16:14 12 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Srpska vojska

    Srbi nisu za rat, a da li bi branili Kosovo?

    © AFP 2018 / DIMITAR DILKOFF
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić
    331478

    Kako da znamo da stvarno 73 odsto građana Srbije ne bi ratovalo za Kosovo? Još važnije, pod kojim uslovima ti ispitanici ne bi ratovali za Kosovo? Nije isto kad nekog pitate da li biste branili napadnut narod, a sasvim je drugo kad tog istog pitate da li bi išao u rat.

    Srbi su saznali da njih čak 73 odsto ne bi ratovalo za Kosovo i to tako što ih je o tome obavestila jedna naslovna strana i istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

    Formulacija i intonacija

    Pitanje koje je upućeno anketnom uzorku od 1.403 ispitanika bilo je: „Da li smatrate da je opravdano ući u oružani sukob kako bi Kosovo i Metohija ostali u sastavu Srbije?“

    Niko ne voli rat, pa je lepa vest kad saznate da i drugi ne vole rat. Međutim, šta nam stvarno govori ovo istraživanje?

    Kako da znamo da stvarno 73 odsto građana Srbije ne bi ratovalo za Kosovo?

    Još važnije, pod kojim uslovima ti ispitanici ne bi ratovali za Kosovo? Dabome, važno je i šta znači pitanje — „da li je opravdano ući u oružani sukob“.

    Istraživanje se, kako za Sputnjik odgovara Sonja Stojanović Gajić, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, bavi temom nacionalne bezbednosti, a u okviru te teme su, kako kaže, analizirali percepciju pretnji unutar države i spolja, kao i odgovore koje građani priželjkuju ili preferiraju.

    Poseban set pitanja, pojašnjava dalje ona, imali su o odnosima Beograda i Prištine, a pitanja su ponovili u odnosu na istraživanje koje su radili 2013, da bi videli kako građani percipiraju dijalog, koja rešenja su im prihvatljiva, a koja nisu.

    „Kao jedan od mogućih odgovora i rešenja bilo je i pitanje da li prvo podržavaju ulazak u oružani sukob da bi Kosovo ostalo u Srbiji. A imali smo još jedno kontrolno pitanje koje je bilo šireg opsega, a to je šta su spremni da urade ako bi naši sugrađani, dakle Srbi koji žive u okruženju, bili ugroženi“, precizira Stojanović Gajićeva.

    Na konstataciju da ispitanik može da pomisli da ga pitaju treba li Srbija ničim izazvano da krene u neki rat, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pojašnjava da je pitanje bilo da li bi bilo opravdano ući u sukob, a da ne piše da li bi Srbija sama trebalo to da inicira ili neko drugi sa tim ciljem.

    „Dakle, da li bi građani opravdali takav politički izbor kao opciju, a mislim da je relevantno pitanje s obzirom da i važeća strategija nacionalne bezbednosti kao pretnju broj jedan bezbednosti Srbije navodi situaciju na Kosovu“, dodaje Stojanović Gajićeva.

    Dečak sa srpksom zastavom na Gazimestanu 28. juna 2015. godine, Kosovo
    © AFP 2018 / ARMEND NIMANI

    Šta ako narod bude ugrožen

    Međutim, svakako da nije isto kad nekog pitate da li biste branili narod ako bude napadnut ili ugrožen, a sasvim je drugo kad tog istog pitate da li bi išao u rat.

    „Mi ćemo posle ove ankete raditi i fokus-grupe, razgovore na terenu, kojima ćemo dobiti dodatno objašnjenje od građana njihovim rečima šta i zašto su se opredelili za takve odgovore“, najavljuje Stojanović Gajićeva.

    Anketa kao metoda, dodaje ona, ima prednosti i mane. Prednosti su dobijanje kvantitativnih trendova, ali, kako kaže, razlog zašto su odabrali taj odgovor ne možete pouzdano tvrditi dok se ne uradi kvalitativni deo istraživanja.

    „Mi nismo ni tvrdili da znamo odgovor zašto ne bi išli u sukob, nego smo gledali koje su to kategorije građana koje opravdavaju oružani sukob. Dakle, pitanje nije bilo da li bi oni išli u sukob, nego da li opravdavaju da Srbija uđe u oružani sukob“, dodaje Stojanović Gajićeva.

    Kuvanje javnosti

    S druge strane, Cvijetin Milivojević, direktor agencija Pragma, smatra da ovakva istraživanja služe za štimovanje mejnstrima, odnosno preovlađujućeg toka stavova javnosti.

    „Ovo je više nego sugestivno pitanje, ono deluje banalno, ko je lud da želi rat! Nije važno da li je reč o nekom ko je liberalno građanski politički orjentisan ili je reč o srpskom nacionalisti u ideološkom smislu reči“, tvrdi Milivojević za Sputnjik.

    Dakle, ističe on, niko normalan ne želi rat, pogotovu ne želi rat u kome sam može da pogine ili da pogine, ne daj bože, neko od članova njegove porodice.

    „Kad postavite tako banalno pitanje, možete dobiti rezulat da je sto odsto svih ispitanika protiv rata. Evo i ja sam protiv rata, ako postavite takvo pitanje“, dodaje Milivojević.

    On podseća da je onomad radio istraživanje gde je bilo nekoliko konkretnih pitanja o ulasku Srbije u EU.

    „I onda je ne 50 odsto, nego čak do dve trećine građana Srbije bilo za ulazak u EU. Ali ako postavite pitanje: da li želite da Srbija uđe u EU ukoliko je uslov za to potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma sa Kosovom, onda 75 odsto, a nekad i više, građana Srbije kaže da ne želi da Srbija uđe u EU“, jasan je Milivojević.

    Kao što znate, ističe, Vatikan ima svoju gardu koja se bavi obezbeđivanjem objekata unutar papske države. Kao što znate, nabraja dalje, vekovima neutralna Švajcarska ima svoju vojsku, obavezno služenje vojnog roka i vojnici posle radnog vremena u kasarni idu sa naoružanjem kući.

    „Podsećam da svaka zemlja u svetu ima vojsku, ne da bi ratovala, nego da bi potencijalnog agresora odvratila od želje i pokušaja da izvrši agresiju na tu zemlju“, konstatuje Milivojević.

    Kao što znate, kategoričan je, na ovu zemlju je izvršena agresija 1999. i petnaest odsto ove zemlje je okupirano.

    „Dakle, tamo ne postoji deo stanovnika ove zemlje koji je nekom vojnom pobedom pokušao da se otcepi. Tamo postoje stacionirane trupe, koliko znam, 15-ak država-članica NATO-a. Taj pakt je klasičan okupator na Kosovu i Metohiji“, tvrdi Milivojević.

    Slično:

    Teroristi sa poternica „koče“ Tačijevu vojsku
    Tači: Vojska Kosova biće multietnička
    Vojska Kosova – ispostava NATO-a?
    Kfor demantovao da je Vojska Srbije ušla na Kosovo
    Tagovi:
    odbrana od agresora, Vojska Kosova, nacionalna bezbednost, NATO agresija, Kosovo i Metohija, javno mnjenje, bezbednost, Srbi, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga