10:01 04 April 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 152
    Pratite nas

    Na današnji dan pre 28 godina sovjetska vojska napustila je Avganistan. Za skoro 10 godina rata tamo je poginulo ili nestalo najmanje 14.000 sovjetskih vojnika, a više od 53.000 ih je ranjeno. Analitičari danas smatraju da je to bila prva borba protiv međunarodnog terorizma.

    Povlačenje sovjetske vojske iz Avganistana
    © Sputnik / V. Kiseljov
    Povlačenje sovjetske vojske iz Avganistana

    „Nije to prvi naš rat protiv terorizma. Određena iskustva su stečena i za vreme građanskog rata u Rusiji i za vreme Drugog svetskog rata. Međutim, to je svakako bilo važno iskustvo, veoma teško, sa prolivenom krvlju, a mi smo danas u obavezi da mu posvetimo posebnu pažnju i sagledamo greške. Mi smo u tom regionu imali veoma dobro obučenu vojsku, imali smo i rakete i držali smo region pod kontrolom zato što teroristi razumeju samo jezik sile, a mi smo je imali. Naša snaga i danas raste i mi smo spremni da se borimo protiv terorizma“, kaže za Sputnjik general-major Vjačeslav Borisov, zamenik komandanta legendarne 40. Armije koja se proslavila u Avganistanu.

    Kroz pakao jedne od najvećih vojnih kampanja prošlo je oko 620.000 Sovjeta. Sovjetska vojska se tamo borila protiv dobro obučenih mudžahedina i plaćenika iz više od 30 zemalja sveta. 

    Sovjeti su u taj rat ušli 25. decembra 1979. godine na poziv avganistanskih vlasti, dok su pobunjenici dobijali pomoć iz mnogih zemalja, pre svega Pakistana, Saudijske Arabije i, posebno, SAD. Taj rat je trajao 2.239 dana i bio je najduži u istoriji SSSR-a.

    U Rusiji su mišljenja o vojnom prisustvu SSSR-a i danas različita. Neki smatraju da se Avganistanu moglo pomagati slanjem vojne tehnike i opreme, ali da nije trebalo slati vojsku, dok drugi kažu da „treba razumeti i rukovodstvo SSSR-a, jer se Sovjetski Savez u suštini tada nalazio u obruču islamista“.

    Za SSSR konflikt u Avganistanu je bio veoma važan i zato što se ta zemlja graničila sa tri sovjetske republike — Tadžikistanom, Uzbekistanom i Turkmenistanom. Nemiri u toj zemlji su predstavljali pretnju republikama, a dolazak na vlast opozicije, koju su podržavale snage NATO-a u uslovima Hladnog rata, nije bio poželjan.

    Međutim, danas ima i onih koji smatraju da je povlačenje sovjetske vojske bila greška sa ozbiljnim posledicama.

    26. kongres KPSS
    © Sputnik / Юriй Abramočkin

    „Sovjetska vojska se nije povukla iz vojnih, već iz političkih razloga. Već tada se spremao raspad SSSR-a. Što se tiče Amerike, oni ne odlaze odatle zato što za američku vlast vođenje takvog rata ne predstavlja posebnu ekonomsku teškoću. Avganistanski rat u američkom društvu ne igra takvu ulogu, kakvu je igrao u sovjetskom. Faktički, povlačenje sovjetske vojske iz Avganistana, sa vojne tačke gledišta, bilo je greška, jer smo na taj način naše saveznike ostavili na cedilu. Nakon toga su usledili napadi mudžahedina na Avganistan, a potom su talibani osvojili prestonicu Kabul. Povlačenje naše vojske dovelo je do toga da talibani dođu na vlast u Kabulu 1996. godine i do pojave talibana u Pakistanu, a potom je rat iz Avganistana počeo da se preliva u Tadžikistan, a potom i u Kirgiziju. Sve u svemu, to brzo izvođenje sovjetske vojske smatram velikom greškom. Da, trebalo je izvesti vojsku, ali postepeno, nakon jačanja avganistanske armije i policije“, kaže za Sputnjik vojni stručnjak Oleg Valecki iz Centra za stratešku konjukturu.

    Izvođenje sovjetske vojske iz Avganistana, dogovoreno Ženevskim sporazumom, počelo je 15. maja 1988, a završeno je 15. februara 1989. godine.

    Smatra se da je poslednji sovjetski vojnik koji je prešao most preko reke Amu Darja, na kojoj je bila granica između SSSR-a i Avganistana, bio komandant 40. Armije general-pukovnik Boris Gromov, koji je tada izgovorio čuvenu rečenicu: „Iza mojih leđa nema nijednog sovjetskog vojnika“. Međutim, njegov prelazak kao poslednjeg vojnika uzima se samo simbolično. Iza njega su još ostali graničari i specijalne snage, koji su pokrivali odlazak vojnika (oni su iz Avganistana izašli istog dana, samo u večernjim satima), kao i nekoliko stotina vojnika koji su ostali u zarobljeništvu.

    Zajedničke vojne vežbe KSOR ODKB „Antiteror 2013”
    © Sputnik / Vladimir Pirogov

    Vojni stručnjaci kažu da ne treba očekivati da će se u skorije vreme mir vratiti u taj region.

    „Može se reći da stabilnosti još dugo neće biti u Avganistanu, a Amerikanci još dodatno pogoršavaju situaciju, tako da mi sada Avganistan znamo kao velikog ’narko dilera‘, a svojevremeno su savetnici ministra poljoprivrede SSSR-a učili Avganistance kako da uzgajaju pšenicu, pamuk i druge kulture. Složićete se, to je bolje nego narkotike. Međutim, nije bilo dozvoljeno da se u tom pravcu razvijaju, jer su Amerikanci znali da su narkotici profitabilniji, pa su zbog toga čak i ohrabrivali uzgajanje maka i drugih opasnih kultura. SSSR je u Avganistanu gradio fabrike, puteve, elektrane, bolnice i znam da danas Avganistanci upoređuju taj period kada je tamo bila sovjetska vojska sa periodom američkog prisustva i mnogi se sećaju koliko smo mi bili ljudskiji i koliko smo više voleli obične ljude i Avganistan kao takav“, priča Vjačeslav Borisov, veteran avganistanskog rata.

    General-major dodaje da su mnogi predviđali da će se ruska vojska, kao u Avganistanu, zaglibiti i u Siriji, ali, ističe, to se nije desilo i ne može se dogoditi, jer Rusija ima jasno definisanu strategiju.

    Tradicionalno, godišnjica povlačenja sovjetske vojske iz Avganistana se obeležava širom Rusije i u svim bivšim sovjetskim republikama. U mnogim gradovima Rusije se održavaju šetnje „Besmrtnog avganistanskog bataljona“, polaže se cveće na spomenike stradalim borcima, organizuju se izložbe fotografija ratnih novinara i prikazuju se filmovi koji pokazuju sve strahote tog rata.

     

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    godišnjica intervencije SSSR-a u Avganistanu, SSSR, Avganistan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga