23:25 16 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Turska

    Osmanlije bi opet da „caruju“ Balkanom

    © AFP 2019 / ADEM ALTAN
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    13295

    Turska svoj uticaj u Srbiji najviše ostvaruje u Staroj Raškoj kod muslimana Bošnjaka, opštinama Preševo i Bujanovac, kao i na Kosovu i Metohiji, a čak i u Beogradu postoji jedna turska škola.

    Turska je među najagilnijim zemljama koje lobiraju za učlanjenje Kosova i Metohije u Unesko i to je deo njihove strategije neoosmanizma, upozorio je ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković.

    Za neupućene, neoosmanizam je nacionalistička, islamistička i panturkistička ideologija koja zagovara obnovu uticaja Osmanske imperije, koja se prostirala na području današnje Republike Turske i na prostorima Zakavkazja, Centralne Azije, Bliskog istoka i Balkanskog poluostrva.

    Podrška „svojima

    Istoričar dr Aleksandar Raković slaže se sa Tanaskovićevom ocenom i dodaje da je turski koncept neoosmanizma razvijao profesor Ahmet Davutoglu, bivši premijer Turske, prethodnih nekoliko decenija.

    Prema njegovim rečima, neoosmanizam je jedan politički i kulturni koncept kojim se uspostavlja „starateljstvo nad nekadašnjim osmanskim prostorima na Balkanu, a posebno nad narodima koji baštine osmansku tradiciju, a to su na Balkanu — Bošnjaci i Albanci“.

    „U nizu javnih istupa visokih turskih političara često je isticano jedinstvo Turaka i Bošnjaka s jedne strane, i Turaka i Albanca sa druge i slali su poruke da Turska nikada neće ostaviti na cedilu svoju zaostavštinu na Balkanu a to su, kako oni smatraju, bošnjački i albanski narod. S tim u vezi, oni će uvek pružati podršku svojim političkim, kulturnim i verskim namerama i ukoliko bude bilo nekih nesuglasica sa susednim narodima, Turska će uvek gledati da bude na strani onih koje je za sobom ostavila na Balkanskom poluostrvu“, kaže Raković za Sputnjik.

    Podsećanja radi, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u poslednjih pet godina izjavljivao je da mu je Alija Izetbegović „ostavio Bosnu u amanet“ i pretio da će „onaj ko dirne Bošnjake imati sto miliona Turaka protiv sebe“ uz upozorenje da bi turski vojni brod mogao da uplovi u Neum (mesto u BiH na obali Jadranskog mora).

    Oceubistvo Ataturka

    Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sa studentkinjama univerziteta u Bajburtu
    © AP Photo / Yasin Bulbul, Presidential Press Service, Pool

    Kad je reč o Kosovu, Erdogan je u više navrata isticao da je Turska podržavala i da će nastaviti da podržava južnu srpsku pokrajinu, a posebno se „proslavio“ izjavom u Prizrenu koju je posle nespretno pokušavao da demantuje — da je Kosovo njegova druga država.

    I bivši premijer Turske i glavni ideolog neoosmanizma Ahmet Davutoglu je u Banjaluci prošle godine dao nekoliko izjava koje su ozbiljno uznemirile hrišćansko stanovništvo u BiH. „Turci su bili oduvek ovde i ostaće u BiH“, „Bosna je onakva kakvu je Alija Izetbegović ostavio“ i „Banjaluka se nikad ne može odvojiti od Sarajeva“, izjave su Davutoglua koje su podigle temperaturu u Banjaluci.

    Ideologija neoosmanizma koju zagovaraju Erdogan i društvo oko njega u dobroj meri se razilazi sa tradicijom sekularne Turske koju je ustanovio Kemal Paša Ataturk, a Raković kaže da se Erdogan neće obazirati na sekularno nasleđe tvorca turske nacije i da će ga koristiti koliko mu bude trebalo.

    „Politika Turske biće u skladu sa ideologijom i idejama Redžepa Tajipa Erdogana, a jedna od tih ideja je i neoosmanizam koji se ne odnosi samo na Balkansko poluostrvo nego i na muslimanske države nekadašnjeg SSSR-a, pa čak i na Krim. Pritom, treba da imamo u vidu da u ovom momentu, kad je Rusija stavila Turskoj do znanja da je snažnija, uloga Turske na tim prostorima je manja. Ali to ne znači da neće u nekom drugom momentu odmeravanja snaga postati veća. Ovde kod nas možemo očekivati da će turska podrška albanskim separatistima i Bošnjacima u BiH biti snažna, s tim što Bošnjaci i Albanci imaju podršku američke i britanske službe i njihovih politika“, kaže Raković.

    Zukorlić — ključni igrač neoosmanizma

    Ahmet Davutoglu
    © REUTERS / Umit Bektas

    Čak i sada, ako bi došlo do nekog zaokreta američke politike, a to bi trajalo nekoliko godina, smatra Raković, ti odvojeni američki uticaji na Balkanu bi se verovatno prilagodili britanskim i čekali priliku da Tramp siđe sa vlasti i da se vrate na staru klintonističku politiku koju su vodili.

    „Što se tiče balkanskog prostora, nije samo reč o neoosmanizmu,nego i o podrškama koje mu pružaju Velika Britanija, što je već tradicionalno, a takođe i SAD, a sada ćemo videti u kojoj meri će ostati ta podrška. Ali do sada je to bilo tako, tako da je taj sistem međusobne komunikacije koji je bio protiv interesa srpskog naroda i koji je bio veoma stabilan na našem prostoru, tek sad počeo da se narušava“, ocenjuje Raković.

    Prema njegovim rečima, Turska svoj uticaj u Srbiji najviše ostvaruje u Staroj Raškoj kod muslimana Bošnjaka, opštinama Preševo i Bujanovac, kao i na Kosovu i Metohiji, a čak i u Beogradu postoji jedna turska škola.

    „Kulturne i verske institucije Turske su jako prisutne na prostorima gde žive muslimani. Oni posebno igraju na kartu Islamske zajednice Muamera Zukorlića, koja povremeno, navodno, ima neke nesuglasice sa njima, ali je veliko pitanje da li su te nesuglasice fabrikovane ili zaista postoje. S druge strane, pojačava se i uticaj vehabijskih zemalja sa Bliskog istoka, tako da je moguće da tu ima nesuglasica. Međutim, turski uticaj će ovde još dugo vremena biti najjači, uprkos tome što deluju i Iran i zemlje Arabijskog poluostrva, zato što Turska ipak ima sponu koja je vezuje za muslimane na Balkanu, a to je zajednička istorija koju oni baštine. Njihov uticaj na balkanske muslimane biće jak, posebno zbog toga što je nekih četiri miliona Turaka poreklom sa naših prostora“, zaključio je Raković.

    Tagovi:
    neoosmanizam, Osmansko carstvo, muslimani, UNESKO, Darko Tanasković, Aleksandar Raković, Kemal Ataturk, Muamer Zukorlić, Ahmet Davutoglu, Redžep Tajip Erdogan, Balkan, Kosovo i Metohija, Velika Britanija, SAD, SSSR, Krim, Srbija, Rusija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga