17:27 27 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1321
    Pratite nas

    Kada bi svaki Kinez dnevno pojeo po jednu šljivu, za šest dana bi bio potrošen ceo njen godišnji rod u Srbiji. Možda je još preambiciozno pričati o distributivnom centru za izvoz poljoprivrednih proizvoda u Kinu, ali prvi koraci su napravljeni. A kad Kinezi odluče, nema nazad.

    Premijer Aleksandar Vučić je posetu Kini pre godinu i po dana počeo obilaskom Industrijskog parka u Sudžou, najuspešnijeg u Kini, sa bruto proizvodom pet puta većim od srpskog. Još tada je najavljeno da će po uzoru na njega, u okolini „kineskog“ mosta koji spaja Zemun i Borču, biti pravljen Industrijski park u Srbiji koji bi gradile kineske kompanije.

    Rekonstrukcija pruge Beograd-Bar kod Vreoca
    © Sputnik / Radoje Pantović

    Kako je upravo saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, kineska kompanija „Čajna roud end bridž korporejšen“ (CRBC) počela je pripremu izgradnje Industrijskog parka u Srbiji. Za to ima podršku kineske Vlade, koja je zainteresovana da finansira taj projekat, kažu u Ministarstvu.

    Predsednik CRBC Lu Šan je u razgovoru sa našim ministrom Branislavom Nedimovićem potvrdio da će Industrijski park, čiji je deo namenjen agroindustriji, biti izgrađen u kratkom roku, a da će „prvi rezultati biti vidljivi do kraja godine“.

    Kada to kažu Kinezi, treba verovati.

    Samo pola godine otkako je prilikom posete kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji potpisan sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu dveju država, dva ministra poljoprivrede, Nedimović i Han Čangfuo, sredinom januara su potpisali memorandum o saradnji. A ni mesec dana posle toga, u Srbiji su, evo, predstavnici različitih kineskih institucija iz oblasti poljoprivrede.

    „To je početak saradnje koju spuštamo na operativni nivo“, kaže za Sputnjik zamenik direktora Sektora poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

    Gosti su Ministarstva poljoprivrede. U višednevnoj poseti su predstavnici šest kompanija i ne samo poljoprivrednih već i trgovačkih kuća, Ministarstva poljoprivrede i Akademije za poljoprivredno inženjerstvo.

    Predstavnici PKS su im, kaže Bogunović, približili nekoliko firmi u Vojvodini. Bili su u novosadskom Institutu za seme, koji je zainteresovan za izvoz semenskog kukuruza i za uspostavljanje saradnje sa naučnim institucijama iz Kine. Takođe i u „Karneksu“, koji je veliki izvoznik mesa i proizvoda od mesa. Sa procedurom za usklađivanje sertifikata kako bi bio moguć izvoz u Kinu se već počelo. Fabrika ulja i biljnih masti „Vital“ je takođe ugostila Kineze, kao i jedna od farmi koja se bavi organskom proizvodnjom, navodi predstavnik PKS.

    Posle potpisivanja protokola ovo je, kaže Bogunović, produbljivanje saradnje.

    „Spuštamo se, da kažem, na neki operativni nivo. Pokušavamo da povežemo institucije, privredu, da ubrzamo neke procese vezane za usklađivanje sertifikata, da pokažemo trgovinskim lancima da imamo proizvodnju na standardima koji su na zavidnom nivou i koji zadovoljavaju i zahtevno tržište EU i druga svetska tržišta“, istakao je on.

    A kakva su razmišljanja, zapažanja i predlozi Kineza biće poznato nakon njihove posete. Sve će na kraju biti sumirano, objasnio je predstavnik PKS.

    Pšenica
    © Sputnik / Alekseй Malьgavko

    Namera je, kaže on, da ljudima iz kineskog Ministarstva poljoprivrede pokažemo da imamo zavidan nivo tehnologije i procesa proizvodnje i da praktično ubrzamo proceduru za dobijanje usaglašenih sertifikata.

    „Možda je još preambiciozno govoriti o postojanju jednog distributivnog centra za izvoz naših poljoprivrednih proizvoda u Kinu. Jesmo konkurentni sa cenama. To znamo, pa da vidimo kako će da krene početak saradnje. Idemo korak po korak. Da ne pričamo unapred dok se nešto ne završi“, oprezan je Bogunović.

    Predstavnici kineskih kompanija došli su u Srbiju, prvenstveno, kaže ministar Nedimović, da istraže potencijale za ulaganja u prerađivačku industriju. U ovom trenutku najvažnija je prerada voća i povrća.

    Kada bi svaki Kinez dnevno pojeo po jednu šljivu, za šest dana bi bio potrošen ceo njen godišnji rod u Srbiji. Ta slika dovoljno govori o veličini kineskog tržišta i tome šta bi za nas moglo da znači.

    Zainteresovani su i za preradu mesa, mleka i mlečnih proizvoda.

    Uostalom, mada zvanično nije saopšteno, nije nepoznanica da je i kineska firma uputila pismo o zainteresovanosti za kupovinu Poljoprivredne korporacije Beograd, koja je u državnom vlasništvu, sa 23.000 hektara zemlje, u koje spada i ona oko mosta „Mihajlo Pupin“.

    I Nedimović je konstatovao da je plan da predstavnici kineskih kompanija kupe zemljište, na njemu naprave svoj prerađivački kapacitet, prerade sirovine koje će uzeti u Srbiji, da bi ih sa većom vrednošću izvezli u Kinu.

    Najveći „kajmak“ na srpskom voću i povrću ubiraju u Evropskoj uniji, gde se ono uglavnom izvozi, pa onda tamo prerađuje. Ideja je da taj najveći, dodati prihod ostane u Srbiji, stalno ističe ministar poljoprivrede.

    A da je lakše i isplativije kada postoji siguran plasman govori i iskustvo sa ruskim tržištem. Kada je Srbija potpisala sporazum sa Rusijom o slobodnoj trgovini, nismo imali plantaže voća, pogotovo ne one savremene, ali smo imali tržište i mogućnosti za plasman. Sada je ta slika sasvim drugačija.

    Zato se uzdamo i u saradnju sa Kinezima koji ništa ne prepuštaju slučaju. Zato su formirali i posebnu grupu koja redovno prati i izveštava o svim aktivnostima vezanim za srpsko-kineske odnose i potpisane sporazume.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    šljiva, izvoz, poljoprivreda, Kina, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga