05:45 21 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Balkan - ilustracija

    Pale li zapadni mediji fitilj na Balkanu?

    Pixabay
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5603
    Pratite nas

    Ovaj region nije stabilno područje već skup nestabilnih država, jer ga je Zapad takvim napravio. Pošto su mediji bili sastavni deo njihovog ratnog napora da se na ovom prostoru uspostavi red, današnji nastup prekoatlantskih medija je neka vrsta očajanja i konstatacije kako to na čemu su radili više ne funkcioniše.

    Zaboravite Kinu i Bliski istok, bivša Jugoslavija bi tek mogla da izraste u Trampovu prvu pravu spoljnopolitičku glavobolju“, piše britanski „Gardijan“ o situaciji na Balkanu i navodi sva krizna žarišta koja su otvorena ili prete da prerastu u krizu.

    Liči li na već viđeno?

    Naravno, kao prema običaju, tu je „neimenovani zapadni diplomata ’sa iskustvom u regionu‘ koji kaže da postoji samo jedan potencijalni sponzor za promene granice, a to je Rusija“.

    Kad smo već kod starih navika, način prezentacije, ne samo u ovom tekstu, podseća na ulogu zapadnih medija od pre četvrt veka kad je Balkan i bukvalno goreo.

    Sličnosti su samo preko izreke da se istorija ponavlja jednom kao tragedija, drugi put kao farsa, kaže za Sputnjik Milan Milošević, novinar nedeljnika „Vreme“ i vrsni hroničar političkih i geopolitičkih prilika na Balkanu.

    Interesovanja zapadnih medija za razna potencijalna krizna žarišta u novom svetskom kontekstu su, prema njegovom mišljenju, deo kampanje u kojoj se maše Rusijom kao crvenom zastavom i u kojoj se nagađa šta će biti posle smene administracije u Sjedinjenim Državama.

    Zato se onda na Balkan šalju novinari koji, kako Milošević kaže, tu sreću neke sagovornike i malo nagađaju. Međutim, ističe naš sagovornik, „Gardijanova“ teza nije ništa više od spekulacije.

    Bumerang zapadnog inženjeringa

    Citirani tekst u „Gardijanu“ je, prema mišljenju dugogogodišnjeg urednika i profesora Slobodana Reljića, dobra slika kako su Amerikanci oposlili stvari na Balkanu. Tačno je da postoji raspad i da je sve na ivici katastrofe, konstatuje Reljić, ali ističe da se dešava ono što je Zapad hteo.

    „Oni su, dakle, crtali balkanske granice ne uzimajući u obzir nikakve lokalne činjenice, tradiciju, pravila, kulturu, odnose među narodima. Naime, sve se ’holbrukovalo‘. Taj čovek je bio najbolja slika kako se sve nasilno pralo. Stvarani su loši i dobri momci i onda je Holbruk dolazio i udarao šakom o sto“, naglašava Reljić.

    Građena je konstrukcija, dodaje ovaj profesor, koja je mogla da funkcioniše dok je Amerika bila svemoćna, a sad kad stvarno ima Kinu za vratom, onda se sve to što je rađeno na Balkanu ljulja.

    Generalno gledano, saglasan je i Milan Milošević, Balkan nije stabilno područje već skup nestabilnih država. Međutim, podvlači on, nagađa se o ruskoj ulozi i tu zapadna analitika počinje da liči na kriminologiju iz ’70-ih godina.

    Ta analitika, precizira Milošević svoj stav, uzima sve u obzir osim onoga što Kremlj kaže da će uraditi. Kremlj onda iznenadi zapadne aktere jer uradi ono što je rekao, a niko nije čuo.

    „Iz Kremlja su dolazile dosta jasne poruke, i od predsednika Putina i od ministra Lavrova, koji je veoma ozbiljan čovek, da, recimo, kad su Srbi u pitanju, Rusi neće bit veći Srbi od Srba i da balkanski narodi treba da reše svoje probleme bez velikog uplitanja spolja“, podseća Milošević.

    Kremlj - pripadnici Predsedničkog puka
    © Sputnik / Mihail Voskresenski

    Način stiskanja balkanskog dugmeta

    Logično je da je Balkan nestabilan jer, prema mišljenju Slobodana Reljića, više nema države koje je imao. Sad je, ističe on, Kina realan američki problem, a Balkan je ustvari simbolički problem.

    Balkan, upozorava Reljić, može biti povod za različite sukobe, dugme koje Zapad pritisne da se pokrene. Kao što je već rađeno, podseća, za prvi i za drugi svetski rat.

    „Na američki uređen način Balkan ne može da opstane. On, naravno, ne mora da se menja u krvi kao što oni to uvek čine i priželjkuju, ukoliko oni ne nastave da nas uređuju. ’Gardijanova‘ slika jeste realna, ali bi iz tog mogli da izvuku zaključak da su njihove implementacije rešenja na Balkanu uvek donosile katastrofalne rezultate, pa evo i sad“, tvrdi Reljić.

    Poređenje sa Kinom je pak, prema njegovom mišljenju, sklanjanje od pravog problema. I Milan Milošević smatra da je stvarni cilj skretanje pažnje javnosti sa trenutnih problema koji postoje u zapadnim društvima sa pojavom pobune srednje klase, populizma i krizom vladajućeg establišmenta.

    „Možda i sa tom bitkom oko para za NATO. Jer pre svega vidim da je to stvaranje unutrašnje magle nego što je najava neke spoljnopolitičlke akcije“, naglašava Milošević.

    Uloga zapadnih medija danas se, prema stanovištu Slobodana Reljića, ne može uporediti sa onom koju imali pre četvrt veka zbog toga što nastup Zapada više nije tako konzistentan.

    Očaj jer su Rusi pronašli televiziju

    Sistem koji su napravili se, dodaje, raspada, pa pošto su mediji bili sastavni deo ratnog napora Zapada da se na Balkanu uspostavi neki red, današnji njihov nastup je neka vrsta očajanja i konstatacije kako to na čemu su radili više ne funkcioniše.

    „Ne možemo više očekivati tu vrstu sistematičnosti koju su pre imali. To je sad neka vrsta haotičnosti. Naravno, ona može da vodi u svašta, u najgore, što naravno nije uopšte isključeno. Međutim, njihov nastup nije više neka vrsta ozbiljne koordinacije“, ističe Reljić.

    A mir na Balkanu? Ima li rešenja? Recepta? Koji uslovi su potrebni?

    „Balkan balkanskim narodima“, sugeriše kao odgovor Milan Milošević. To je stara formula koja se teško primenjuje jer, pojašnjava on svoje stanovište, velike sile su uvek upletene na jedan ili drugi način.

    Predsednik Putin stiže na Savet za ljudska prava
    © AFP 2019 / YURI KOCHETKOV

    „Što se tiče Rusije, Balkan jeste tradicionalno, što se kaže, spoljno dvorište ruske spoljne politike, ali ono što su do sad deklarisane namere Kremlja, one ne govore o planovima ili ciljevima da se izazove promena granica, da se interveniše ne znam kako i da se kao u velikoj trgovini Srbija, Bosna i Mekedonija zamene za Kinu“, kaže Milošević.

    Reč je o dosta naivnom rezonovanju, podvlači Milošević, jer se radi o različitim dimenzijama.

    „To je kao da nekom nudite zamenu komarca za slona. Tako da je to sve deo te kampanje koja već dugo traje, koja je nerazumljiva sasvim i koja se svodi na nervozu zbog toga što su Rusi pronašli televiziju i internet“, zaključuje Milošević.  

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Zapad vodi neprekidni specijalni rat
    NATO propaganda od Šumadinca pravi bota
    Industrija laži — Putin od Bonda do Hitlera
    Ako vam je dobro, ne morate poslušati Putina
    „Rusku agresiju“ stvori, da bi NATO mogao da postoji
    Amerika gađa Balkan, a cilja Rusiju
    „Samohrana majka“ ogledalom na „Putinovu vojsku“
    Da l‘ da hapsim, il‘ da bombardujem
    Tagovi:
    crna Gora, rat devedesetih, makedonija, Tramp, zapadni mediji, Zapadni Balkan, Gardijan, Bosna i Hercegovina, Amerika, spinovanje, NATO, Rusija, Srbija, Kosovo, Balkan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga