Putinov prijatelj, kako ga često nazivaju pristalice Hilari Klinton. Tramp će biti više naklonjen saradnji sa Moskvom nego Obamina administracija, i to je jedino što je manje-više jasno u ovom trenutku“, rekao je ruski analitičar.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    efekti, sankcije Rusiji, trgovina, FSB, Donald Tramp, Hilari Klinton, Barak Obama, Vladimir Putin, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga